SEKS SKANDAL O KOME SU RASPRAVLJALI I MASONI! Kako je Ivo Andrić uhvaćen sa ženom SVOG KUMA

Na današnji dan, 1892. godine rođen je jedini srpski Nobelovac: Ivo Andrić. I dok se o njegovom stvaralaštvu govorilo širom sveta, njegov ljubavni život nije bio tako dobro poznat javnosti. Ipak, neke afere proslavljenog pisca nisu mogle da ostanu skrivene.

Jedan od skandala o kome je naširoko pričala tadašnja čaršija bio je kada je pisac Gustav Krklec zatekao u intimnim odnosima svoju suprugu i Andrića, koji mu je bio kum, a o ovome su čak raspravljali i slobodni zidari.

Krklec i Andrić su tada bili članovi Saveza slobodnih zidara, dakle braća, a obljuba je nedozvoljena u masonskom moralu, jer se masoni prema ženama i ćerkama masona odnose kao prema sestrama.

O Krklecu i Andriću raspravljalo je svih šest beogradskih loža koje su bile u sastavu Velike lože Srba, Hrvata i Slovenaca "Jugoslavija", tog petog novembra 1926. Bio je to ritualni rad na trećem stepenu, na kome učestvuju samo majstori. Radom je rukovodio starešina brat Andra Dinić. O slučaju Krklec‒Andrić referisao je brat Grga Bobić, pisao je svojevremeno RTS.rs.

U arhitektonskoj tabeli, to jest zapisniku koji se čuva u Arhivu Jugoslavije, Fond 100 masonske lože, piše: "Brat GRGA BOGIĆ saopštava da se Brat Ivo Andrić ogrešio o Brata Gustava Krkleca time što je stupio u nedozvoljene odnose s njegovom ženom. Brat Ivo Andrić je preda mnom priznao svoju krivicu i izjavio da se kaje i da žali što se za jedan čas zaboravio, veli Brat Bogić. Dalje iznosi da ovo nije prvi prestup Brata Andrića i da je Brat Krklec nesrećan u braku, jer je uzeo ženu koja je posrnula i hteo da je spase, ali bez uspeha. Napominje da su olakšavajuće okolnosti za Brata Andrića mladost, temperament i što je umetnik. Moli braću da o ovome slučaju kažu svoje mišljenje i donesu odluku."

GLANCANJE MEMORIJE! O ovom autorskom tekstu Emira Kusturice bruji čitav region: Bez dlake na jeziku o Srbima, Nemcima, Sovjetskom Savezu, patrijarhu Pavlu, caru Lazaru...

Inače, istoričari književnosti detaljno su istraživali Andrićevu biografiju i povezanost realnih žena s junakinjama njegovih pripovedaka i romana. Zna se da je celog života, od studentskih dana u Krakovu, u Poljskoj, imao prijateljice i ljubavnice. 

Oženio se u 66. godini udovicom svog prijatelja Milicom Babić, koja je bila 17 godina mlađa od njega. Milica, koja je bila kostimograf u Narodno pozorištu, bila je udata za Nenada Jovanovića, novinara i prevodioca, sekretara Centralnog presbiroa, vladine službe koja se bavila propagandom i prikupljanjem obaveštenja iz inostranih medija.

Ivo Andrić i Nenad Jovanović bili su dugogodišnji prijatelji, a kad je pisac 1939. godine postavljen za našeg ambasadora u Berlinu, izdejstvovao je da Jovanović bude postavljen za atašea za štampu u ambasadi. Nema pouzdanih podataka o vremenu kad su Milica i Ivo postali ljubavnici, a nakon Nenadove smrti 28. februara 1957,  u decembru 1958. Milica se udala za Andrića.

Njihov skladan brak - bila je uz njega i 1961. godine u Stokholmu, kad je primao Nobelovu nagradu - trajao je deset godina. Milica je iznenada umrla 1968, u njihovoj kući u Herceg Novom.