Bdela je nad našim pesnikom do kraja, a posle njegove smrti uradila je nešto što je sve dirnulo

Supruga Vaska Pope, Jovanka Haša SInger, bila je uz njega do poslednjeg daha, a kada je preminuo, zasadila je jelku pored njegovog groba.

Jedan od najvećih pesnika na ovim prostorima, Vasko Popa, voleo je samo jednom - tiho, nenametljivo i do kraja života. Ljubav čuvenog pesnika i njegove supruge Jovanke Haše Singer bila je daleko od javne buke, ali je ostavila trag koji ni vreme ne briše.

Njihova priča i danas dirne svakog ko poveruje da prava ljubav ne mora da bude glasna da bi bila večna.

Dok je Vasko Popa umirao, Haša je bila uz njega. Nije ga napuštala ni u poslednjim trenucima, kao što ga nije napuštala ni tokom decenija zajedničkog života. Posle njegove smrti učinila je nešto što je mnoge dirnulo - pored njegovog groba posadila je jelku. Bio je to nastavak njihovog malog, ali posebnog novogodišnjeg običaja, rituala koji su godinama negovali u tišini svog doma.

Njihov stan bio je mali, ali u njemu je, kako su govorili prijatelji, bilo mesta za čitav svet. Za nebo, sunce, drveće i tišinu, sve ono što se kasnije preselilo u Popinu poeziju. A izvor svega bila je upravo Haša.

Ljubav na prvi pogled

Priča o Vasku i Haši počela je još u gimnazijskim danima, u Vršcu. U ulici Lenauovoj, ispod krošnji lipa, mladić i devojka su se mimoilazili gotovo svakodnevno. Nisu razgovarali, nisu se pozdravljali, samo su se gledali. Kratko, ali uporno.

Foto: Printscreen You Tube/Poezija

Ti pogledi su, vremenom, postali početak bliskosti. Vasko Popa, visok i pomalo nespretan, jednog dana je skupio hrabrost i prišao Haši da je zamoli za dozvolu da je pozdravlja. Bio je to početak veze iz koje je kasnije nastala jedna od njegovih najlepših pesama - "Očiju tvojih da nije".

"Od čega će oni živeti?"

Haša je poticala iz ugledne građanske porodice. Njen otac bio je poznati vršački advokat, a ona obrazovana, načitana i izuzetno cenjena. Kad je Vasko Popa došao da zatraži njenu ruku, u kući nije nedostajalo čuđenja.

Legenda kaže da je kućna pomoćnica tada izgovorila rečenicu koja se godinama prepričavala: "Ju, zar će naša Hanzi za ovog šrajbera? Od čega će živeti?"

Od poezije i ljubavi - ispostavilo se.

Dom bez buke, ali pun ljubavi

Nisu imali dece, ali su jedno drugom bili porodica, oslonac i svet. Živeli su u jednosobnom stanu u blizini Tašmajdana, gde danas stoji spomen-ploča sa svedočanstvom o godinama koje su tamo proveli.

Foto: Printscreen You Tube/Poezija

Haša je diplomirala arhitekturu i predavala na fakultetu, ali je deo svoje karijere svesno stavila u drugi plan kako bi bila uz supruga. Njihov život bio je jednostavan, bez potrebe za dokazivanjem, ali ispunjen razumevanjem i dubokim poštovanjem.

Vasko Popa je za života postao jedan od najprevođenijih jugoslovenskih pesnika. Objavio je sedam zbirki pesama i svaku je, na svoj način, posvetio Haši. Osma zbirka ostala je nedovršena.

Ljubav koja ostaje

Njihova priča nije bila puna velikih reči, ali je bila puna smisla. Bez skandala, bez pompe, ali sa vernošću koja traje i nakon smrti. Jelka posađena kraj njegovog groba i danas stoji kao simbol jedne ljubavi koja nije tražila pažnju, ali ju je zauvek zaslužila.

Jer, kako je sam Popa napisao: "Očiju tvojih da nije - ne bi bilo neba u malom našem stanu."

BONUS VIDEO