Poznati koji su slavu zamenili monaškim životom: Jedan je bio zvezda "Otvorenih vrata", a druga je otišla u najstrožu izolaciju

Nekadašnji glumci Aleksandra Guberinić i Rastko Lušulović samo su neki od poznatih ličnosti koji su scenu zamenili manastirskom životom.

Nekoliko istaknutih umetnika i javnih ličnosti sa naših prostora pronašli su mir tamo gde svetla reflektora ne dopiru.

Među njima je i glumica Aleksandra Guberinić koja je slavu stekla ulogom u filmu "Senke uspomena" iz 2000. godine.

Ovo su najzanimljivije priče o onima koji su glumačku masku zamenili manastirskim životom.

Rastko Lupulović

Rastko je devedesetih bio simbol "beogradskog duha". Bio je zvezda serije "Otvorena vrata" (uluga Milana) i gitarista popularnog rok benda "Kanda, Kodža i Nebojša". Na vrhuncu popularnosti, 1996. godine, šokirao je javnost odlaskom u manastir Visoki Dečani.

Foto: Printscreen/Youtube

Rastko je danas vladika novobrdski Ilarion, vikarni episkop patrijarha srpskog. Svojim primerom pokazuje da se umetnički talenat ne gasi u veri, već se samo kanališe na drugačiji, duhovni način.

Foto: Informer

Aleksandar Knežević

Malo ko zna da je čovek koji je koautor kultnog dokumentarca "Vidimo se u čitulji", koji je ogolio beogradski asfalt devedesetih, takođe izabrao duhovni put.

Aleksandar Knežević, koji je sa Vojislavom Tufegdžićem napisao i knjigu "Kriminal koji je izmenio Srbiju", povukao se iz javnog života i postao monah.

Knežević je bio novinar "Politike". Mesec dana je putovao po manastirima. Želeo je da bude daleko od onoga što ga je podsećalo na svet. Otišao je u Studenicu, gde je započeo svoj duhovnički život, potom je tihovao u Studenici, a zamonašio se na Hilandaru.

Foto: Printscreen/Youtube

Kao monah Romilo Knežević, šest godina je spremao doktorat u Londonu, na Univerzitetu u Oksfordu. U emisiji „Agape“, Aleksandra Gajšeka, pričao je o svom neobičnom životnom putu. Sa očeve strane, u porodici je bilo šest-sedam generacija sveštenika, ali su ga vaspitavali potpuno liberalno, a roditelji su mu studirali DIF. Diplomirao je svetsku književnost, a onda je godinu dana proveo u Londonu, i to je kako kaže, možda bila jedna od najtežih godina njegovog života.

Aleksandra Guberinić

Aleksandra je 1993. godine upisala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Milenka Maričića, gde je važila za jednu od najtalentovanijih studentkinja svoje generacije. 

Šira publika pamti je po ulozi mlade devojke koja sanja o glumačkoj karijeri u filmu "Senke uspomena" iz 2000. godine, gde je igrala uz legendu Batu Živojinovića. 

Foto: Printscreen/Youtube

Danas, daleko od reflektora i javnog života, Aleksandra živi u duhovnom miru kao mati Lukija. Manastir u kojem služi kao igumanija nalazi se upravo u njenoj rodnoj kući u Crnoj Gori.

Foto: Printscreen/Instagram

Edita Majić

Hrvatska glumica Edita Majić bila je jedna od najtalentovanijih umetnica svoje generacije. Ipak, 2004. godine donosi odluku koja je zaprepastila region, odlazi u manastir svetog Josipa u Španiji i postaje sestra Edita od Marije Bezgrešne.

Foto: Printscreen/Youtube

Edita pripada redu Bosonogih karmelićanki, jednom od najstrožih na svetu. Žive bez obuće, u stalnom postu i tišini, bez kontakta sa spoljnim svetom, pa čak i bez fizičkog kontakta sa najbližim članovima porodice (razgovaraju kroz rešetke).

Foto: Printscreen/Youtube

Jedna je od sestara koja ne izlazi iz manastira, nema grejanje u sobi, toplu vodu, spava u ćelijama na ležajima od slame, a veći deo godine provodi u postu i molitvi. Njena majka Jadranka je u septembru 2017. godine progovorila o sudbini svoje ćerke i otkrila detalj da je odlučila da ode u pustinju i da živi kao pustinjakinja.

- Već dugi niz godina ona je osećala da je Bog zove na drugačiji i radikalniji način življenja. Od samog početka znala je i koji je to način. Bilo je to pustinjaštvo. Živi izvan manastira na pustom i osamljenom mestu, nenaseljenom i u samoći - ispričala je Jadranka.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.