Salon arhitekture u Muzeju primenjene umetnosti: "Pokrenuti prostor" od 2. aprila do 5. maja

U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, u četvrtak, 2. aprila u 19 časova biće svečano otvoren 48. Salon arhitekture, tradicionalna godišnja manifestacija koja će trajati do 5. maja 2026. godine.

Salon arhitekture, utemeljen 1974. godine, predstavlja jednu od najznačajnijih platformi za predstavljanje i kritičko sagledavanje savremene arhitektonske produkcije u Srbiji.

Njegov osnovni cilj je promovisanje najboljih ostvarenja iz oblasti arhitekture, kao i podsticanje dijaloga o ulozi i poziciji arhitekture u društvu.

Ovogodišnji, 48. Salon arhitekture realizuje se u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije (UAS), Asocijacijom srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) i Ženskim arhitektonskim društvom (ŽAD), sa namerom da se istakne značaj zajedništva i sinergije unutar arhitektonske zajednice u Srbiji.

Tema ovogodišnjeg Salona, "Pokrenuti prostor", upućuje na potrebu za aktivnim odgovorom arhitekture na savremene društvene, ekološke i kulturne izazove.

Polazeći od razumevanja prostora kao dinamičnog polja transformacije, Salon preispituje arhitektonsku praksu u kontekstu globalnih procesa poput klimatskih promena i migracija, ali i lokalnih društvenih okolnosti.

Kroz ovaj koncept, otvara se prostor za razmatranje tri ključne linije: pokretanje struke ka zajedništvu, pokretanje mišljenja ka očuvanju i obnovi nasleđa i resursa, kao i pokretanje kolektivne odgovornosti prema planeti.

Na javni konkurs za učešće pristiglo je ukupno 275 radova, od kojih je žiri odabrao 114 za izlaganje. Selekcija obuhvata realizovane projekte, idejna rešenja, istraživanja, studentske radove, publikacije, kao i radove iz oblasti arhitektonske fotografije i različitih akcija i događaja.
Žiri 48. Salona arhitekture činili su: arhitekta Riste Dobrijević, dr Maja Dragišić, Nemanja Zimonjić, Maja Necić i Tatjana Joksimović.

Tokom trajanja Salona, publiku očekuje bogat prateći program koji obuhvata radionice za decu, panel-diskusije, javna vođenja kroz izložbu, kao i svečanu dodelu nagrada i priznanja 16. aprila. Zatvaranje Salona zakazano je za 5. maj, kada će biti održana i promocija kataloga, uz panel "Zašto nam je potrebna arhitektonska kritika?".

Doktor Nebojša Antešević, kustos Salona arhitekture kaže da ta arhitektonska izložba već više od četiri decenije predstavlja jednu od ključnih platformi za predstavljanje i kritičko sagledavanje savremene arhitekture u Srbiji.

- Ovogodišnji, 48. Salon, ukazuje na potrebu da se arhitektura posmatra u širem društvenom, ekološkom i kulturnom kontekstu. Na izložbi su predstavljeni odabrani radovi iz aktuelne produkcije, realizovani objekti, enterijeri, konkursna i istraživačka rešenja, kao i nove publikacije. Iako nastaje u složenim uslovima, savremena arhitektura u Srbiji pokazuje vitalnost, inventivnost i sposobnost adaptacije. Salon otvara pitanja ne samo šta je izgrađeno, već i kakvu arhitekturu danas smatramo relevantnom, u kojim uslovima nastaje i kakvu ulogu ima u oblikovanju zajedničkog prostora - kaže Antešević.

Dr Stevan Martinović, v.d. direktora Muzeja primenjene umetnosti ističe da ovogodišnji Salon arhitekture svojom idejom, konceptom, postavkom i publikacijom izložbe, kao i predviđenim  pratećim programima i izložbenim aktivnostima, donosi brojne i važne novine ovoj značajnoj tradicionalnoj manifestaciji Muzeja.

- Posebno nas raduje što će Salon arhitekture ove godine, uz veće uključivanje spoljnih saradnika, po prvi put biti usmeren i na najmlađu publiku kroz prateće programe za decu. Promovisanje najboljih arhitektonskih ostvarenja i uloge arhitekture u društvu, uz kritički osvrt na savremenu produkciju, ove godine dodatno razvijamo kroz snažniji naučno-stručni pristup, dijalog i unapređenje izložbene prakse. Verujemo da će ovogodišnji Salon otvoriti prostor za savremenije i celovitije razumevanje arhitekture u Srbiji i njeno snažnije afirmisanje u vremenu koje dolazi - kaže Martinović.

Salon arhitekture nastavlja da afirmiše arhitekturu kao disciplinu od šireg društvenog značaja, podstičući kritičko mišljenje, inovacije i odgovornost prema prostoru u kom živimo.