"Strašno je kada vidite vojsku i puške" - Slađana Zrnić: Gledala sam pogrom ljudi iz Hrvatske, mnogo mojih rođaka je izbeglo odatle

Glumica Slađana Zrnić kaže da joj nije bilo prijatno kada je tokom snimanja serije "Tvrđava" gledala vojnike, uniforme i puške jer je vratilo u period devedesetih kada je prisustvovala pogromu Srba iz Hrvatske.

Slađana Zrnić u seriji "Tvrđava" tumači lik Marije Tolj, majke glavne junakinje Darije. 

Glumica je rodom iz Banja Luke i sama je prisustvovala brojim strašnim scenama tokom rata na prostorima bivše Jugoslavije.

U intervjuu za Informer Slađana nam je otkrila detalje sa snimanja hit serije, kako je podnela tužne scene za vreme ustaške zločinačke akcije "Oluja" u avgustu 1995. godine u kojoj su proterani i njeni rođaci i koja je glavna poruka "Tvrđave".

Kako biste opisali lik Marije Tolj koju tumačite u seriji "Tvrđava"?

- Marija Tolj je predstavnica, hrvatske porodice u Kninu. Ona je majka i supruga koja se stalno nalazi između supruga i ćerke, između različitih emocija i odluka. Ona je most ka boljoj budućnosti, ka ljubavi. Uloga je prilično trpna, ali meni je bila divno iskustvo. Jako lepo smo sarađivali sa rediteljem Sašom Hajdukovićem i direktorom fotografije Lazarom Radićem. Mislim da smo Mariju prikazali u najlepšem svetlu i da sam uspela da je "odbranim". U ratu, bez obzira kojoj naciji pripadate, problemi su isti, svi želite samo da vaša porodica preživi. To me je najviše vodilo kroz ovu ulogu.

Foto: ATA Images

Koliko ste imali godina tokom "Oluje" i kakva vas sećanja vezuju za taj period?

- U toku ratova devedesetih bila sam u najlepšem periodu mladosti, imala sam između 18 i 23 godine. Prisustvovala sam dolasku izbeglica u Banjaluku, a mnogo mojih rođaka je izbeglo iz tog područja. Teško mi je da o tome govorim, jer iako ste mladi i pokušavate sebi da ulepšate život, takve stvari vas ipak duboko dotaknu. To sam posebno osetila sada na snimanju. Kada vidite vojsku, puške, uniforme, to nikada nije lepo, strašno je. Ali, verujem da čovek treba da gleda život pozitivno, da ima ljubavi u sebi, da nikoga ne mrzi i da ide dalje, gledajući u čoveka, a ne u njegovu nacionalnost.

Foto: ATA Images

Na kojim lokacijama ste sve snimali "Tvrđave"?

- Većinu svojih scena snimila sam u Velimlju u Crnoj Gori, na jednom prelepom mestu. Reditelja Sašu Hajdukovića poznajem više od 30 godina još iz Banjaluke, prvi put smo ovako opsežno sarađivali. Lepo mi je bilo da vidim koliko ga cene u Beogradu.

Foto: ATA Images

Uloga majke u filmu ima posebnu simboliku. Koliko ste se lično pronalazili u njoj, vraćajući se u taj istorijski period?

- Nije bilo lako. Mnogo toga me je podsećalo na devedesete i na ono što smo tada proživeli. S jedne strane, to je dobro za glumca jer emocije mogu da izađu iznutra, ne morate da glumite, dovoljno je da se prisetite. Ali, iako smo obučeni da se nosimo sa tim, nije bilo svejedno i nije bilo lako.

Šta mislite da će serija "Tvrđava" doneti publici?

- Mislim da će poruka biti jasna, a to je da je porodica najvažnija. Nikakav rat, ni političke ni socijalne okolnosti ne bi smele da je slome. Rat je samo kontekst, ali suština ove priče je borba da sačuvate zdrav razum, ljubav, nadu i svoju porodičnu tvrđavu.

Foto: Aleksandar Letić

Može li ovakva priča da ima srećan kraj?

- Rat retko kome donese srećan kraj. Uvek ima žrtava i uvek ostaju sećanja. Rat pre svega donosi besmisao. Ali, mi smo ljudi i moramo ići napred. Moramo biti dobri jedni prema drugima, to je, po meni, suština.

Znači, ne treba zaboraviti, ali treba ići napred?

- Tako je. Ne treba zaboraviti, ali mlade ljude ne treba opterećivati ratom. Danas je 21. vek, nova vremena. Mladi treba da znaju osnovne informacije, da shvate šta se desilo, ali da se okrenu budućnosti. Danas ste jednim telefonom povezani sa celim svetom. Treba da živimo, putujemo, upoznajemo nove ljude i kulture. To su resursi koji vam pomažu da čuvate svoju buduću porodičnu tvrđavu.