"Igraju u Telekomovim serijama, a pričaju da se loše živi": Iva Štrljić najiskrenije do sada: "Gadljiva sam na ulizice jer su izdajice"

Glumica Iva Štrljić kaže da joj nisu jasne kolege koji su uzeli milione od Telekomovih serija, a pozivaju na blokade i proteste kukajući da se loše živi.

Iva Štrljić čija karijera traje već 23 godine, pored glume, od 2022. uspešno se bavi i politikom i odbornik je u Skupštini grada Beograda.

Poznata glumica je najveću popularnost stekla ulogom Dijane Erski u seriji "Igra sudbine" za koju je dobila brojne nagrade.

U najiskrenijem intervjuu do sada, Iva nam je ispičala koliko su se kolege promenile prema njoj otkako je počela da se bavi politikom, kako podnosi linč koji neretko doživljava na društvenim mrežama i da li se pokajala što je uplovila u političke vode.

Foto: Miša Obradović

Iva, javnost Vas prvenstveno poznaje kao glumicu. Šta je bio onaj ključni trenutak kada ste odlučili da se ozbiljno upustite u politiku?

- Uvek, sve čega se prihvatim, radim punom snagom i sa strašću. Od mene ne možete da očekujete nešto na sitno, nešto polovično, mlako i bez hrabrosti. Jednostavno, karakter mi je takav da ako nešto prihvatim, ako vam obećam onda dajem sve od sebe, na mene se možete osloniti i ja sam vam odana. U politici sam zato što verujem u predsednika Aleksandra Vučića, u njegove ideje i zato što vidim i cenim njegovu borbu.

Gluma i politika se često doživljavaju kao različiti svetovi. Kako Vi vidite te dve uloge?

- Različiti jesu, jedino što je važno kako za glumca tako i za političara to je pojava koja ostavlja utisak svojom harizmom i moć rečitosti. Mene je politika najviše naučila tome da pametnije, preciznije i detaljnije posmatram ljude u svom okruženju. Vidite neke od onih koje ste smatrali prijateljima, sa kojima ste podelili dosta toga važnog i lepog u životu kako se menjaju prema vama. Shvatite koliko je čovek sitan i lako kvarljiv. Nisam sigurna da li sam više razočarana u one koji iza leđa koješta pričaju i misle da ja to ne znam, ili u one koji isto to rade samo se ulizuju kada se sretnemo. Uvek sam bila gadljiva na ulizice jer ulizice su uvek izdajice. Malo je hrabrih koji će vam reći ono što misle, sa kojima gospodski možete da polemišete, pa ne moramo svi da mislimo isto ali moramo da umemo da razgovaramo.

Postoji li neka osobina koju posedujete, a pomaže Vam u političkom životu?

- Imam jednu crtu koju negujem sa svima koji mi priđu, koji mi se obrate i koja mi je dosta značajna u glumi i zbog koje me publika i voli, a vrlo je važna i kada govorimo o politici, a to je prirodnost, a ne izveštačenost u komunikaciji sa svima. Podjednako poštovanje prema svima i prema onima koji su mi autoriteti na setu kao što je producent, ali i prema na primer gospođi koja je tu kafe kuvarica ili čistačica. Ne pravim razliku među ljudima i tome me je naučilo kućno vaspitanje, sa svima popričam. Tako se ponašam i kada sam na skupovima, među ljudima, u raznim gradovima, slikam se, razgovaram, saslušam šta neko želi da mi kaže.

Foto: Miša Obradović

Kako su vaše kolege reagovale kada su čule da ulazite u politiku? Da li ste se suočili sa kritikama, nerazumevanjem ili čak osudama? Možete li da podelite neki konkretan primer?

- Raznih ljudi ima na ovom svetu. Meni su najzabavniji uvek oni dvolični, oni koji se smeškaju veštački ljubazno kada se sretnemo, a znam šta pričaju kada nisam tu. Međutim, dovoljno sam toga prošla u životu da mi je jasno da je to prvenstveno zavist, ljubomora, nemoć, neka nedovršenost. Više puta sam doživela linč na mrežama i pojedinim medijima sa pokušajem da budem obezvređena, sa gomilom zlonamernih komentara koje nisam zaslužila. Ja nikada nisam vređala svoje kolege koje drugačije razmišljaju od mene, dok sam ja i vređana i napadana. Zanimljivo je kako kada mene neko napada i vređa niko javno ne reaguje. Samo zato što podržavam predsednika, da sam protiv njega pa svi bi skočili. Godine i godine sam provela kao član Udruženja filmskih glumaca, čak sam i kao devojčica provodila vreme tamo, zašto se ne oglase kada sam ja napadnuta kao što se oglašavaju za neke druge i to nije pitanje politike ali jeste pitanje odnosa prema životu. Postaje čak prirodno da ja budem izložena linču jer ja sam fina pa valjda zato svako na mene može. E ne može. Ponekad primetim kako neki ljudi koji su mi čak i prijatelji i godinama se poznajemo neće javno da stanu iza mene zato što je danas za to potrebna smelost a takvih je najmanje, a danas je najčešća veština sedenja na pet stolica istovremeno i ono jeftino gugutanje "samo da se nikom ne zameriš". Pa vidite, svako ko je nekad napravio nešto veliko nekad je nekome morao i da se zameri, nekad ga neko možda nije voleo ili razumeo. Zato neko bude uspešan a neko uvek ostaje po sredini.

Da li Vas je ponašanje nekih kolega zabolelo?

- Osvestilo me je. Put ka istini ponekad jeste neprijatan, ali je najvažniji, zato to ne smatram bolnim nego divnim jer su oko mene sada samo oni u čiju sam ljubav sigurna, a kada tako živite i vaša je snaga mnogo veća.

Foto: Miša Obradović

Vaše kolege su uzele milione od uloga u Telekomovim serijama. Zbog čega su oni nezadovoljni pa pozivaju na blokade i proteste?

- Nikada glumci nisu bolje živeli nego danas. I nije lepo što to prećutkuju. Toliko se snima serija poslednjih godina, mnogi su dobili svoju priliku, neki i kao producenti, a za glumca otprilike ništa nije važnije. I onda se dogodi da neko ko je igrao u većini Telekomovih serija priča o tome kako se loše živi. Srećna sam što živim u zemlji u kojoj se ovoliko snima. Zato sam zahvalna, a zahvalnost je najveća i najlepša ljudska osobina. Danas i najređa.

Da li postoji stereotip u našem društvu prema javnim ličnostima koje odluče da se politički angažuju?

- Postoji u poslednje vreme jedan jako neukusan stereotip i poprilično pokvaren, a to je da ako ste protiv predsednika odmah ste jako talentovani i divan ste glumac, a ako ga podržite svi će da skoče na vas kako ste netalentovani, neobrazovani, niste ni nešto lepi odjednom. To je izuzetno ružno, nekulturno i zlonamerno ponašanje, ali narod sve vidi, publici nečije loše namere baš ništa ne znače.

Foto: Miloš Krečković

Dobili ste nagradu Zlatni beočug za doprinos kulturi grada Beograda i tu je bilo napada na vas. Kako to komentarišete?

- Da, dobila sam nagradu i da podsetim one koji smatraju da je nisam zaslužila da sam između ostalog, a imam nekoliko nagrada za uloge u serijama, napisala četiri romana posvećena Beogradu i ceo prihod od četvrtog dala Zvečanskoj pa da ih podsetim da bi bilo lepo i oni da se sete nekada nešto da daju, da učine nešto nekome jer se uglavnom sete češće kada treba nešto da se uzima.

Kako uspevate da uskladite vaše obaveze sa političkim angažmanom? Šta vam je tu najteže -umor, nedostatak vremena, pritisci...?

- Volim da radim. Nisam troma, razmažena i mrzovoljna da bi mi bilo šta teško palo. Postižem sve jer sam uvek bila spremna na to da veći deo mog dana poklonim poslu nego privatnoj sferi.

Da li je bilo trenutaka kada ste se pokajali zbog ulaska u politiku?

- Ne. Borbena sam, čvrsta i jako strpljiva. Valjda zbog toga što sam stalno unutar raznih vetrova u društvu od kad znam za sebe, uvek sam nekome bila trn u oku, uvek sam na neki način štrčala stavom, gardom, što je i sada slučaj, međutim to me je i naučilo šta sve od ljudi možete da doživite i sve je to učinilo da budem sve hrabrija, jača i sigurnija u sebe u politici, a kako kaže jedna poslovica: "kosmos voli hrabre!".