EKSKLUZIVNO! RADMILA ŽIVKOVIĆ ZA INFORMER! "Glumce maltretiraju, ja ne pristajem da budem izvođač radova, PRE BIH ČERUPALA KOKOŠKE"!

Legendarna glumica Radmila Živković posle mnogo godina dala jeveliki intervjuu za Informer. Dobitnica brojnih glumačkih nagrada pričala je otvoreno, kako samo ona ume, o stanju u srpskoj kinematografiji, odnosu producenata prema umetnicima, ali i životu, ljubavi i prijateljima kojih više nema.

Živkovićka je nedavno imala premijeru predstave Iračka konferencija, međutim u novim serijama i filmovima je nema. Kako je moguće da legenda srpske kinematografije nema uloge, kako gleda na sve to, Radmila je ispričala za naš portal.

Koliko godina je prošlo od Vaše poslednje filmske uloge?

- Od 2002. godine nisam dobila ulogu na filmu, eto već dvadeset godina. Možda sam i ja kriva za to zbog toga što sam dobra u svom poslu. Čim neko iskače, to ne odgovara ljudima. A ja samo radim svoj posao dobro. Ne prolazim kroz posao tek tako, samo da ga završim. Sada je masovna proizvodnja. Ljudi su dosta uniženi u toj, takvoj produkciji. Imaju mesečne plate, što je meni nepojmljivo i neprihvatljivo. Možda sam ja matora i ne razumem taj sistem, ali oni su našli taj modus jer ima toliko ljudi koji ne rade ništa i oni koji tek treba da počnu da rade. Te mlade tek ucenjuju! Pogledajte ljude koji se sada pojavljuju u nekim serijama. To su ljudi koji su godinama zapušteni po pozorištima u Srbiji, njih ranije nisu zvale ozbiljne produkcije. Sada više nije važno. Nekolicina vrsnih glumaca se vrti i to jeste lepo i dobro.

Foto: Zoran Sinko

A Vas ne zovu i dalje?

- Ne! Niko se ne javlja. Tačnije, javljali su mi se da idem na kastinge, ali ja se ne osećam dobro u takvim situacijama. Nema prosto potrebu za takvim eksperimentima.

Vas su zvali da idete na kastinge?

- Na audicije bukvalno! Znaju ko sam i šta sam, koliko znam ili ne znam. Ne moram ja više da prolazim nikakve kastinge.

Mislite li da je u redu da glumci danas rade za mesečne plate?

- Mi radimo sa svojom energijom, sa svim svojim potencijalima i to treba ceniti. Pričale su mi kolege, značajni glumci kako ih maltretiraju. Meni je to odvratno, ja ne mogu da shvatim da to postoji. To je način na koji nekolicina ljudi zarađuje novac, a svi su drugi izvođači radova. Ja ne pristajem da budem izvođač radova. Da sam to htela, neka se niko ne uvredi, otišla bih da čerupam kokoške.

Foto: Printscreen You Tube

I tantijeme za repriziranje serija više se ne isplaćuju?

- Bezobrazluk je što se tantijeme više ne isplaćuju. Netalentovane i nedarovite osobe donose nazovi zakone u svojim firmama da se ne plaćaju ljudi iz potpuno besmislenih razloga. To su tako male nadoknade. Glumci za glavnu ulogu dobijaju manju sumu od one koje televizije dobijaju od jedne sekudne reklame na televiziji. I onda shvatiš da je sve besmisleno! Koriste te do besvesti. Zašto? Ja se u životu nikada nisam vodila tim da me prepoznaju na ulici i da budem popularna. Ljubav prema čoveku je nešto drugo, a popularnost...Sako vas presreće na ulici, telefonima vas slikaju. Svako ima pravo da vas slika gde hoće i kako hoće.

Prilaze Vam i deca iako Vas dve decenije nema na filmovima. To znači da gledaju Vaše stare role koje su ostavile traga i dolaze i do novih generacija.

- Gledaju ono što se reprizira, što puštaju za džabe. Gledaju deca, vole, roditelji im pokazuju pa me i današnja deca prepoznaju. Prilaze mi da se fotografišemo i moram da priznam da je ponekad zamorno. Nisi uvek raspoložen, ali hoću da učinim.

Iako Vas nema u serijama i  filmovima, u pozorištu Vas ljudi uvek mogu videti. Nedavno ste imali i premijeru novog komada?

- Tako je! Pozorište je moja oaza. Nedavno smo imali premijeru predstave Iranska konferencija koju je napisao Rus Ivan Viripajev. To je predstava koju treba da vidi svako. Ima sjajno viđenje sveta, napisana je pre pet godina, a i danas tu priču možemo prepoznati u aktulenim dešavanjim. Radnja predstave se odigrava u Danskoj na naučnoj konferenciji, gde nekoliko doktora nauka prikazuje svoje viđenje sveta. Informacije koje iznose zatrpavaju jedna drugu na jedinstven način i svako može prepoznati u tim monolozima neko svoje razmišljanje. To vam je kao dobra knjiga. Dobre knjige su dobre jer čovek koji ih čita pronalazi svoje misli i svoja razmišljanja u njima. I čini mu se kao da je on to sam rekao, samo nije imao taj put i taj način da iskaže misli i osećanja. Zato je zanimljivo, neopterećujuće, ozbiljno, a lepo.

Foto: Public

Kada razgovarate sa novinarima ne birate reči. Uvek kažete ono što vam je na umu...

- Ja sam umetnica, ja nisam diplomata. Uvek govorim iz srca

Imate li među kolegama još prijatelja koji su među nama, da možete sa njima da pričate tako otvoreno?

Foto: Vukica Mikača

- Jao, nemojte...Nemam...Imenik mi je precrtam skoro. Uvek se iznenadim kada sretnem nekog. I oni koji su živi...Godinama živimo jedni pored drugih, a ne viđamo se, gotovo se više i ne poznajemo. Pa onda, kada se sretnemo žalimo za prošlim vremenima i što neke trenutke nismo iskoritili da se susrećemo, razgovaramo.