Našoj glumici prišao čovek u parku: "Uplašila sam se"

Glumica Dušica Žegarac ispričala je jednom prilikom da je ulogu u filmu "Deveti krug" (1960) dobila sasvim slučajno kada joj je jedan čovek prišao u Pionirskom parku i ponudio da glumi u pomenutom ostvarenju.

Dušica Žegarac je bila jedna od najljepših glumica bivše Jugoslavije, ali njena životna priča bila je sve osim mirna i spokojna.

Glumica je,  rođena u Beogradu 1944. godine, kao srednjoškolka slučajno zapažena i angažovana za glavnu ulogu.

U pitanju je bila uloga progonjene Jevrejke Rut Alkalaj u filmu "Deveti krug" (1960), za koju je nagrađena "Zlatnom arenom" na festivalu u Puli iste godine.

Foto: printscreen/Instagram

- Bila je nedelja. Vraćala sam se kući sa probe dečjeg orkestra u kojem sam svirala, kad mi je u Pionirskom parku prišao čovek i pitao me bih li igrala u filmu. Uplašila sam se i pomislila: "Kakve gluposti, kakav film?!". Rekla sam mu da pita moje roditelje. Idući dan on je došao kod nas kući. Bio je to Krešo Golik. Otac me dopratio u Zagreb na audiciju, na kojoj je među ostalim devojkama bila i Beba Lončar. Sve su mi se činile kao labudice, a ja sama sebi kao ružno pače. Pitala sam se otkud ja ovde, kako se mogu meriti s njima? Ali, kad smo se Boris Dvornik i ja našli u studiju, u osvetljenom krugu, za probno snimanje smo imali poslednju scenu iz filma. To je za mene postala jedina stvarnost - ispričala je jednom prilikom Dušica.

Zarad glume je žrtvovala studije medicine, ali zbog toga nije zažalila. Sa samo 16 godina, zakoračila je na crveni tepih u Kanu (Kanski filmski festival), mestu o kojem mnoge globalne zvezde mogu samo da sanjaju.

Foto: printscreen/YouTube

Dušici je porodica bila veoma važna. Živeli su na Dedinju a ona je u svojoj autobiografiji objasnila da joj nije lako palo da se uklopi u to okruženje. Bila je posvećena svojoj porodici, za koju je pričala da ima "jasan, čvrst sistem i moralnih i porodičnih vrednosti na koji se oslanjala". 

- S posebnom toplinom i poštovanjem se sećam šire familije moje majke koja je svoju veru u mogućnost jednog boljeg i pravednijeg sveta dokazala i delom: svi su učestvovali u Drugom svetskom ratu, u borbi protiv fašizma. Bilo je to vreme stradanja i iskušenja. Cenu svojih političkih zabluda platili su godinama provedenim na Golom otoku, ali ih nikad nisam čula da se odriču svojih ideja i vere u mogućnost socijalno i politički humanijeg društva - rekla je glumica.

Dušica se kao veoma mlada zaljubila u Lisabonca Pedra Masana de Amorima, a početak njihove veze delovao je kao savršena romansa. Po njegovoj želji, preselili su se u Portugal, gde je pristala da započnu zajednički život i porodicu. 

- On je dolazio iz ugledne portugalske porodice u kojoj se znalo gde je ženi mesto. U početku je sve to funkcionisalo, ali s vremenom se pokazalo da to nije tako jednostavno. Razlike u kulturi su postale prevelika prepreka - rekla je glumica o početku raspada svog braka. 

Foto: printscreen/YouTube

Brak je trajao od 1970. do 1975. godine. Posle razvoda koji je trajao sedam godina, Dušica se sa decom vratila u Beograd, nakon teške borbe za starateljstvo koju je na kraju dobila.

- Posle niza nemilih situacija i događaja morala sam ući u borbu za decu. Posle dve i po godine uspela sam da ih vratim u Jugoslaviju i dovedem kući. Pre nego što sam krenula u tu najvažniju bitku, ljudi su mi govorili da dignem ruke, da život ide dalje. Ma kuda dalje? Meni bez njih života nije bilo! I uspela sam - rekla je glumica o borbi za sina Franciska i ćerku Tatjanu.

Tokom dugogodišnje karijere glumila je u mnogim, sada već kultnim jugoslavenskim filmovima, a neki od njih su: "Variola vera", "Neka druga žena", "Dečko koji obećava", "Sivi dom", "Banjica", "Vukovar, jedna priča", "Poslednji krug u Monci" i mnogi drugi.

Podsetimo, poslednjih godina  živela je u Portugalu i preminula 24. maja 2019. godine u Beogradu. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.