Biković nikad iskreniji, za Informer: PATRIOTIZAM NISU ĆEVAPI, TRI PRSTA I MAHANJE ZASTAVOM, jedino nas SLOGA MOŽE SPASITI!

Biti Srbin znači da treba pomoći bližnjem kad god možemo i, što je još važnije, kad ne možemo. Tada smo pomerili granice mogućeg, kaže Miloš Biković

Najuspešniji srpski glumac Miloš Biković kaže da se patriotizam ne iskazuje mahanjem zastave i pevanjem patriotskih pesama, već pomaganjem drugim ljudima. On je pre nekoliko dana dobio rusko državljanstvo, ali se svoje zemlje nikada ne odriče, pa nam je objasnio šta po njemu znači biti Srbin.

- Patriotizam nisu ćevapi, navijanje na tribinama, mahanje srpskom zastavom ili pisanje komentara po društvenim mrežama "Kosovo je Srbija". Biti Srbin znači da treba pomoći bližnjem kad god možemo i, što je još važnije, kad ne možemo. Tada smo pomerili granice mogućeg. Mi do danas nismo naučili da je sloga ta koja Srbina spasava. Moramo biti jači od svog ega. Sloga je nada koja nam nedostaje, a koja može da nas izvede iz ovog duhovno-emotivnog lutanja u kome se nalazimo i u kojem proždiremo jedni druge.

Zbog velike popularnosti koju si stekao u Rusiji prihvatili su te kao svog državljanina. Menja li te tolika slava?

- Ne bih ja to nazvao slavom, to je popularnost. Reč slava u sebi ima nešto više i ona pripada herojima, svetiteljima, a ne glumcu. Možda i pripada glumcu, ali posle 50 godina rada ako je učinio nešto za svest svog naroda. U mom slučaju još je rano za taj termin.

Foto: printscreen instagram

Dobro. Da li te popularnost menja?

- Popularnost utiče na mene. Na primer, dok sam sedeo u hotelu gde smo snimali "Južni vetar 2", prilazila su mi deca da se slikaju sa mnom. Čovek od krvi i mesa može da se slika pet puta, ali već šesti put nisam sedeo na otvorenom, već sam se sklanjao jer nisam mogao da sedim na miru, da jedem, da pričam. Ljudi su mi stalno prilazili da me dižu da bih se slikao sa njima. Ili, na primer, idem gradom i pričam telefonom, zaustave me i prekinu mi razgovor da bi se slikali sa mnom. I onda kada ja kažem: "Je l' vidite da pričam telefonom?", oni se naljute. Nekad mi smeta i kada svi pilje u mene, gledam da se sklonim tada. Svakako, zahvalan sam na pažnji koju imam, ali je prijatna samo do određene mere.

Koliko je pandemija uticala na tvoj rad u Rusiji?

- Zbog cele ove situacije oko korone odbio sam desetak projekata u Rusiji, ali je na stolu trenutno još nekoliko ponuda. Veoma su zanimljive, međutim, ne mogu da pričam sada o njima, još je rano. Vrlo su neobični projekti u pitanju. Jedan od njih je kratka forma.

Jesi li neke uloge prihvatio samo zbog novca?

- Retko sam uloge birao samo zbog novca. Naročito ne u Srbiji, jer ovde novca nema. Tačnije, nema ozbiljnog novca. Tek u poslednjih nekoliko godina industrija filma je počela da se razvija, tako da sam uloge uvek birao jer su mi se dopadale.

Privatno si u veoma dobrim odnosima sa Miodragom Radonjićem i Milošem Avramovićem. Da li ste se nekada posvađali tokom snimanja "Južnog vetra"?

- Ne svađam se često sa nekim od njih dvojice, ali i to se dogodi. Poslednji put smo se sukobili pre početka snimanja drugog dela filma "Južni vetar".

Zbog čega ste se posvađali?

- Zamerili su mi što im se nisam priključio odmah na pripremama za film. Ogroman posao je morao da se obavi. To su stvari koje publika ne vidi, a veoma su važne da bi se dobio dobar finalni proizvod koji svi sa oduševljenjem gledamo u bioskopima. Ja sam tada imao posla oko glumačkih priprema.

U aprilu u Beogradskom dramskom pozorištu očekuje nas premijera tvoje nove predstave "Baal". Šta ti je zajedničko sa glavnim likom kojeg tumačiš?

- Baal ne podnosi neistinu, ali ne može da dođe do istine. Ovde govorim o istini sa velikim I. Onoj jedinoj neophodnoj. Ne o tačnim informacijama.