"Mučio si se, hteo si još": Potresno pismo ćerke preminulog glumca Radoja Čupića

Sara Čupić, ćerka preminulog proslavljenog glumca Radoja Čupića, objavila je emotivno pismo upućeno ocu.

Čuveni glumac preminuo je juče u 68. godini, a biće kremiran u sredu, 25. marta, na Gradskom groblju u svom rodnom Novom Sadu.

U trenucima neopisivog bola, Sara se od svog tate oprostila rečima koje oslikavaju neraskidivu vezu koju su negovali.

Njeno pismo prenosimo u celosti:

"Upravo ti zveči alarm za lekove, dakle, sedam sati je uveče. Telefon ti inače zvoni i stižu obaveštenja, kao da ćeš moći svima njima da odgovoriš. Ležim i razmišljam da li si ti zaista bio toliko čudesan čovek ili samo ja to mislim jer si moj tata? Ni ja na svoje poruke ne odgovaram, ali čitam šta ljudi pišu o tebi i oni kažu da si bio čudesan i dobar. Svi dodaju to dobar. Bio si dobar i naivan. Neki su to koristili, među njima sam bila i ja. Znala sam da ako tebe nešto pitam, da će to sigurno moći. Znala sam da ako mene nešto zanima da ćeš ti to sigurno znati. Naučio si me svašta i ono najbitnije, a to je da se bez humora tone. Tog dana, par sati pre nego što ćeš otići, ja sam proverila da li si zaista tu i znam da jesi bio tu, jer sam uspela da te zasmejem. Posle sam razmišljala da li si se pravio samo zbog mene, ali to nije bitno, jer to znači da si makar razumeo. Danas kada smo obavljali sve te silne administrativne obaveze, gledala sam kroz prozor auta svet kako živi svoj život i pitala se Bože kakvi su, zar ne znaju šta se desilo? Sada je sve mirno, ali ne onako kao kad gledamo film u tišini ili kad te nema jer si negde, radiš. Ovo je neki novi mir, samo tvoj. Mučio si se mnogo, hteo si još i nisi se dao, zato imam osećaj kao da te je neko uzeo. Ipak, kad god se pogledam u ogledalo vidim da si i dalje tu. Tvoja Šušumiga."

Od novosadskih ulica do filmskog platna

Radoje Čupić bio je jedno od najprepoznatljivijih lica srpskog glumišta. Rođen je 3. februara 1958. godine u Novom Sadu, gde je stekao obrazovanje i diplomirao glumu na Akademiji umetnosti u klasi legendarnih profesora Dejana Mijača i Dimitrija Đurkovića.

Njegov profesionalni put bio je impresivan. Ostvario je više od 80 pozorišnih i oko 50 uloga na filmu i u serijama. Bio je član ansambala u Subotici i Somboru, a od 1999. godine postaje stub Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu, gde je bio prvak drame i jedno vreme direktor ovog sektora. Pored glumačkog dara, publika i kritika cenile su i njegov rediteljski rad.

Privatni život i mir u prirodi

Iako je ostvario brojne uspehe, Čupić je uvek važio za skromnog čoveka. Poslednje godine života proveo je van gradske gužve sa svojom suprugom, pretvorivši nekadašnju "letnju rezidenciju" u stalni dom. U javnosti je svojevremeno govorio i o svojoj mladalačkoj ljubavi sa Majom Gojković, ističući da je taj period bio "lep i veseo".

Iza sebe je ostavio troje dece, unuke i bogat umetnički opus. Dobitnik je gotovo svih relevantnih glumačkih priznanja, uključujući nagradu "Predrag Peđa Tomanović" i godišnja priznanja SNP-a. Široka publika pamtiće ga i po upečatljivoj ulozi u seriji "Ubice mog oca", ali pre svega po dobroti i humoru koji su ga krasili do poslednjeg časa.

BONUS VIDEO