Kriza ideja i jurnjava za novcem: Miloš Avramović o epidemiji rimejkova i nastavaka filmova

Nastavci i rimejkovi filmova sve češće pune bioskope, a reditelj Miloš Avramović, smatra da je to znak krize ideja, ali i finansijske koristi.

Proteklih godina bioskope su preplavili nastavci i rimejkovi, a trend se nastavlja i dalje jer najveći američki filmski studiji najavljuju nove planove.

Od hit nastavaka, fanovi su, nedavno imali priliike da pogledaju filmove poput "Avatar: Vatra i pepeo", "Nemoguća misija - konačna odmazda",  "Supermen 2", a uskoro stižu nastavci filmova "28 godina kasnije", "Zootopia 2", "Toy Story 5", "Spajdermen", "Đavo nosi Pradu" i drugi.

Trend će se nastaviti i narednih godina, pa se za 2027. već najavljuju nastavci kultnih ostvarenja poput "Gremlini", "Prljavi ples" i drugih, koji obećavaju još više spektakla na velikim ekranima.

Da li je sve ovo zbog kreativnog zastoja ili profita? Da li nastavci služe da se "zaokruži" priča ili da se ispune zahtevi fanova? Koliko nostalgija diktira odluke reditelja? Da li publika želi nove avanture ili samo poznato i sigurno? Na ova i druga pitanja razgovarali smo sa rediteljem Milošem Avramovićem, koji nam je otkrio dilemu koja muči filmsku industriju.

Foto: Profimedia

Miloš Avramović smatra da je sve veća popularnost snimanja nastavaka filmova pokazatelj kreativne krize.

- To sigurno ima veze za krizom ideja, nedostatkom inspiracije, sve manjim prostorom da se rizikuje sa originalnim pokušajima. Često se smenjuju talasi gde su čas popularni biografski filmovi, čas istorijski filmovi, čas ratni... Sad smo očigledno ušli u ciklus snimanja nastavaka, što sigurno ima veze sa manjkom ideja, ali možda i hrabrosti da se plasira originalna priča. Velike produkcije i veliki studiji idu na sigurno - kaže Avramović za Informer.

Foto: ATA Images

Avramović je dodao da jedan od razloga snimanja nastavaka i rimejkova može biti potreba da se priča do kraja zaokruži ili, čak, potreba da se zadovolji veliki broj fanova određenih filmova i serija.

- Sigurno je da ima svega, sigurno je da pojedini autori i reditelji imaju potrebe da zaokruže priču. Primer za to su neke fantastične trilogije, poput filma "Kum", čiji su nastavci, po oceni fanova, mnogo bolji od prvog dela. Imate i autore koji nisu stigli da ispričaju sve u prvom delu, pa imaju potrebu da zaokruže priču, ali mislim da je razlog prevashodno nedostatak ideje. Nastavci nekih filmova su lošiji od prvog dela ili originalne priče. To već po naslovima može da se vidi. Imate primere nastavaka franšiza, poput Betmena, Spajdermena... Oni imaju svoju publiku, to će uvek da se snima, ali smatram da se tu više ide na kvantitet nego na kvalitet, jer lestvica se spustila, očekuje se neka ok zabava, ali ništa specijalno - kaže poznati reditelj.

Foto: printscreen/youtube

Avramović kaže da se mnogi nastavci i rimejkovi snimaju i zbog velike finansijske koristi.

- U nekim slučajevima je sigurno i to motiv. Imate primer nekih franšiza koje su popularne i gde je zarada velika, kao što su "Paklene ulice", koji ima 10 nastavaka i svi su popularni. Ima tu mnogo razloga koji se prepliću, ali kada imate masovnu proizvodnju nastavaka i rimejkova, onda možemo da zaključimo da je u pitanju kriza ideja, pa se reditelji opredeljuju za manji rizik i idu na sigurno. Imate primer filma "Gladijator 2", koji je po meni bio besmislen i mnogo lošiji od prvog dela. On jeste bio uspešan, ali ni blizu kao prvi deo - kaže Avramović.

Filmski studiji sve više snimaju nastavke i rimejkove kako bi osigurali zaradu, dok reditelji balansiraju između autorskog pečata i zahteva višemilionskih budžeta, kako je objasnio naš sagovornik. Nastavci i rimejkovi postali su dominantan trend, a planirani naslovi za naredne godine potvrđuju da će se taj obrazac nastaviti i dalje.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.