"Mi Srbi smo takav narod": Danilo Lazović o dirljivoj poseti manastiru Mileševa, pomenuo i četnike

Glumac Danilo Lazović je za života ispričao dirljivu posetu manastiru Mileševa sa svojim ocem koja mu je zauvek ostala urezana u sećanju.

Danilo Lazović rođen je na današnji dan, 25. novembra 1951. godine u Brodarevu, malom pograničnom mestu na tromeđi kultura i mentaliteta Srbije i Crne Gore. 

Dolazio je iz skromnog, radničkog doma u kojem su vredan rad, disciplina i porodična bliskost bili deo svakodnevice.

Jedna od najdirljivijih ispovesti Danila Lazovića zabeležena je u emisiji "Balkanskom ulicom", u kojoj je glumac otvoreno govorio o svom životu i porodici. Posebno se prisetio razgovora sa ocem u porti manastira Mileševa.

Foto: Printscreen/Youtube

Govoreći o okolnostima nakon Drugog svetskog rata, Lazović je podsetio na očevu sudbinu i odlazak u SKOJ, na koji je bio primoran kako bi zaštitio sebe i druge, budući da je porodica teško stradala, a mnogi članovi poginuli u četnicima.

U sećanju mu je posebno ostao prizor iz manastira Mileševa.

- Ima jedan trenutak kada sam izlazio iz manastira Mileševa. Sticajem okolnosti moj otac je posle Drugog svetskog rata otišao u SKOJ. Tako su mu naredili, jer smo mi kao porodica dosta postradali, mnogi su izginuli u četnicima. I onda je on, da bi i druge spasio, morao da pristane na to. U tom manastiru su posle rata držali nekakvo žito, baš visoko, gotovo do one freske Svetog Save - počeo je priču glumac.

Foto: Printscreen/Youtube

Danilo je zatim opisao kako mu je otac pokazivao dokle je žito dopiralo.

- Onda mi je otac kasnije o tome pričao. I kako smo izlazili iz manastira pokazivao mi je dokle je bilo žito, a on je morao da to žito ubacuje u manastir. Izađem za njim i kažem: "Tata, pa vidiš, ti si se ispovedio" - pričao je glumac tada.

Po Lazoviću, upravo taj prizor najbolje oslikava karakter njegovog naroda.

- Tako je to samo kod našeg naroda, mi smo Srbi takav narod. Mi se, u stvari, i ne znajući ispovedamo, ceo naš narod. Mi se sada ispovedamo našem patrijarhu, mitropolitu Amfilohiju i nadamo se i Boga molimo da se vratimo svom gospodstvu. Možemo se vratiti samo velikim pokajanjem. Pokajanjem prvo prema sebi, pa jedan prema drugom, pa prema svojoj deci. Mom ocu to nisam morao da kažem kad je on već to uradio - rekao je Lazović u pomenutoj emisiji.

Foto: printscreen/Youtube

Danilo Lazović bio je i strastveni poznavalac dela Petra Petrovića Njegoša, koga je smatrao jednim od najdubljih i najpostojanijih stubova srpske književnosti.

- Napravio sam neki eksperiment da poeziju koja je napisana u ovom vremenu govorim paralelno sa poezijom Njegoševom. Prosto se oseti da je Njegoš od najsavremenijih naših pisaca, ali i najpostojaniji, najdostojanstveniji - pričao je glumac.

Govoreći o svom poreklu, Lazović je bio izričit.

- Ja sam Srbin, nisam Crnogorac. Srbin sam iz Hercegovine, jer je pola Crne Gore Hercegovina. I sam Njegoš je jedan svoj izbor pesama nazvao "Ogledalo srpsko". Smatram da je Njegoš ogledalo u kojem se svaki naš čovek, hteo to ili ne, s vremena na vreme treba da ogledne. Prosto da vidi dokle je došao i šta još može i treba da uradi sa sobom - rekao je tada glumac.

Tada je uputio kritiku odnosu prema Njegoševom nasleđu.

- To što se dogodilo, sticajem okolnosti, da se Njegoš drži u zatvoru, na vrhu Lovćena, ne u kapeli, no u mauzoleju, kao u jednom habzburškom kazamatu, i da mu se opelo nije održalo dvadeset pet godina, bruka je svih nas. Ali, opet se nadam da će taj koji nas je upoznao sa lepotama i moćima slobode biti oslobođen i da će ponovo "prošetati" i Beogradom, i Cetinjem, i Podgoricom, i Mostarom - rekao je Lazović.

Danilo Lazović preminuo je 25. marta 2006. godine. Iza sebe je ostavio suprugu Branku i četvoro dece: Jelenu, Vuka, Milenu i Miloša. Sahranjen je na Topčiderskom groblju u Beogradu.