FALILA MI JE TOPLINA! Branka Katić otvorila dušu, pa otkrila da li će se preseliti u Beograd!

Glumica uoči premijere serije "Ubice mog oca" otkrila novinarima da se peta sezona bavi vršnjačkim nasiljem i upozorila s kakvim se teretom danas susreću mladi ljudi

Branka Katić glumica je koja izaziva samo lepa sećanja i divne emocije. Posle uspešne serije u Hrvatskoj "Novine", uskoro ćemo je videti i u filmu Dušana Kovačevića "Nije loše biti čovek" i novoj sezoni "Ubica mog oca".

- Radila sam petu sezonu, koju je režirala Maša Nešković. Želela sam da radim s njom jer sam gledala njen film "Asimetrija". Uloga koju sam dobila je posebna i drugačija od svega što sam dosad radila. Igram jednu beogradsku damu iz povlašćenih slojeva našeg grada. Ona sprema maturante za prijemne ispite fakulteta. Sezona se bavi vršnjačkim nasiljem. Jedan đak iz njene srednje škole je izvršio samoubistvo, a drugi je nestao. Videćemo šta će se desiti - otkrila je glumica u druženju s novinarima.

Pomenuli ste vršnjačko nasilje?

- Volim da radim stvari koje mogu da poprave naše društvo. Pritisak koji mladi ljudi osećaju je bolest modernog doba. Ne mora da te lajkuje neko ko te ne zna. Lep si i bez filtera zato što si dobar čovek. Ne moraš da izgledaš kao iz Diznijevog filma. Nije važno koliko imaš novca i odeća je samo maska.

Posle mnogo godina ste se vratili. Koliko se Beograd promenio od kada ste ga vi napustili do sada?

- Svi smo se promenili, pa i Beograd. Ima nekih divnih stvari koje su se desile, ali i onih koje mene brinu - zagađenost našeg grada. Mislim da svi osećamo koliko vazduh nije dobar i volela bih da to može da se promeni.

Foto: tv printscreen

Vratili ste se i pozorištu i na scenu Beogradskog dramskog pozorišta.

- Prvi put sam stala na daske tog pozorišta. Odigrala sam tamo svoje diplomske predstave u klasi Radeta Šerbedžije. Sećam se kad sam izašla iz trole i ugledala natpis "Tvoje pozorište", sinulo je neko sunce. Ono za mene ima posebno mesto i drago mi je što sam deo svega toga. Jug Radivojević je doveo divne mlade glumce. Ima velikih planova.

Da li ćete se preseliti u Beograd? 

- Sada sam više u Beogradu. Moj sin Lui dolazi da preko leta volontira na filmu Koste Đorđevića koji snimam, Džo ima još dve godine srednje škole i voli Beograd. Mislim da je sad vreme kada su moja deca dovoljno velika da mogu da viđaju mamu i malo manje. Mnogo poslovnih prilika se sad otvara.

Ko vam je najveći kritičar u glumi?

- Sama sam sebi, i to želim da promenim. Svi smo strogi prema sebi. To vučemo iz detinjstva, kad su nam govorili "sram te bilo". Ne kažem da su moji roditelji za to krivi. Svi treba da dopustimo sebi da budemo najbolja verzija sebe. I loša uloga je dobra životna škola.

Kada ste radili s Džonijem Depom na film "Državni neprijatelj", šta je najviše govorio?

- Govorio je psovke. Kusturica ga je tome naučio.

Šta vam je najviše nedostajalo u Srbiji?

- Nisu sarme. Falio mi je naš humor. Mi ovde ne hajemo ni za lovu, a ni karijeru. Falila mi je toplina.