Ostao je bez oca, majke i bake: Potresna sudbina Bore Stankovića krije se iza zidova stare vranjanske kuće

Život Bore Stankovića počeo je u staroj vranjanskoj kući, među zidovima koji su čuvali uspomene na nekadašnji život, porodičnu toplinu, ali i velike gubitke.

Upravo u tom domu, pod krovom koji je pripadao njegovoj baki Zlati, oblikovala se duša jednog od najznačajnijih pisaca srpske književnosti, čija su dela zauvek sačuvala duh starog Vranja.

Kuća u kojoj je počela priča o velikom piscu

Borisav Bora Stanković rođen je 31. marta 1876. u kući koju je još 1855. podigla njegova baka Zlata, a preminuo je 22. oktobra 1927. godine. Ovaj porodični dom nalazi se u ulici koja danas nosi njeno ime, Baba Zlatina ulica, kao trajni podsetnik na ženu koja je imala presudnu ulogu u piščevom odrastanju.

Foto: S.T.

Njegov otac Stojan bio je obućar, vredan i skroman čovek, dok je majka Vaska poticala iz imućne trgovačke porodice. Ipak, Borino detinjstvo obeležili su bolni gubici. Još kao dečak ostao je bez oba roditelja, zbog čega je brigu o njemu preuzela baka Zlata. Upravo po njoj dobio je nadimak po kojem su ga mnogi u Vranju poznavali, Bora Zlatin.

Bakine priče koje su zauvek obeležile njegov život

Baka Zlata nije bila samo osoba koja se starala o njemu već i čuvar uspomena na nekadašnje Vranje. Poticala je iz stare i ugledne, ali osiromašene porodice, a unuku je često pričala o prošlim vremenima, starim običajima, ljudima i načinu života koji je polako nestajao.

Foto: Ministarstvo kulture

Te priče ostavile su dubok trag u Borinom sećanju i kasnije postale jedan od temelja njegovog književnog stvaralaštva. Iako je tokom života retko dolazio u rodni grad, Vranje je ostalo neodvojivi deo njegovih dela. Kroz njegove junake, njihove sudbine, zabranjene ljubavi i porodične tragedije, oživeo je svet koji je poznavao iz detinjstva.

Dom koji je sačuvao duh starog Vranja

Kuća u kojoj je Bora Stanković odrastao građena je u skladu sa arhitekturom svog vremena. Imala je četiri prostorije, otvoreni trem i doksat, ispod kojeg se nalazio ulaz u podrum. Zidovi su bili izrađeni u bondručnom sistemu, sa ispunom od čatme, dok je krov bio pokriven ćeramidom.

Unutrašnjost doma odlikovali su jednostavnost i toplina. Najveća je bila gostinjska soba, uređena u poluorijentalnom stilu, dok se odmah pored nje nalazila "Zlatina soba", u kojoj su bili krevet i razboj. Svaki kutak podsećao je na vreme u kojem je odrastao i na baku koja mu je pružala sigurnost u najtežim trenucima detinjstva.

Foto: Ministarstvo kulture

Ni dvorište nije bilo bez posebnog šarma. Stari dud, bunar, kaldrma, vinova loza i šimširi činili su ambijent koji je ostao duboko urezan u piščevo pamćenje.

Sam Bora je o svojoj kući zapisao:

"Naša kuća beše stara, široka, suva, glomazna i zaudaraše na čađ. S ulice bila je ograđena visokim zidom…"

Ove reči svedoče o domu koji je, uprkos svojoj skromnosti i starosti, predstavljao središte njegovog sveta.

Teški gubici koji su obeležili njegovo detinjstvo

Bora Stanković imao je mlađeg brata Timotija, koji je preminuo još u ranom detinjstvu. Porodične tragedije nastavile su se smrću oca 1881. godine, a samo dve godine kasnije preminula je i njegova majka. Tako je baka Zlata ostala jedina osoba na koju je mogao da se osloni.

Međutim, ni ta sigurnost nije trajala zauvek. Kada je Zlata preminula 1896. godine, Bora je ostao bez poslednje bliske osobe koja mu je pružala osećaj pripadnosti i doma. Njen odlazak bio je jedan od najtežih trenutaka u njegovom životu.

"Poslednja duša koja postojaše za me… baba moja, umrla je!", zapisao je potresen.

Iste godine otišao je u Beograd, gde je upisao studije i započeo novo poglavlje života. Iza sebe je ostavio rodni grad i uspomene koje će kasnije pronaći mesto u njegovoj književnosti.

Porodičnu kuću morao je da proda

Iako je u staroj vranjanskoj kući proveo najvažnije godine detinjstva, Bora Stanković nije uspeo da je sačuva u svom vlasništvu. Zbog teške materijalne situacije bio je primoran da porodični dom proda lokalnom svešteniku.

Gubitak kuće bio je još jedan bolan udarac za pisca koji je već rano ostao bez roditelja i bake. Ipak, ono što više nije mogao da sačuva u stvarnom životu, nastavio je da čuva kroz svoje priče, likove i sećanja na Vranje koje je zauvek nosio u sebi.

Od zapuštene kuće do muzeja

Početkom 20. veka kuću je otkupila opština, ali je ona dugo bila zapuštena i prepuštena propadanju. Njena obnova započeta je 1966. godine, a već naredne godine otvoren je Muzej Bore Stankovića.

Danas se ovaj dom nalazi u sastavu Narodnog muzeja u Vranju i predstavlja jedno od najznačajnijih mesta posvećenih životu i stvaralaštvu velikog pisca. Sačuvani prostor posetiocima pruža priliku da se upoznaju sa ambijentom u kojem je odrastao i okolnostima koje su uticale na njegovo književno formiranje.

Nasleđe Bore Stankovića duboko je utkano u identitet Vranja. Njegovo ime nose gimnazija, gradska biblioteka i pozorište, dok se njegov spomenik nalazi na istaknutom mestu u Gradskom parku.

Jedna od glavnih gradskih saobraćajnica takođe nosi njegovo ime, a kulturni život grada obeležavaju manifestacije poput "Borinih pozorišnih dana", "Borine nedelje" i književne nagrade "Borisav Stanković".

Stara kuća u Baba Zlatinoj ulici danas je mnogo više od spomenika jednom piscu. Ona je svedočanstvo o detinjstvu obeleženom gubicima, o ljubavi između unuka i bake i o gradu koji je zauvek ostao utkan u književnost Bore Stankovića.

BONUS VIDEO