Ukinula smrtnu kaznu: Šta je sve Jelisaveta Petrovna uradila tokom svoje vladavine

Jelisaveta Petrovna je tokom svoje vladavine ukinula smrtnu kaznu u Rusiji i učinila još mnogo dobrih stvari za svoju zemlju.

U četvrtoj epizodi serije "Katarina Velika" videli smo imperatorku Jelisavetu kao reformatorku koja otvara banke i zabranjuje brzu vožnju kočijama. Istražili smo koliko ima istine u scenariju i zašto istoričari njenu vladavinu nazivaju zlatnim dobom pre Katarine.

Gledaoci serije "Katarina Velika" navikli su da u Jelisaveti Petrovnoj, koju maestralno tumači Julija Aug, vide strogu, pa čak i surovu imperatorku koja po svaku cenu želi naslednika. Međutim, četvrta epizoda nam je otkrila i njenu drugu stranu.

Pominjanje ukidanja smrtne kazne, osnivanja banaka i komunalnog reda u gradovima nije scenaristička mašta. Jelisaveta Petrovna, ćerka Petra Velikog, bila je jedna od najvoljenijih ruskih vladarki, a evo i zašto.

🔸 Prva u Evropi ukinula smrtnu kaznu

Ono što je u seriji prikazano kao usputna informacija, zapravo je istorijski presedan. Kada je 1741. godine izvršila državni udar i došla na vlast, Jelisaveta se pred ikonom Spasitelja zavetovala da, ako postane carica, niko u Rusiji neće biti pogubljen za vreme njene vladavine.

Foto: Printcreen

I zaista, održala je reč. Tokom njene dvadesetogodišnje vladavine, nijedna smrtna kazna nije izvršena. To je bilo nezamislivo za surovu Evropu 18. veka. Iako su zatvorske kazne i progonstva u Sibir i dalje postojali, dželati su pod Jelisavetom ostali bez posla kada su u pitanju pogubljenja.

🔸Ekonomska revolucija: Banke i ukidanje carina

U seriji smo čuli da je otvorila prvu banku. To je apsolutno tačno. Do Jelisavetine vladavine, bankarski sistem u modernom smislu u Rusiji nije postojao. Ona je 1754. godine osnovala Plemićku banku i Trgovačku banku, što je omogućilo jeftine kredite i pokrenulo ekonomiju.

Možda još važniji potez, koji serija nije detaljno obradila, bilo je ukidanje unutrašnjih carina. Pre Jelisavete, trgovci su morali da plaćaju porez svaki put kada bi robu prenosili iz jednog dela Rusije u drugi. Njenim ukazom, Rusija je postala jedinstveno tržište, što je dovelo do naglog bogaćenja trgovaca i države.

🔸Zabrana brze vožnje

Detalj iz serije koji je mnogima izmamio osmeh je zabrana brze vožnje kočijama kroz grad. To je takođe istorijska činjenica. Jelisaveta je volela red. Ulice Sankt Peterburga i Moskve bile su haotične, a plemići su često jurili kočijama gazeći pešake. Imperatorka je izdala stroge ukaze kojima se regulisala brzina kretanja i ponašanje kočijaša, uvodeći prve obrise saobraćajnih propisa u carstvu.

🔸Osnivačica Univerziteta i zaštitnica umetnosti

Dok se serija fokusira na njene dvorske intrige, istorija je pamti kao ženu koja je donela obrazovanje u Rusiju. Pod njenim pokroviteljstvom i na inicijativu čuvenog naučnika Mihaila Lomonosova, osnovan je Moskovski univerzitet (1755), prvi pravi univerzitet u Rusiji, kao i Akademija umetnosti.

Osim nauke, Jelisaveta je bila zaljubljena u arhitekturu. Zimski dvorac u Sankt Peterburgu, današnji Ermitaž i veličanstveni dvorac u Carskom Selu izgrađeni su ili renovirani upravo po njenom nalogu, u raskošnom stilu.

BONUS VIDEO