"Rekao mi je to i ubrzo preminuo": Poslednje reči Branka Cvejića slamaju srce

Glumac Branko Cvejić rođen je na današnji dan, 25. avgusta 1946. godine u Beogradu.

Za njegovu suprugu Vesnu taj datum nikada nije prestao da bude Brankov dan. Kada je govorila o prvom rođendanu koji je obeležila od odlaska svog supruga, otkrila je kakvo je cveće odnela na njegov grob.

- Nisam osoba od groblja, ne idem tamo, ali naravno tog dana sam otišla. Cveće koje sam mu kupila za grob je bilo plameno cveće, na veselje - rekla je Vesna, jedva zadržavajući suze.

Branko Cvejić je preminuo 26. jula 2022. godine, svega četiri nedelje pre 76. rođendana. Iza njega je ostala bogata karijera duga više od pola veka, ali i brak koji je trajao čitavih 57 godina.

Foto: ATA Images

Šira javnost Branka Cvejića pamti po kultnim ulogama, pre svega kao Baneta Bumbara u seriji "Grlom u jagode" i Janka Jankovića Listera u "Porodičnom blagu", ali i po brojnim rolama u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Ipak, iza reflektora i scenografije postojao je privatni život koji je više od pola veka gradio sa suprugom Vesnom.

- On je veliki kulturni radnik, posvećenik. On je obogatio moj život, ja sam dosadni profesor hemije bila na medicinskom fakultetu i bio je njegov život u kom sam ja plivala fantastično. Prosto imam dva života. Mi smo bili 57 godina zajedno. Ove godine idem na Hvar gde smo se upoznali i venčali. Imali smo bogat i ispunjen život. Ne ispunjen novcem, nego zadovoljstvima. To je bila ona vrsta života koja danas više ne postoji -  ispričala je Vesna.

Taj zajednički život bio je ispunjen putovanjima, gostima, kafanama, ali i svešću o tome da je Branko pozorište doživljavao kao svoju najveću strast.

JDP na prvom mestu, porodica tek posle

Cvejić je još 1967. godine postao član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je odigrao više od 50 uloga, a kasnije se ostvario i u ulozi direktora ove kuće. Izuzetno je bio posvećen i obnovi JDP-a nakon velikog požara 1997. godine.

Foto: ATA Images

Vesna nikada nije tajila kakva je bila podela uloga u njihovom domu.

- Supruga glumca je i lepo i ružno, zato što je taj glumac posvećen svom poslu. Moj muž je imao na prvom mestu Jugoslovensko dramsko pozorište koje je gorelo, pa se gradilo, pa su sledeća dva, tri mesta bila ispunjena drugim stvarima, pa tek onda porodica i deca. Decom sam se ja bavila, ona su doktori nauka - ispričala je.

Iako joj takav raspored tokom decenija zajedničkog života nije smetao, praznina nakon njegovog odlaska postala je nepremostiva.

- Nije mi to smetalo, ali mi sada, kada njega tri godine nema užasno smeta, što ja dalje nisam naučila da živim bez njega. Sada, tri godine kasnije mi je mnogo teže, nego u prvih godinu dana kada mi je bilo sve sveže. Sad znam da je amputirano pola mene. Nedostaje mi u svim trenucima - rekla je Vesna.

Subotnja rutina na Kalenić pijaci

Uprkos velikim obavezama u pozorištu, Branko je uvek imao svoj rezervisan dan za domaće obaveze, subotu.

- Bila je podela poslova kod nas. Subota je bila njegov dan, obožavao je Kalenić pijacu, i tamo je imao čoveka za kobasicu, ženu za jaja, sir. Bio je dosta renesansna ličnost - prisećala se njegova supruga.

Foto: ATA Images

Upravo je na Kalenić pijaci popularni glumac proveravao uspeh svojih uloga. Prolaznici su ga redovno zaustavljali i oslovljavali imenima likova koje je tumačio, posebno u vreme kada je televizijskom scenom vladao Lister.

Vesna mu je ujedno bila i najstroži profesionalni kritičar.

- Mešala sam mu se u posao, davala sugestije. Bila sam njegov veliki kritičar - priznaje ona.

Tako je bilo i pred kraj njegovog života, kada je pripremao dve uloge istovremeno i sumnjao da ima snage za to.

- On je govorio: "Ne, ja nemam snage za ovo, ne mogu ja to", a ja sam mu rekla: "Jesi li ti normalan, prvi put u životu imaš glavnu ulogu. Nisi igrao ni Hamleta, kralja Lira, ova uloga pisana je za tebe" - ispričala je Vesna.

Poslednji dirljivi trenuci pred odlazak

Nažalost, sa jedne od tih proba vratio se sa narušenim zdravstvenim stanjem. Iste večeri prevezen je u Hitnu pomoć.

Preminuo je od sepse nakon 36 dana borbe.

- Imao je on raznorazne operacije, a iz svih tih operacija je izlazio kao pobednik, ali iz ove nije. Svaki dan sam išla kod njega, svi su mi otvarali vrata - ispričala je Vesna.

Njihov poslednji susret u bolnici ostao joj je zauvek urezan u pamćenje:

- Poslednji put kad sam ga videla, on se topio preda mnom. Nije imao nikakav malignitet, ali kao da je imao, tako je sve izgledalo. Uzela sam njegovu ruku da poljubim, a on se trgao i rekao: "Ja tebi treba da poljubim ruku". To su bile poslednje dve rečenice koje smo razmenili.

Bane Bumbar, Lister i brojne pozorišne role ostaju kao svedočanstvo o velikom umetniku. Ipak, kako je njegova supruga zaključila, među njegovim najznačajnijim glumačkim ostvarenjima posebno se izdvajaju Petrunjela u "Dundu Maroju", kao i rad u nastavku "Jagode u grlu", gde je pokazao svu punotu svog glumačkog dara.