OVACIJE ZA POŽAREVAČKI ANSAMBL! Ožalošćena porodica izvedena u Teatru Vuk!

Samo Bog zna zašto nam se neka pozorišna predstava sviđa a druga ne

Ali u toj hirovitoj izmaglici naših uzbuđenja, misli i osećanja, leži snaga pozorišta: slavni glumci, sjajni reditelji i veliki teatri nikako nemaju zagarantovan uspeh a od malih pozorišta ne treba unapred okretati glavu, jer i na pozornici i u životu nikada ne znamo gde se kriju putokazi naše sudbine i smisla našeg postojanja, piše pozorišni kritičar Bojan Munjin.

Takvo jedno malo pozorište, daleko od svetla velegrada i glamura ovog prilično razmaženog vremena je pozorište „Milivoje Živanović“ iz Požarevca koje nam se pre neki dan predstavilo u beogradskom Teatru Vuk svojom predstavom „Ožalošćena porodica“ u režiji Dragane Stojanović.

Gledali smo na desetine verzija ovog Nušićevog svima poznatog komada i one su uglavnom uvek bile iste: neka daleka rodbina koja nije ni luk jela ni luk mirisala, nateže se nabreklih žila oko ostavštine pokojnika, a mi se slatko smejemo tim njihovim šarmantnim slabostima i veselim kalamburama oko pokojnikovog testamenta.

Ovo je potpuno drugačija „Ožalošćena porodica“ od svih ostalih i u tome je njena jedinstvena vrednost. Požarevačka predstava, kao neka luda kombinacija najmračnijeg Čehova i najmorbidnijeg Kventina Tarantina, najdublja je i najtačnija analiza onoga šta mi zapravo jesmo. Ovakva „Ožalošćena porodica“ pokazuje da kada se sa nas oljušte slojevi veštačke pristojnosti i prigodnog altruizma, mi se pojavljujemo, baš tako, kao mala, zla i brutalna bića iz mraka koja su, zarad i najsitnijeg ličnog interesa, u stanju da izgrizu i majčino srce i ruku koja ih hrani.

Zato hladna i ogoljena scena ove predstave, sa zastorima mračnim kao najdublji bunar, deluje kao jezoviti prizor iz podzemnog sveta, dok junaci ožalošćene porodice besomučno bauljaju okolo i rade jedni drugima o glavi, ne bi li se domogli tih svojih trideset srebrnjaka, za koje misle da će promeniti sve. Dok sjajni požarevački glumački ansambl tu ožalošćenu porodicu igra kao nakupinu olinjalih sitnih švercera i patoloških tipova, u ovoj predstavi nema ni gram komike ni smeha od usta do usta.

Požarevačka „Ožalošćena porodica“ svoju punu radijaciju postiže tek kada se vratimo kući. Zar smo toliko jadni i bedni; mi, naše komšije, prijatelji i rođaci?

Da, nažalost jesmo. Prodaćemo dušu đavolu, samo je pitanje za koji iznos. Nema puno predstava koje tako uverljivo pretvaraju laku komediju u crnu tragediju, ali, ova „Ožalošćena porodica“ ne ubija u pojam nego, slikajući našu metafizičku suštinu takvu kakva jeste, ostavlja jedna vrata odškrinuta.

Znamo kakvi smo; sebični, svadljivi i pohlepni, ali uvek, baš uvek, možemo pogledati i u neku lepšu stvarnost i odreći se svega toga bizarnog i plesnjivog pa i samih sebe ako treba. To je velika poruka ove 'Ožalošćene porodice' u režiji Dragane Stojanović i jednog malog i vrednog pozorišta, iz Požarevca, napisao je pozorišni kritičar Bojan Munjin.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.