Erotski stihovi koji uzbuđuju: Knjiga Vuka Karadžića koja je šokirala javnost

Reformator srpskog jezika i sakupljač naše narodne književnosti, Vuk Karadžić, imao je i drugu, erotsku stranu, što pokazuje njegovo zanimanje za narodnu erotsku poeziju, ali i njegove brojne ljubavi.

Vuk Stefanović Karadžić, svima je poznat kao čovek koji je sakupio stotine narodnih pesama, pripovedaka, bajki, kratkih folklornih formi, te standardizovao srpski jezik i pravopis, ali malo ko zna da se interesovao i za erotsku i seksualnu narodnu poeziju.

Zbirka erotskih narodnih pesama "Crven ban" je poznata kao peta knjiga narodnih pesmama, koje je Vuk Karadžić decenijama, tokom svog istraživačkog rada, ali i zbog ličnih afiniteta, sakupljao od naroda, beležeći iskrene, često i eksplicitne stihove o ljubavi, strasti i žudnji, koji su vekovima bili držani u tajnosti, u arhivi SANU, kao "škakljivi", jer su dodirivali temu koja je za tadašnju javnost bila tabu.

Zbirka je najpre izašla u ograničenom, eksperimentalnom tiražu, "za naučne svrhe" 1974. godine, a tek 1979. godine objavljena je široj publici pod imenom "Crven ban: erotske narodne pesme", u izdanju "Prosvete, a priredio ju je Blagoje Jastrebić. Objavljivanje zbirke izazvalo je pravu malu kulturnu senzaciju i revoluciju.

"Crven ban" sadrži desetine erotskih i ponekad živopisno eksplicitnih narodnih pesama sa autentičnim narodnim motivima koje je Vuk beležio bez književnog ili romantičnog "ulepšavanja". Knjiga je objedinjena u jednu celinu - niz pesama koje se bave različitim igricama reči, koje slikovito pričaju o strasti viđene kroz prizmu narodne mašte.

Takvi su na primer stihovi:

"Je**la Mara devet govedara", "Poljubi mi k***c u čelo", "Seka mete ulicu, natrćila guzicu, vidi joj se pika, to je njojzi dika", "Ja te vežem za podinu, da te je**m za godinu", "Đevojka je muške gaće prala, mirisala gde su mu*a stala", "Devojčica ljubičice brala, ubola je u pi*icu trava, nije trava već ku***va glava", "Devojka se uz k***c puzala, ne bi li se raja dočepala, nit' tu raja, nit' od ku**a kraja", "Sve su seke je**ne, i ova je do mene", samo su neke od ilustracija živopisnih i eksplicitnih narodnih stihova iz "Crvenog bana".

Foto: Informer

Iako zvanični tekstovi zbirke nisu svima dostupni, oni koji imaju ovu zbirku, a i folklorna sećanja govore da su neki stihovi u zbirci žestoko slikoviti, o čemu svedoče brojne internet diskusije o knjizi.

Pitanje jezika i folklora

Naime, kad je zbirka konačno postala dostupna široj javnosti, reakcije čitalaca su bile mešovite, jedni su je slavili kao tabu otkriće koje otkriva primarnu ljudsku potrebu za strašću i bliskošću kroz vreme, dok su je drugi kritikovali kao previše neposrednu i "bahatu" za ozbiljno proučavanje srpske književnosti.

Ipak, u kontekstu srpskog jezika, reči sa seksualnim značenjem nisu samo pojava u 19. veku ili danas; one su oduvek deo jezičkog fonda svakog jezika, pa i našeg. U prilog tome govori i "Rečnik opscenih reči i izraza" (poznat kao Rečnik psovki) poznatog lingviste Danka Šipke, gde se navode psovke i opscene reči i izrazi našeg naroda i objašnjava kako su ove reči i izrazi deo živog jezika kroz vekove.

Zato se "Crven ban" može posmatrati kao kulturni artefakt koji otkriva bogat jezički sloj narodne poezije koji je jednako žestok i strastven kao i običan govor naroda.

Naslov zbirke

Naslov zbirke "Crven ban" nosi višeslojno značenje i potiče iz narodne tradicije i jezika: reč "ban" u istorijskom kontekstu označava vladara ili vojvodu, dok "crven" simbolizuje strast, vatru i ljubav, ali i nešto zabranjeno ili opasno, pa kombinacija može metaforički značiti "vladar strasti" ili "gospodar ljubavi i žudnje".

Foto: wikipedia

U narodnim pesmama boje i titule često označavaju karakter ili atmosferu, a crvena u ovom slučaju simbolizuje erotsku energiju i životnu silu, dok titula ban daje pesmama osećaj moći nad temom koju obrađuju.

Uticaj u pop kulturi

Zbirka erotskih narodnih pesama "Crven ban" bila je inspiracija mnogima, pa je tako ušla i u muzičke stihove savremene pop kulture. Na primer, kod muzičara Olivera Mandića, koji u pesmi "Sve su seke jeb*ne" iskoristio vrlo eksplicitne stihove iz "Crvenog bana" koje prati odgovarajući ritam. Na primer: "Kad ti vidim s**e tvoje, dreše mi se gaće moje."

Ljubavi Vuka Karadžića - strast iza reči

Iako je danas najpoznatiji kao sakupljač narodnih pesama i reformator jezika, Vuk Stefanović Karadžić imao je bogat ljubavni život. Pored brojnih avantura, najviše je voleo tri žene.

Njegova prva ljubav bila je Ruža Todorova, devojka iz njegovog rodnog Tršića, koju je zavoleo još sa 17 godina. Priča kaže da su zajedno čuvali ovce, a ona mu je pevala narodne pesme koje je Vuk kasnije zapisao. Međutim, burne istorijske prilike, Prvi srpski ustanak i Vukova hromost zbog povrede noge rastavili su ih zauvek.

Kasnije je Vuk imao emotivnu vezu sa Sarom, udovicom iz Negotina, a na kraju se oženio Anom Marijom Kraus, s kojom je imao trinaestoro dece, ali samo su kći Vilhelmina Mina Karadžić i sin Dimitrije preživeli roditelje.

Mina je bila veoma obrazovana i talentovana, učila je jezike, slikarstvo i pratila oca na putovanjima, ali je i sama imala težak život - nakon smrti muža i sina, posvetila se očevom delu i očuvanju njegove zaostavštine. Malo ko zna da je pesnik Branko Radičević bio ludo zaljubljen u Minu.

I mada su Vukove ljubavi često bile obeležene tugom, strastima i usudom vremena, baš kao stihovi u "Crvenom banu", one čine neobičnu priču o čoveku koji je znao da razume i zabeleži najdublje i najiskrenije strane ljudskog osećanja i jezika.

"Crven ban" nije samo zbirka narodnih stihova, već i živopisna zbirka erotske narodne poezije koja pokazuje da i srpski folklor ima svoju strast, žudnju i pikantne motive iz vremena kad su narodna sećanja bila iskrena, direktna i često prilično vatrena.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.