EKSKLUZIVNO! Miloš Biković otvoreno: Zvali su me da UĐEM U POLITIKU! Sve pozive političara sam...

Mladi glumac Miloš Biković svojim talentom osvojio je Srbiju, region, ali i veliku Rusiju! Snima film za filmom, niže uspehe i uživa u slavi koju je doživeo. Ovolika pomama za jednim umetnikom dugo nije postojala, pa tako Bikovića vrbuju svi reditelji, modne agencije, poznati brendovi, ali i političke stranke

U ekskluzivnom intervjuu za Hit popularni umetnik govorio je o svom odrastanju, školovanju, porodici, počecima karijere, slavi koju je doživeo, ali i o ponudama da postane političar.

- Otvoreno su me zvali iz raznih stranaka da postanem član njihovih partija. Na sve te pozive sam se uljudno zahvaljivao i odbijao ih. Nikada zbog toga nisam doživeo neku presiju ili neprijatnu situaciju. Niko me nije zvao i rekao: "A nećeš?! E, sada ćeš da vidiš kako ćeš da prođeš." Jasno je kojom profesijom se bavim i njoj sam maksimalno posvećen. Smatram da javne ličnosti treba da koriste svoju slavu i uticaj da ukažu na neki problem u društvu, ali da nema potrebe da se obavezno bave politikom.

Miloš objašnjava zbog čega misli da mu nije mesto u tom svetu.

- Politička situacija se razlikuje od države do države. Imate zemlje u kojima glumci otvoreno podržavaju različite partije i kandidate za predsednike, a ima i onih u kojima situacija nije takva. Ali pričaću o Srbiji. Mislim da kao glumac ne treba da se bavim politikom jer nemam sve informacije koje su mi neophodne... Da bih bio uspešan u tome, morao bih da znam šta je provokacija, da li, tačnije, kako inostrane službe dejstvuju u zemlji, da li postoji zamaskirani javašluk i korupcija, ko je zaista žrtva, a ko se proglasio žrtvom da bi mogao da vrši agresiju, ko šta finansira... To su sve pitanja na koja bih morao da znam odgovore da bih uopšte mogao da se založim za neku političku opciju. Zato sam uzdržan po tom pitanju. Ne bih želeo da zbog svoje neinformisanosti mnoge ljude navedem na pogrešan put. Kada zbog tebe jednom naprave pogrešan izbor, ne možeš kasnije da im kažeš "Izvinite". Posle toga mi više nikada neće verovati, izgubio bih svoj integritet i pitali bi me: "Zašto o tome nisi ranije razmišljao nego se sada kaješ." Morao bih da budem potpuno posvećen politici, da bih se njome bavio, a ja to ne želim.

Bez obzira na to što ga politika ne privlači, Biković se više puta tokom karijere našao u društvu političara. Jedan od najmoćnijih ljudi na svetu, predsednik Rusije Vladimir Vladimirovič Putin dodelio mu je priznanje "Medalja Puškina" za zasluge u oblasti kulture i za zbližavanje kultura i nacija.

Foto: HIT dodatak/informer

- Ta nagrada mi je dala ohrabrenje i vetar u leđa. Bilo je to veličanstveno priznanje pogotovu jer sam ga dobio iz Putinovih ruku. Mi smo u potpunosti diskreditovali naše institucije. Kod nas se često podrazumeva neki pogubni dvosmisleni kontekst kada ti predsednik ili ministarstvo dodeli neku nagradu i uvek se na to gleda sa zadrškom kao da su ti to dali zato što je to marketinški potez za onog koji uručuje, a ne zato što taj orden zaslužuješ svojim delima. U Rusiji institucije nisu diskreditovane i kod njih se u državne nagrade ne sumnja toliko.

U Hrvatskoj predstavljam Srbiju

Miloš živi na dva kontinenta, stalno putuje, pa je tako nedavno letovao u Hrvatskoj. Zbog boravka u susednoj zemlji suočio se sa salvom negativnih komentara. Dok su ga jedni pitali šta traži u "Ustašiji", drugi su mu poručili da "Oluja i Jasenovac za njega nemaju nikakvu cenu." Biković, međutim, kaže da to nije tačno i poručuje da osuđuje sve zločine Hrvata:

- Razumem ljude koji su to komentarisali jer su rane od posledica ratova i ratnih zločina koje su ustaše počinile, a koji su bili monstruozni, i dalje sveže. Važno je znati da odlazak u Hrvatsku nije podrška tim zločinima. Onda bi i odlazak u Nemačku bio podrška nacistima, a putovanje u Ameriku podrška NATO bombardovanju Srbije. Ako sve to tako posmatramo, onda bi trebalo da se zatvorimo u kuću i nigde da ne izlazimo - kaže Miloš.

Glumac dodaje da je nemoguće živeti ako se izdvojiš od ostatka sveta.

- Neophodno je da komuniciramo sa ljudima. Kontakt kroz kulturu je način na koji se zemlja najbolje predstavlja u svetu. Tako se otadžbina štiti pre nego što dođe u situaciju da se brani. Kada odem u Hrvatsku, ja predstavljam svoju Srbiju. Hrvati me prepoznaju i pitaju me kada će drugi deo filma "Južni vetar" ili kada će konačno početi da se prikazuje film "Hotel Beograd". To su važne stvari. Dobro je da smo po kulturi prepoznatljivi! Nema ničeg lošeg u tome da oni dođu kod nas, niti da mi odemo kod njih. Niko me ne može ubediti da u Hrvatskoj žive samo ustaše i da svi oni mrze Srbe. Budućnost srpsko-hrvatskih odnosa jeste u tome da normalni, miroljubivi, ispunjeni i srećni ljudi stvaraju nove veze koje će jednog dana promeniti odnos između ova dva naroda, ublažiti mržnju i zaceliti rane. Verujem u to, pa se u skladu sa tom verom i ponašam.

Odrastanje na Karaburmi

Miloš je rođen samo tri godine pre raspada SFR Jugoslavije. Poput mnogih porodica, i Bikovićeva je u ta ratna vremena živela u lošoj materijalnoj situaciji.

- Devedesete godine bile su teške za nas. Tata je ostao bez posla i bilo je momenata kada nismo imali ni za najosnovnije potrebe, a sok i čokolada su nam bile luksuz. Ali nije tada bilo teško samo nama već celoj naciji.

Bez obzira na to što nije bilo para, što se nije putovalo i uživalo u izobilju, Miloš nije, kako tvrdi, imao nesrećno detinjstvo:

- Sa drugarima sam često igrao košarku, fudbal i ostale igre koje su zahtevale da budemo aktivni i da se družimo. Imali smo sreće, jer današnje generacije odrastaju uz ekrane mobilnih telefona i ne viđaju se, već se igraju u tom virtuelnom svetu, nesvesni posledica.

Završio je Osnovnu školu "1.300 kaplara" na Zvezdari i bio je odličan đak.

- Omiljeni predmet mi je bio srpski zato što smo učili o književnosti i umetnosti, a voleo sam i likovno.

Kada je počelo NATO bombardovanje 1999. godine, Miloš je imao 11 godina i bio je peti razred osnovne škole.

- Tokom celog bombardovanja bio sam u Beogradu sa porodicom. Posle nekog vremena više se nisam ni obazirao na sirene, već sam nastavljao da se igram sa drugarima u kraju. Majka mi se zbog toga sekirala, pa sam to prestao da radim da je ne bih dodatno stresirao.

Pet godina kasnije upisao je Četrnaestu beogradsku gimnaziju. Iako ga svi doživljavaju kao finog, dobrog i smernog momka, tih godina kao tinejdžer bio je nestašan vragolan.

- Imao sam jedinicu iz vladanja zbog bežanja sa časova i raznih glupiranja tokom nastave. Ne svraćam više tamo, ali svaki put kad prođem kolima ili peške, gledam u to dvorište i u"nove klince" sa nekim posebnim osećanjem nostalgije. U kontaktu sam jedino sa profesorkom ruskog jezika, koja mi je bila i razredni starešina. Pozovem je na svaku premijeru nekog svog filma ili predstave. Bio sam i u kontaktu sa profesorkom srpskog, koja je bila jedan od značajnijih pedagoga u mom životu. Nažalost, ona je pre nekoliko godina preminula.

Foto: HIT dodatak/informer

Brat velika podrška

Veliki uzor u Miloševom životu od detinjstva do danas ostao je njegov 16 godina stariji brat, monah Mihailo. On je život posvetio Bogu još kada je Biković bio dete, zbog čega se često susretao sa različitim pitanjima svojih prijatelja.

- Mojim drugarima je bilo čudno što je on monah. Često su me pitali: "Šta mu se desilo pa se odlučio na to?" Kao da to nije nešto sto pripada srpskom nasleđu. Pa i osnivači naše države su se nakon brojnih urađenih stvari za zemlju i svet povlačili i posvećivali Bogu. Predano monaštvo jedan je od garanta zdrave nacije. Oni stvaraju energetsku stabilnost za ceo narod. Često se savetujem sa bratom kada ne znam kako da postupim u određenim situacijama, a moram da priznam da mi daje savete i onda kada to ne želim.

Mihailo je bio uz svog mlađeg brata i kada je Miloš odlučio da se bavi glumom. Ljubav prema sceni iskazao je još u detinjstvu, a prvu veliku ulogu dobio je 2004. godine u seriji "Stižu dolari".

- Otišao sam u školu glume kod Nenada Nenadovića kada sam imao 13, a sa 14 sam osetio da ću se time baviti celog života. Još tada sam kucao na sva moguća vrata ne bih li dobio neki angažman. Sve što su mi predlagali prihvatao sam da radim. Išao sam na opštinsko takmičenje iz recitovanja i nisam postigao uspeh, ali me je članica žirija Olivera Viktorović zapamtila. Kada su počeli rad na seriji "Stižu dolari", na prvom snimajućem danu rekli su: "Fali nam klinac, još uvek nismo našli sina Draganu Jovanoviću i Branki Pujić". Olivera je u tom trenutku odgovorila: "Znam ja jednog. Bio je nedavno na takmičenju iz recitovanja, on bi mogao da igra Nebojšu" - priseća se Biković kako je ušao u svet glume.

Producenti serije stupili su u kontakt s njim preko osnovne škole u koju je išao.

KOMPLETNU ISPOVEST PROČITAJTE U DANAŠNJEM HIT INFORMERU!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.