KUSTURICA: Na sreću, književnost još postoji, ALI NA NESREĆU SVE VEĆI BROJ LJUDI PIŠE, a sve manje čita!

Okrugli sto je centralni događaj dvodnevnog skupa "Beogradski kontrapunkt", koji se treći put održava u Beogradu u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja Srbije kao pokretača i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka kao realizatora, sa ciljem da okupi umetnike i mislioce iz različitih delova sveta koji svojim radom značajno doprinose razumevanju savremenih svetskih tokova, odnosno situacije u kojoj se čovek danas nalazi.

Kusturica je naglasio da se umetnici različito ponašaju u miru i u ratu. 

- Verujem da je odnos umetnika premu ratu uvek odnos prema nečemu što je jako složeno. U prošslosti su se grupe umetnika bavile ubijanjem kao estetskim činom. S druge strane, veliki književnici su pravili portrete ljudi u stanju u kojem je industrija rata proizvela industriju depresije i nevolja koje su se širile poput kuge. Umetnost se proizvodi paralelno s ratom, a nevladine organizacije postoje da bi ispričale priče o poraženom, dok njihovi šefovi i dalje šire rat - kazao je Kusturica. 

Tanjug

Prema njegovim rečima, ukidanje bioskopa kao emocionalnog izraza, i dovođenje ljudi u sferu gledanja u telefone i ekrane dovelo je skoro do ukidanja filmske umetnosti. 

- Na sreću, postoji još uvek književnost, ali na nesreću sve veći broj ljudi piše, a sve manje čita. Nalazimo se u vrzinom kolu i pred nekom velikom promenom koja će doneti novi kvalitet. Ne treba biti pesimista - kazao je Kusturica. 

Pisac Muharem Bazdulj napominje da je umetnost ključna za razumevanje vanrednih situacija. 

- Druge oblasti ljudskog duhovnog delovanja kao što su istorija i politika, više se bave nekim apstraktnim konceptima i nekom vrstom kolektivne slike, dok umetnost insistira na individualnom i donosi katarzične momente koji su pojedincu najvažniji - kazao je Bazdulj i dodao da se glas umetnika čuje, ali je prigušen.

- Mi danas živimo u vremenu koje pokušava da individualne glasove distorzira kako bi se što jače čuli glasovi potparola idelogija - kazao je Bazdulj i dodao da je uloga umetnika u kriznim situacijama da daje glas onima koji glas nemaju. 

- Najveću grešku umetnici prave kada se stave na stranu retrogradnih političkih projekata i kada zaborave na misiju da treba da govore o običnim ljudima - kazao je Bazdulj. 

Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević istakao je da treći put zaredom organizuje susret umetnika i stavaralaca sa različitih meridijana koji se okupljaju u Beogradu. 

- Evo prilike da čijemo šta misle umetnici koji dolaze iz drugačijih kulturnih krugova, političkih okolnosti i drugačijih istorijskih sadržaja. Imamo goste iz Irana, Kine, Rusije, Švajcarske...Tu su i naši predstavnici. ''Beogradski kontrapunkt'' je mesto poređenja ideja i stavova, njihovog sameravanja i odmeravanja - kazao je Vukosavljević i dodao da je zadatak umetnika da se hrabro sučavaju s pitanjima koja su bitna za istorijski trenutak. 

Tanjug

- Trudimo se da upravo takve teme izložimo na društvenu i medijsku trpezu jer smo kao i većina sveta izloženi banalnim temama i sadržajima koji služe za zabavu ili barataju industrijom straha ili strepnje. Ovakva promišljanja idu na dobrobit svakom građaninu koji želi da čije nešto novo i podstakne sebe na razmišljanje što jeste najdublji smisao Beogradskog kontrapunkta - kazao je Vukosavljević. 

Ove godine učesnici "Beogradskog kontrapunkta" su pisci Habib Ahmadzade (Iran), Muharem Bazdulj (Srbija), Slobodan Despot (Švajcarska), Džang ?ićing (Kina) i German Sadulajev (Rusija).

Oni će uz moderatore Vukosavljevića i Kusturicu razgovarati o tome kakva je razlika između umetnika kao stvaraoca i kao građanina u situaciji ratova i kriza, koliko ona određuje njegovo delovanje, kakva je odgovornost umetnika u takvim okolnostima, koliko i na koji način umetnost može pomoći boljem razumevanju i tumačenju ratnih i kriznih situacija i odnosa.

Pratite nas na društvenim mrežama