Ministar Selaković u Moskvi otvorio izložbu o srpskim svetinjama na KiM (FOTO)

Ministar kulture Nikola Selaković otvorio je juče izložbu "Srpski srednjovekovni spomenici u opasnosti" u Državnom muzeju arhitekture Šusev u Moskvi.

Izložba prikazuje četiri srpske crkve koje se nalaze na prostoru Kosova i Metohije, koje su pod zaštitom UNESCO-a, a koje su i i danas ugrožene, a Nikola Selaković je poručio da je srpska kulturna baština na KiM i dalje jedno od najugroženijih kulturnih dobara u Evropi u 21. veku.

- Pored fizičkog ugrožavanja, prisutni su i pokušaji preimenovanja, prisvajanja i falsifikovanja istorijskog i kulturnog identiteta ovih svetinja, što dodatno otežava napore u njihovoj zaštiti. Ta baština je tokom poslednjih decenija bila izložena sistematskom razaranju. Posebno tragičan period usledio je nakon 1999. godine, a vrhunac nasilja dogodio se tokom marta 2004. godine, kada su u organizovanim napadima uništeni i oštećeni brojni srpski manastiri i crkve, među njima i spomenici neprocenjive kulturne i duhovne vrednosti - naglasio je Selaković.

Kako je ispričao, od juna 1999. godine do danas uništeno je ili oštećeno 156 pravoslavnih crkava i manastira, kao i 122 srpska groblja.

- Uništeno je ili pokradeno više od 10.000 ikona, crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta, kao i više hiljada nadgrobnih spomenika. To nisu samo brojevi, to su tragovi jedne kulture, jednog pamćenja i vekovnog prisustva. Zato ova izložba predstavlja mnogo više od dokumentarnog prikaza ugroženih spomenika. Ona je poziv na očuvanje istorijske istine i na zaštitu vrednosti na kojima počiva međunarodni sistem zaštite kulturnog nasleđa - kazao je Selaković.

Foto: Ministarstvo kultura

Istovremeno, kako je dodao, izložba je i poruka kontinuiteta srpsko-ruskih kulturnih veza.

- Ona potvrđuje da kulturna saradnja jeste i ostaje temelj međusobnog razumevanja, čak i u vremenima velikih globalnih izazova. Kroz kulturu, duhovnost i zajedničko istorijsko iskustvo, naše dve zemlje vekovima su gradile odnose zasnovane na poverenju, bliskosti i poštovanju - kazao je Selaković.

Foto: Ministarstvo kultura

Prema njegovim rečima, otvaranje izložbe nije samo kulturni program, već i snažna poruka zajedničke odgovornosti, solidarnosti i poštovanja prema nasleđu koje pripada ne samo jednom narodu, već evropskoj i svetskoj kulturi.

- Razumevanje suštinskog značaja ove izložbe na ovom mestu zahteva da prepoznamo ne samo širi okvir naše bliskosti, već i trenutak u kojem živimo - poručio je Selaković obraćajući se na otvaranju.

Foto: Ministarstvo kultura

Kako je rekao, trenutak u kojem svet previre u događajima koji su očigledno prekretnica ka novoj epohi, duhovna vertikala koja živi u srpskim svetinjama čini da se prepoznaju prijatelji i svrha postojanja kao naš identitet. Izrazio je zahvalnost Šusev državnom muzeju arhitekture i njegovim stručnjacima koji su prepoznali značaj teme i izložbu dodatno obogatili predmetima iz sopstvene zbirke, pre svega freskama iz srpskih srednjovekovnih manastira.

- Taj gest ima posebnu simboličku i kulturnu vrednost, jer svedoči o dugom trajanju interesovanja, brige i poštovanja prema srpskom duhovnom i kulturnom nasleđu u Rusiji - naveo je.

Selaković je prisutne upoznao sa tim da je izložba prvi put predstavljena u sedištu Uneska u novembru 2024. godine, povodom 20 godina od upisa manastira Visoki Dečani na Uneskovu Listu svetske baštine.

- Istovremeno, ove godine obeležavamo i 20 godina od upisa četiri srpska srednjovekovna dobra - Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Manastir Gračanica i Bogorodica Ljeviška na Uneskovu Listu svetske baštine u opasnosti. Kulturna baština nije samo svedočanstvo prošlosti. Ona je temelj identiteta, duhovnog trajanja i istorijskog pamćenja jednog naroda - naglasio je Selaković.

Foto: Ministarstvo kultura

Kako je dodao, istovremeno, predstavlja i univerzalnu vrednost koja povezuje različite kulture i civilizacije.

- Upravo zato očuvanje kulturnog nasleđa nije isključivo nacionalno pitanje - ono je pitanje zajedničke civilizacijske odgovornosti - poručio je Selaković.

Autori izložbe "Srpski srednjovekovni spomenici u opasnosti" su Marko Savić, Marko Todorović u produkciji tima "Live View Studio" iz Beograda, a kako je ispričao Savić za Tanjug ideja je bila da se istovremeno prikaže kulturno blago i lepota svetinja sa jedne strane, a sa druge strane da se pokaže i taj segment koliko su one danas ugrožene.

Da bi to predstavili na najefektniji način, koristili su pored konvencionalnog pristupa izrade eksponata u fizičkoj stvarnosti nadgradnju svakog od tih eksponata u digitalnoj sferi pomoću tehnologija virtuelne i proširene stvarnosti.

- Prikazivanjem vernih 3D modela svakog od pomenutih sakralnih objekata predstavili smo njihovu arhitekturu i spoljašnji izgled. Omogućili smo da na klik svako može da praktično 'uđe' u te manastire, da pogleda iznutra kako ove crkve danas izgledaju, a takođe aktivirajući interakciju svih preostalih eksponata praktično svi mogu da vide virtuelne galerije fresaka, da čuju nešto o istoriji samih manastira, o ktitorima koji su podigli manastire i o njihovoj važnosti danas, kao i o tome koliko su, kako i na koje sve načine ugrožene u poslednjih 30 godina - kazao je Savić.

Dodao je da je nakon postavljanja u Parizu mnogo država bilo zainteresovano da izložbu postavi i u svojim zemljama te da je Ministarstvo kulture dogovorilo saradnju sa čitavim nizom država, a kalendar gostovanja je uređen prema formuli da prvenstvo imaju države koje nisu priznale Kosovo i Metohiju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.