Za poznatog novinara i pisca ŽIVOT JE NAGRADA: "To je dobitak na NAJVEĆOJ NEBESKOJ LUTRIJI!"

Ne moraš da ostaviš ne znam kakav trag, ali moraš da uradiš sve da bi opravdao to sopstveno rođenje, kaže za Ljubav i zdravlje poznati novinar i uspešni pisac Ivan Radovanović

Novinar i pisac Ivan Radovanović nedavno je objavio svoju petu knjigu "Isak Deus i njegovi izveštaji iz prašine". Isak Deus je svedok istorije, ali i usamljeni pustinjak koji se uvek nađe na raskrsnici značajnih događaja i vekova i njegova zapažanja su vanvremenska. Opijen ovom naukom, Isak nas vodi kroz važne istorijske događaje koje će svaki čitalac da sagleda iz novog, ali pre svega duhovitog ugla.

Ekipu Ljubavi i zdravlja Ivan je dočekao je u prijatnom ambijentu jednog kafića na Vračaru i sa velikim zadovoljstvom počeo da odmotava klupko zvano Isak Deus, da otkriva proces stvaranja tog Smešnog Boga, koji nas, kako kaže, gleda sa neba, prati naša ludila i zablude, ali nam se na kraju ipak iskreno nasmeši. Osvrnuo se i na svoje prve korake u novinarstvu, bez ustezanja pričao o bivšim ženama, otkrio tajne u vaspitanju dece i još mnogo zanimljivosti iz života sa sadašnjom izabranicom Oliverom Zekić.

Isak Deus izvorno znači Smešni Bog. Šta bi bila simbolika?
- Isak je hebrejsko ime, koje u korenu znači "onaj koji se smeje". Deus je izraz za Boga, ali nastao je u vreme Rima i kada je bilo mnogo više bogova. I time sam se igrao. Generalno, mislim da nam danas treba neki prijatelj i zato se kod mene dešava ta igra rečima u kojoj nam se Bog smeši, ne smeje nam se, jer negde mislim da razume sva naša ludila, naše zablude, naša pogrešna htenja, gluposti kojih ima koliko hoćeš kroz celu istoriju. I računam da smo mi ovde jer to neko odozgo gleda i podnosi nas, razume nas i oprašta non-stop. Cela ideja je bila da nađemo prijatelja koji će nam se nasmešiti.

Peta knjiga je potpuno drugačija od prethodnih, kao da ste izašli iz tematike koju ste pre obrađivali. Zašto?
- Prve knjige sam pisao krajem devedesetih i one su bile neka vrsta reakcije na to što nam se dešavalo, kao i ono što se meni lično dešavalo tada. Sada sam dovoljno omatorio da sam u stanju da ceo svoj život, sve ono što mi se dešavalo, prihvatim sa nekim osmehom, da mi ne bude krivo bez obzira na razne situacije koje su bile nenormalne. Kada se okrenem, nisam nezadovoljan. Kada su se završili prvi talas korone i vanredno stanje, dogodio se taj neki spoj raznih stvari o onome što sam čitao, zapisivao. Posle 40 godina života sa jezikom, jer toliko već pišem, što za novine, što razne druge stvari, shvatio sam da nemam nikakvog razloga da se prema tome odnosim kao prema neprijatelju, već kao prema prijatelju s kojim mogu da se igram. Zato sam i krenuo u tu priču, da se igram rečima koje znam, koje sam skupljao godinama, i na kraju - da se igram sa samim sobom i da neke svoje granice pomerim.

Foto: Insajder/Zoran Sinko

Isak je osuđen (nagrađen) na večni život. Da li je besmrtnost kazna ili nagrada?
- Mislim da je život nagrada. U knjizi postoji jedna rečenica koju izgovara Isakova baba: "Svako može da umre, al' ne može svako da se rodi." Svašta treba da se sklopi da bismo se mi rodili. To je dobitak na najvećoj nebeskoj lutriji. A kada ti se to već desi, onda se postavlja pitanje da li ćeš da ceniš to i da probaš da uradiš nešto sa time. Da probaš da taj život proživiš na način koji će na kraju da ti kaže da si ipak nešto uradio, a ne samo prošao ovim svetom. Ne moraš da ostaviš ne znam kakav trag, ali moraš da uradiš sve da bi opravdao to sopstveno rođenje.

U knjizi ste pisali o slobodi. Šta je sloboda?
- Za mene sloboda ne postoji kao kolektivni pojam. Pravila koja nas ograničavaju moraju da postoje i nemam ništa protiv toga. Znam da mogu da budem slobodan samo sa samim sobom i u drugu slobodu prosto ne verujem. Verujem da ta sloboda o kojoj sanjamo postoji samo u nama i da od nas zavisi koliko ćemo biti slobodni i da ne zavisi od vremena, režima, već samo od toga da li smo sposobni da budemo sami sa sobom.

To ne znači da smo sebični?
- Ne, nikako. Sloboda podrazumeva ogromnu dozu odgovornosti. Da paziš da njome nikoga ne ugrožavaš. Ona je dobra, jer nije ponašanje, već stav, pa ne možeš nikog da ugroziš. To je odnos prema životu. Samo izdvojeni od gomile su slobodni.

Da li ima slobode u braku?
- Pitate čoveka koji ima četiri žene i petoro dece (smeh). Dosta interesantno pitanje. Odnos između ljudi, pa i u braku, zavise od toga kolika razlika postoji između njih kada govorimo o ostvarenosti. Kada imate ostvarene ljude, oni mogu da budu i zajedno ili da se povežu, razvežu i da tu nema nikakvih problema, da svi budu u najnormalnijim odnosima, da budu prijatelji, da rešavaju razne stvari zajedno. Kada to nije slučaj, onda ode sve dovraga. Ja imam sreću da sam imao posla sa manje-više ostvarenim ženama, sa kojima to nikada nije išlo do nivoa tragedije, već emocije koja bude i prođe i lepog razilaženja posle kojeg ostaje čvrsto prijateljstvo. Imam lep odnos i sa decom, ne mogu ni na šta da se žalim.

Foto: Insajder/Zoran Sinko

U čemu je tajna uspešnog roditeljstva?
- Uvek sam imao odnos da su deca čudo, baš kao i ja. Da su Božji dar. Nikada nisam osećao zaslugu za to što imam petoro dece. Isto tako, mogao sam i da ih nemam. Kada su ta deca tu, onda nekako mislim da je važno da vi kao roditelj budete tu kada je njima najpotrebnije i da im pomognete. Puštam ih da sami odlučuju i to me često nervira. Kao i svi roditelji mislim da treba da deca rade po pravilima po kojima sam ja živeo i radio, što je glupo. Ono što me raduje jeste da znaju da me iznenade, i to pozitivno. Nikada nisam podigao ruku na dete. Znate, mene su roditelji tukli, što ja nikako ne primenjujem. Meni nisu objašnjavali, već je bilo batina (smeh). Zato sam želeo da svoj decu sačuvam od toga, ali nekad mi se čini da bi oni više voleli da ih prebijem nego što im toliko pričam (smeh). Mislim da bi pre izabrali batine, samo da ućutim.

Vaša mirna luka je sada Olivera Zekić. Koliko ste već zajedno?
- Zajedno smo već 11 godina. Mi smo na istom terenu. To je neko od koga ja ne zazirem, niti ona od mene. Mi se razumemo. Našli smo se onda kada smo dosta toga prošli u životu i u velikoj meri ostvarili. Nemamo nikakav problem u funkcionisanju, jer oboje smatramo da svako od nas ima sva prava - prava da odluči, živi kako hoće, misli, i slobodno je u svakom trenutku, najviše pred sobom. To je jako lepa zajednica. Prosto su se stvari poklopile, svako radi ono što voli, pruža podršku.

Kako ste se upoznali?
- Upoznali smo se 1996. godine u "Dnevnom telegrafu". Ja sam joj bio prvi urednik. To upoznavanje je bilo katastrofalno, jer je ona došla sa epitetom najboljeg studenta FPN i bila je zapanjena jer nije naišla na nekoga koga je to zanimalo. Sećam se da sam je odmah poslao da ide po gradu i traži vesti, a ona je htela da čita novine u redakciji, što ja nisam dozvoljavao. Jedno od pravila je bilo da niko ne sedi u redakciji. Njoj nije prijalo, pa me je posle toga mrzela kao Nemca (smeh). Onda smo ubrzo počeli jedno drugo da cenimo bez obzira na taj ružan početak. Posle dugo nismo imali nikakav kontakt, zatim smo ponovo krenuli zajedno da se bavimo novinarstvom kada sam kupio "Borbu" i postavio je za glavnu urednicu. Onda se sve dalje dešavalo samo od sebe.

Foto: Insajder/Zoran Sinko

Zbog čega nastaju varnice u vašem odnosu?
- Najviše zbog putovanja. Ja sam statičan tip, nemam neku potrebu da se pomeram, a ona obožava da putuje. Ona bi stalno da ide negde, a ja ne. To smo rešili tako što svako od nas radi ono što voli. Kada je krenulo sve ovo sa pandemijom, otišli smo na Borsko jezero, pa na Staru planinu. Jedva sam čekao da se vratim kući. Kako smo došli u Beograd, tako je ona poželela da ide dalje. Pa je otputovala u Tursku, Pulu, a meni je bilo ovde dobro. Niti se ona ljuti što ja ostajem, niti ja što ona ide.

Šta vas najbrže izbaci iz takta?
- Neznanje. Nisam neko ko zna sve, neko ko je fenomenalno obrazovan, ali ono što imam i dan-danas su znatiželja i zainteresovanost, radovanje kada otkrijem nešto novo, pročitam, saznam. Najviše me nervira koliko to danas nedostaje - nema te zdrave ambicije.

Kako provodite slobodno vreme? Šta čitate?
- Ja sam od onih koji sve čitaju. Nikada nisam mislio da je to što imam u sebi dovoljno. Zahvaljujući mojoj majci, koja je bila novinar, i pamtim njenu jednu lekciju iz novinarstva - rekla mi je da je to najteži posao na svetu, jer će ispred mene biti beli papir i sve što stavim na taj papir sam ja. Uvek sam mislio da moram stalno da se punim da bih imao šta da iznesem. Čitam po nekoliko stvari odjednom. Čitam novine, knjige. Tako živim. To onda izaziva razne hemijske reakcije kod mene, pa onda pišem.

Da možete da vratite vreme, da li biste nešto uradili drugačije?
- Verujem u nesavršenost. Meni su najlepše stvari koje nisu savršene. Nešto što postoji bez ikakve mane - od estetike do karaktera - to je veštačka tvorevina. Zato ništa ne bih menjao, jer ne bih voleo da napravim veštačku tvorevinu od svog života. Neka on bude to što jeste, sa svim onim što sam pogrešio i onim što sam ispravio, slučajno i onim što sam namerno uradio. Ne bih to da menjam. Zadovoljan sam jer nemam zbog čega da žalim, niti da se pravdam.

TANJA BOŠKOVIĆ JOJ JE ZAVIDELA NA OVOJ ULOZI! Glumica bez dlake na JEZIKU - šta je rekla o KOLEGINICI pročitajte OVDE.

SLAVKO ŠTIMAC SE U MLADOSTI DRUŽIO SA POZNATOM HOLIVUDSKOM GLUMICOM! Hteli su zajedno da pogledaju čuveni film, ALI IH NISU PUSTILI U BIOSKOP, a o kome je reč pogledajte OVDE.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.