Našoj glumici prišao čovek u parku: "Uplašila sam se"

Glumica Dušica Žegarac ispričala je jednom prilikom da je ulogu u filmu "Deveti krug" (1960) dobila sasvim slučajno kada joj je jedan čovek prišao u Pionirskom parku i ponudio da glumi u pomenutom ostvarenju.

Dušica Žegarac je bila jedna od najljepših glumica bivše Jugoslavije, ali njena životna priča bila je sve osim mirna i spokojna.

Glumica je,  rođena u Beogradu 1944. godine, kao srednjoškolka slučajno zapažena i angažovana za glavnu ulogu.

U pitanju je bila uloga progonjene Jevrejke Rut Alkalaj u filmu "Deveti krug" (1960), za koju je nagrađena "Zlatnom arenom" na festivalu u Puli iste godine.

Foto: printscreen/Instagram

- Bila je nedelja. Vraćala sam se kući sa probe dečjeg orkestra u kojem sam svirala, kad mi je u Pionirskom parku prišao čovek i pitao me bih li igrala u filmu. Uplašila sam se i pomislila: "Kakve gluposti, kakav film?!". Rekla sam mu da pita moje roditelje. Idući dan on je došao kod nas kući. Bio je to Krešo Golik. Otac me dopratio u Zagreb na audiciju, na kojoj je među ostalim devojkama bila i Beba Lončar. Sve su mi se činile kao labudice, a ja sama sebi kao ružno pače. Pitala sam se otkud ja ovde, kako se mogu meriti s njima? Ali, kad smo se Boris Dvornik i ja našli u studiju, u osvetljenom krugu, za probno snimanje smo imali poslednju scenu iz filma. To je za mene postala jedina stvarnost - ispričala je jednom prilikom Dušica.

Zarad glume je žrtvovala studije medicine, ali zbog toga nije zažalila. Sa samo 16 godina, zakoračila je na crveni tepih u Kanu (Kanski filmski festival), mestu o kojem mnoge globalne zvezde mogu samo da sanjaju.

Foto: printscreen/YouTube

Dušici je porodica bila veoma važna. Živeli su na Dedinju a ona je u svojoj autobiografiji objasnila da joj nije lako palo da se uklopi u to okruženje. Bila je posvećena svojoj porodici, za koju je pričala da ima "jasan, čvrst sistem i moralnih i porodičnih vrednosti na koji se oslanjala". 

- S posebnom toplinom i poštovanjem se sećam šire familije moje majke koja je svoju veru u mogućnost jednog boljeg i pravednijeg sveta dokazala i delom: svi su učestvovali u Drugom svetskom ratu, u borbi protiv fašizma. Bilo je to vreme stradanja i iskušenja. Cenu svojih političkih zabluda platili su godinama provedenim na Golom otoku, ali ih nikad nisam čula da se odriču svojih ideja i vere u mogućnost socijalno i politički humanijeg društva - rekla je glumica.

Dušica se kao veoma mlada zaljubila u Lisabonca Pedra Masana de Amorima, a početak njihove veze delovao je kao savršena romansa. Po njegovoj želji, preselili su se u Portugal, gde je pristala da započnu zajednički život i porodicu. 

- On je dolazio iz ugledne portugalske porodice u kojoj se znalo gde je ženi mesto. U početku je sve to funkcionisalo, ali s vremenom se pokazalo da to nije tako jednostavno. Razlike u kulturi su postale prevelika prepreka - rekla je glumica o početku raspada svog braka. 

Foto: printscreen/YouTube

Brak je trajao od 1970. do 1975. godine. Posle razvoda koji je trajao sedam godina, Dušica se sa decom vratila u Beograd, nakon teške borbe za starateljstvo koju je na kraju dobila.

- Posle niza nemilih situacija i događaja morala sam ući u borbu za decu. Posle dve i po godine uspela sam da ih vratim u Jugoslaviju i dovedem kući. Pre nego što sam krenula u tu najvažniju bitku, ljudi su mi govorili da dignem ruke, da život ide dalje. Ma kuda dalje? Meni bez njih života nije bilo! I uspela sam - rekla je glumica o borbi za sina Franciska i ćerku Tatjanu.

Tokom dugogodišnje karijere glumila je u mnogim, sada već kultnim jugoslavenskim filmovima, a neki od njih su: "Variola vera", "Neka druga žena", "Dečko koji obećava", "Sivi dom", "Banjica", "Vukovar, jedna priča", "Poslednji krug u Monci" i mnogi drugi.

Podsetimo, poslednjih godina  živela je u Portugalu i preminula 24. maja 2019. godine u Beogradu. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.