"MORATE RADITI NA SEBI"! Nela Mihajlović progovorila o privatnom životu!

Glumica otkrila detalje iz privatnog života

Nela Mihajlović je glumila u dosta domaćih serija i filmova. Sada je trenutno gledamo u seriji "Kolo Sreće", gde igra jednu od glavnih uloga. Glumica kroz čitavu karijeru nema ni jednu mrlju u svom životu. Ona važi za jednu od prirodno lepih i negovanih žena, koja se nije uputila ni na jednu estetsku korekciju. U jednom interviju otkrila je neke detalje svog privatnog života.

Foto: Printscreen You Tube

Šta smatrate srećom, onom najvažnijom, koja nam je dovoljna da budemo mirni, ostvareni i koliko - toliko nasmejani? Da li ste uspeli da je pronađete i sačuvate?  

Jesam, baš zato što sreću i ono što mi donosi osmeh na lice pronalazim u porodici, u našem miru i ljubavi i sopstvenom mikrosvetu koji sam napravila onako kako sam želela. Najvažnije mi je da smo zdravi i da svi zajedno idemo napred, korak po korak, da smo u stanju da se i dalje smejemo i da pre svega dajemo, a onda i primamo ljubav. Presrećna sam što smo sačuvali tu sposobnost i meni je u tom smislu život ispunjen. Na sve to, radim posao koji volim i živim od njega. U mom sistemu vrednosti mislim da je to dovoljno za sreću.

Da li i sreću i tugu treba prihvatiti i ne plašiti ih se? Koliko se u tom konstantnom previranju, u stvari, krije lepota života?

Naravno da ih treba prihvatiti i to oberučke. Sreća nije svakodnevnica i nije uvek prisutna. Za nju se uvek borimo i njoj težimo, a kad je dotaknemo treba da budemo svesni tog trenutka i da u njemu uživamo do kraja. I tako od trenutka do trenutka. Jer sreća je, kao i tuga, varljiva u svom bitisanju. One se smenjuju i to čini život koji bi bio nemoguć da je konstantno tužan, ali isto tako i da je stalno srećan. Zvuči apsurdno, ali kada bismo stalno bili srećni ne bismo bili svesni te sreće.

Zbog toga je ta smena konstantna i treba živeti svaki trenutak, jer nas i oni teški uče mnogo čemu. Mislim da tuga mora da se proživi, da se provuče kroz sebe, mora čovek da se suoči kako sa srećom, tako i sa tugom. Od svakog zla koje nas okružuje štitim se tako što prigrlim ono što mi je najdraže, pre svega ljubav u porodici i to je taj mikrosvet koji nas drži, koji moramo da čuvamo. To je oaza, gnezdo u koje se vraćamo i onda sve bude lakše. Nekad me i uhvati svo to zlo, zatruje me, ali se branim da ne bih postala deo toga. Da ne bih izgubila sebe. Da ne bih ogrubela.

Foto: Printscreen You Tube

Šta je najviše uslovilo da ostanete svoji, izrastete u zrelog umetnika, zadržite sve svoje vrednosti, ne posrnete, ne izgubite strast i sve boje svoje glume?

Najiskrenije, verujem da je to čoveku dato rođenjem. To je negde u mom karakteru. Oduvek sam bila dosta sigurna u sebe ili sam zapravo verovala u sebe, i ta sigurnost mi je utabala put da se sa tom verom nekako nametnem i drugima, da polako obrate pažnju na mene i da počnu da veruju u mene. Mnogo je važno to osećanje i poznavanje sopstvenog bića i ta sigurnost nije oslonjena samo na svest o nekim mojim dobrim osobinama, mnogo više je utemeljena na mojoj svesti o sopstvenim manama.

Zato sam uvek imala želju da te mane popravim koliko god mogu ili da ih prihvatim i sa njima idem napred. Čovek mora da radi na sebi, a rad na sebi je zapravo ona mudrost o kojoj pričamo - učiš se usput na svim iskušenjima u koja svi mi upadamo, na svim preprekama koje moramo da pređemo i kad se osvestiš shvatiš da je važno da što manje ponavljamo greške. S druge strane, temelj toga što sam ostala svoja je u mom kućnom vaspitanju na čemu sam jako zahvalna svojim roditeljima.

Koliko ste se u privatnom životu možda oslobodili nekih okova iz ranijih godina? Čini se da ste mnogo otvoreniji, radosniji, pristupačniji i da je samim tim raskoš vašeg dara još izraženija. Šta je doprinelo takvim promenama?

Sam život me je do toga doveo, iskustvo, sazrevanje, konstantan rad na sebi koji sam pomenula na početku priče. Stalno govorim svojoj deci: „Morate raditi na sebi.“ To nije fraza, to je promišljanje o svemu što u životu uradiš, i kad pogrešiš, i kad uradiš pravu stvar. Kad sam Danicu igrala, odjedanput su počele da pristižu nagrade za koje sam stalno govorila da mi nisu baš naklonjene. Onda sam shvatila da sve dođe u pravom trenutku. I ta moja vera je mnogo važna. Već dugo verujem da ću stići tamo gde sam namerila. Samo što mi je dato da budem tako strpljiva. Jako uporna i strpljiva.

I to nije samo recept za jedan dobar put glumice, to je recept za život. Moramo biti uporni i strpljivi i verovati da ćemo stići tamo gde želimo. Kad treba da sažmem neka svoja promišljanja, život i ono kako najbolje radim to što radim, ne samo posao, nego i to kakva sam majka i žena, uvek sve svodim na to - uporna, strpljiva i sa velikom verom u sebe. To mi mnogo pomaže u životu i karijeri. Nestrpljenje je nešto što često može da nas zaustavi.

POGLEDAJTE EMISIJU "DO KOSKE SA JOVANOM JEREMIĆ":