"Automobil je Srbima važniji od zdravlja": Nenad Jezdić bez dlake na jeziku o nastavku kultne serije

Glumac Nenad Jezdić (54) kaže da ljudi u Srbiji više vode računa o automobilu nego o svom zdravlju.

Više od četiri decenije nakon što je kultna serija "Priče iz radionice" sa neponovljivim Zoranom Radmilovićem osvojila milionsku publiku i ušla u istoriju domaće televizije, legendarna priča o automehaničarskoj porodici dobija svoj nastavak.

U Beogradu je zvanično počelo snimanje serije "Priče iz radionice 2", koja se snažno oslanja na slavni format, ali istovremeno donosi potpuno nove likove, složene zaplete i goruće teme koje karakterišu današnje vreme. U središtu radnje ponovo se nalazi čuvena porodica Govedarević.

Foto: ATA Images

Glavnu ulogu preuzeo je proslavljeni glumac Nenad Jezdić, koji tumači naslednika tradicije i mentaliteta legendarnog majstora Živote, dok njegovog sina igra mladi Strahinja Mitić, poznat pubici iz serije "Igra sudbine". Upravo ova dinamična smena generacija predstavlja nosivi stub novog televizijskog projekta.

Sa popularnim glumcem razgovarali smo na setu, a evo šta je otkrio o izazovima sa kojima se suočava, poređenjima sa originalom i sopstvenom odnosu prema ovom kultnom ostvarenju.

Koliko će biti sačuvan stari duh priče, a koliko je ovo zapravo potpuno nova serija?

- Apsolutno se naslanjamo na original. Namerno spominjem reč franšiza jer se naslanjamo na ono što je ta serija bila. Dosta toga crpimo iz nje, s tim što su ovo novi, malo drugačiji karakteri, koji su deo ovog vremena, ove zbilje, aktuelnih događaja i ovog trenutka.

Foto: ATA Images

Neizbežna su poređenja sa starom serijom, naročito uzimajući u obzir vaše iskustvo u "Kamiondžijama". Kakva su vaša lična očekivanja?

- Već sam oguglao, nemam nikakva očekivanja. Naravno, poređenje je za mene korisno. Sve te povratke na stare formate i likove smatram nekom vrstom omaža tim ljudima koji su bili veličanstveni i veliki glumci, tako da mi je drago što sam deo toga. Smatram da će ova serija svakako biti lepo sećanje na velikog Zorana Radmilovića. Naslednik sam tradicije i mentaliteta koji je ta serija nosila, kao i karaktera koji nam je svojevremeno fantastično dočarao Zoran Radmilović. U zrelim sam pedesetim godinama i dosta sam se puta u životu "ulubio" i polupao sa raznim ulogama, ali sam isto tako mnogo puta bio i nagrađivan. Zato nemam strah niti skepsu da li će nešto valjati ili ne. Siguran sam da će ovo valjati i da su scenaristi odradili odličan posao, to je zaključak svih nas koji radimo. Producenti se trude, tek smo počeli pre tri-četiri dana, a sada je na nama glumcima da to opravdamo, odigramo i ispunimo sve što obećavamo. Sve što u ovom trenutku kažemo predstavlja hipoteku sopstvenih reči, ali biće dosta epizoda i mnogo posla, pa ćemo videti gde ćemo i kako ovo privesti kraju.

Foto: ATA Images

Da li će ovo biti isključivo zabavna i humoristička serija ili možemo očekivati dublji osvrt na našu društvenu stvarnost?

- U ono vreme humor je imao svoj značaj, svoje mesto i poziciju. Današnje vreme i novi senzibilitet donose nešto drugačije, ali se uvek radujem kada je na televiziji nešto duhovito. Geg više ne volim. u godinama sam kada me geg i čist humorizam posebno ne uzbuđuju. Nismo više ni mi ljudi koji su živeli u to doba kada su se otvarale neke nove teme, kada su rušeni tabui i raskrinkavane slabosti tadašnjeg mentaliteta. Mi se bavimo ovim vremenom.

Foto: ATA Images

Da li vam je u mlađim danima "Priče iz radionice" bila omiljena televizijska serija?

- Omiljena, inspirativna, jedna od onih serija uz koje se odrastalo i koje su te dovele do tačke da i sam poželiš da u budućnosti budeš deo nečeg sličnog. Zato svoje učešće u ovom projektu posmatram isključivo kroz taj kvalitet i veličanstvenost života, i veoma sam srećan što sam deo omaža Zoranu Radmiloviću, Zdravku Šotri i svim ljudima koji su stvorili tu seriju. Majstorska radionica je, sama po sebi, mesto opšteg susretanja. Lično sam neka od svojih najdragocenijih i najiskrenijih prijateljstava stekao upravo u radionici. Zato je ovo i moj lični omaž svim tim ljudima koji su ostavili dubok, prijateljski i bratski trag u mom srcu i duši. Znam mnogo majstora još iz devedesetih, kada smo mahnito čistili karburatore, pa iz onih poznih devedesetih kada smo podešavali trapove i slično. Znamo kroz šta smo sve prošli, a kasnije smo zaradili i kupili novije automobile koji se nisu toliko kvarili. Ipak, automobil je izuzetno važan pojam u životu svakog čoveka sa ovih prostora. Čovek ovde mnogo češće brine o automobilu nego o sopstvenom zdravlju.