BREGINA ĆERKA OTVORILA IZLOŽBU SKULPTURA, OBJEKATA I INSTALACIJE! Ema Bregović ušla u anale kao najmlađi izlagač u umetničkoj galeriji Narodnog Muzeja!

Večeras u umetničkoj galeriji Narodnog Muzeja u Kragujevcu je otvorena samostalna izložba skulptura, objekata i instalacija Eme Bregović pod zajedničkim nazivom OVDE I TAMO (Here and There). Ovim povodom je ušla u anale kao najmlađi izlagač u umetničkoj galeriji Narodnog Muzeja samostalnom izložbom

Ema Bregović - Skulpture objekti instalacije Ovde i tamo - Here and There „ Umetnik stvara bezbrojne igre između onog što je tu i onog što je tamo ; između onog što se može videti i osetiti i onog što se može zamisliti i jedino posrednim putem opisati.“

Robert Hobbs

Pitanje kulturnog ( ali i svakog drugog) identiteta jeste pitanje spremnosti i mogućnosti negovanja, pre svega, sopstvenog identiteta kroz različitosti svake vrste. Tome, svakako, doprinosi i kulturna i svaka druga globalizacija, koja, opet, na svoj način, uslovljava i ukupnu umetničku klimu i produkciju poslednjih decenija 20. i ovih prvih 21. veka.

Foto: Promo

Ema Bregović, rođena i školovana u Francuskoj, svakako je pravi primer savremene evropske umetnice, koja je odabrala da živi i radi i ovde i tamo , kao i da svojim specifičnim senzibilitetom, suptilno, a opet duboko promišljeno, multimedijalnim pristupom, obrađuje teme i motive, koji su višeznačni, važni i univerzalni i protiv svake vrste predrasuda i ovde i tamo.

Parafrazirajući tezu G.C.Argana koji govori o (ne)angažovanosti umetnika u društvenoj, pa i političkoj stvarnosti, čini mi se važnom njegova pretpostavka da, „ako je umetnik kao intelektualac angažovan, tada njegova uloga nije intergrisana u dinamizam sistema; umetnik je dužan da interveniše i sudi, da optužuje i da se brani.“ Ja bih rekla da umetnik treba da ima stav i odnos prema svetu oko sebe.

Upravo u tom smislu, umetnost Eme Bregović predstavlja suočavanje sa golom stvarnošću, čak i onom materijalnom. Zato su u savršenom skladu njena dela – kako god ih odredili - kao skulpture, objekte ili instalacije – u simboličkom, metaforičkom , stilskom i izvođačkom smislu.

Foto: Promo

Delima kao što su - Dar, Egzodus, Babuške, Hermesove papučice, Dijamant, Tri kolevke, Igla i konac, Mamini ubrusi, Triptih za Cigane – jasno u ideji, svedeno u izrazu, Ema Bregović demonstrira kako se zamisao stavlja u funkciju materijala koji koristi – perje, kovano gvožđe, staklo, metal, čelik, brušeni ili polirani aluminijum, bodljikava žica , baloni, molitveni tepih, a po potrebi i fotografija.

Jačinu i snagu Emine simbolike dobro ilustruju radovi - Igla i konac i Tri kolevke – prvi, kao da simbolično plete samu suštinu života, ljudske sudbine, a drugi naslućuje nostalgičan povratak u detinjstvo, da, ali – bodljikava žica, kojima su ova dela izvedena, u mnogome proširuje i menja njihovo značenje. Zato, podsećamo: „Uvek pokušavam da nateram ljude da se manje fokusiraju, ili, bar, ne na prvi pogled, na nalaženje „značenja“ ili „teme“ u umetničkom delu, već da se fokusiraju na ono što ono jeste. Od čega je i kako napravljeno.

Foto: Promo

Mnogo puta su metafore već skoro ugrađene u sam medij.“ Za ovu umetnost važan je prostor, .... izložbeni prostor nije samo mesto po kojem raspoređujete umetnička dela, krećete se po njemu, nešto radite, to je i „mesto pregovaranja, u kojem je moguće igrati različite igre;“ jer, svaki rad, mestom, pozicijom na postavci, svaki put u nekom drugom prostoru, dobija i novo značenje, u smislu prioriteta i ideje,.....posmatrate ga svaki za sebe, ali i kao celinu, koncept, ideju, ..koji, opet, svaki novi prostor, sam po sebi nameće – značenjski, estetski, stilski, ....

Foto: Promo

Iako se u umetnosti Eme Bregović, bar zasad, prisustvo čoveka najčešće samo naslućuje, on je snažno inkorporiran u samu suštinu njene umetnosti, funkcija njegovog prisustva ili odsustva, jeste da naglasi, odnosno, da prenese i emociju i razum, jedinstvenu isprepletanost i etičkih i etničkih i socioloških i kulturoloških i svih drugih elemenata savremene civilizacije. I ovde i tamo.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.