"Moja sestra nije osoba sa posebnim potrebama": Glumac iz "Tvrđave" rano ostao bez oca i imao teško detinjstvo

Glumac Jovan Jovanović koji je u seriji "Tvrđava" igrao Igora Berića, ostao je bez oca još kao dete i morao je da se brine o svojoj majci i sestri.

Jovan Jovanović je nedavno otvoreno govorio o porodičnim okolnostima koje su ga duboko obeležile i oblikovale kao čoveka.

Veoma mlad ostao je bez oca, a odrastanje u takvim okolnostima ostavilo je snažan trag na njega, njegovu sestru i njihovu majku, koja je preuzela ulogu i roditelja i oslonca.

Kako je istakao, upravo majci duguje sve što je danas, ne krijući da je gubitak oca u najranijem detinjstvu presudno uticao na njegov karakter i pogled na svet.

- Verovatno me je to snažno odredilo. Kada u tako ranom detinjstvu izgubite čvrst oslonac, svet zauvek prestaje da bude isto mesto. Sa pet i po godina, koliko sam ja imao, i osam, koliko je imala moja sestra, ostali smo bez nečega što se ne može u potpunosti nadoknaditi. Majka, kao i porodice s obe strane, trudili su se da nam to ublaže i nadomeste, ali trag je ostao. To je nesumnjivo uticalo na naš odrastanje. Ipak, verujem da smo smogli snage da iz toga isplivamo i izrasli u ljude koji su možda zatvoreniji i nepoverljiviji, ali svakako snažniji - rekao je glumac.

Foto: Aleksandar Letić

Odrastanje bez oca, kako priznaje, nosilo je sa sobom brojne izazove i osećaj drugačijeg detinjstva, naročito u godinama kada su razlike najvidljivije.

- Odrastati bez oca nije nimalo lako u godinama kada svi idu sa očevima na utakmice, a ti ideš sa rođacima, kada te neko stariji istuče pa ne ide tata, nego mama da te brani. Sve to sigurno utiče i na samopouzdanje i životne okolnosti i odrednice, ali svi su se trudili da nam ne fali ljubavi. Izgubili smo važnu figuru u životu, ali negde smo, čini mi se, isplivali iz toga jaki - ispričao je glumac.

Foto: Aleksandar Letić

Jovanova majka, kako kaže, bila je stub porodice, žena koja je istovremeno morala da bude i majka i otac. Posebno se osvrnuo na izazove vaspitanja u periodu njegove adolescencije, kao i na brigu o sestri, koju opisuje kao posebnu osobu sa običnim potrebama.

- Toj formulaciji me naučila komšinica Irina koja je rekla da to nisu deca sa posebnim potrebama nego posebna deca sa običnim potrebama zato šta oni stvarno imaju obične potrebe i dovoljno je da im parkiraš neki kamion ljubavi, strpljenja i razumevanja i njima će biti dovoljno - rekao je Jovan.

Foto: Aleksandar Letić

Uz veliko poštovanje govorio je i o snazi i dostojanstvu koje je njegova majka pokazivala, uprkos brojnim životnim iskušenjima.

- Ne mogu ni da zamislim kroz šta je sve mama morala da prođe, ali uvek je našla vedrinu i radost za nas, uvek je bila doterana i bila dostojanstvena u svemu tome i čini mi se da nas je to teralo da budemo bolji - kaže glumac.

Posebno emotivno prisetio se perioda kada je bio problematičan tinejdžer, a majčine suze ostavile su na njega snažniji utisak od bilo kakve kazne.

- Nekako me uvek njena suza posebno bolela. Naravno, kada sam se osvestio, kada sam postao trezveniji, izašao iz tih problematičnih godina, nekako mi je došlo u glavu da ipak moram da uradim nešto i za nju i sada je moja misija da budem dobar sin i dobar brat - kaže Jovanović.

Foto: Aleksandar Letić

Veoma rano je, kako kaže, preuzeo zaštitničku i gotovo očinsku ulogu u odnosu sa sestrom, ne dozvoljavajući da ga sredina ili predrasude sputaju.

- Moja sestra je za mene do osme godine bila starija sestra, a onda sam ja postao stariji brat. Već sa deset godina sam je pratio do škole, vodio računa da funkcionišemo dobro i nikad nisam imao barijeru ili neki stid iako odrastaš u maloj sredini pa vidiš da neko drugačije gleda tvoju sestru pa se postaviš zaštitnički. Sad se govori o toj deci, čini mi se da je prisutnije, da je svest društva porasla kroz televiziju, društvene mreže, kroz razna udruženja se govori o njima. Čini mi se da polako postaju deo zajednice što ne mogu da kažem da je bio slučaj sigurno pre 20 godina, naročito u malim sredinama - rekao je glumac.

BONUS VIDEO