Poslednji dani Marka Živića teraju jezu u kosti: "Izgledao je jako loše, a onda je nastupio jauk i praznina"

Glumac Marko Živić preminuo je u oktobru 2021. od posledica korona virusa u 49. godini, a njegova sestra, Nevena Živić, otkrila je kako su izgledali njegovi poslednji dani.

Marko Živić je imao zavidnu karijeru, velika prijateljstva, kumstva, devojku sa kojom je bio 10 godina i sestru koja ga nikad nije prežalila.

Iako je imao temperaturu i bio vidno loše, glumac nije želeo da se otkaže "Let iznad kukavičjeg gnezda", kultna predstava Beogradskog dramskog pozorišta. Bio je 25. septembar.

- Sala je bila rasprodata kao za svako izvođenje. Poslao je kratku poruku "Ne otkazuje se". Martini je njegova uloga života. Bio je veoma odgovoran prema publici i kolegama, mnogo puta je igrao bolestan, neraspoložen, pod temperaturom. Predstava, ipak, nije odigrana jer su kolege kad su videle kako loše izgleda pozvale Hitnu pomoć. Završio je u KBC Dragiša Mišović - ispričala je Nevena tada za medije i dodala:

- Prvo prijemno odeljenje, ubrzo poluintenzivna, a nedugo zatim i intenzivna nega. Bila sam ubeđena da će se izvući, čak i kad su ga priključili na respirator. Verovala sam da će, kao mnogo puta do sada, pronaći put da nam se vrati. Mislila sam da on jednostavno ne zna da umre. Slala sam mu poruke, ali odgovora nije bilo. A onda šok, neverica, jauk, praznina - rekla je Nevena.

Foto: ATA Images

Živić je sahranjen u kostimu Martinija, lika kog je tumačio u "Letu iznad kukavičjeg gnezda".

- Marko nije pričao o smrti, verovao je, kao i svi mi, kako su najbolje godine pred njim. Ipak, hteo je da uzme kostim Martinija kada se predstava skine s repertoara i da ga izloži pored crtačkog stola našeg oca u stanu u Kruševcu. Tata je bio arhitekta i slikar, pa je Marko smislio da pored njegovog stola postavi taj kostim - otkriva Nevena.

Marko je po prirodi bio vrlo emotivan, ali često su samo najbliži mogli da primete na njegovom licu tugu ili brigu.

- Najžalije mi je budućnosti koja se neće ostvariti. Mogao je još mnogo toga da uradi. Reagovao je na svačiju nepravdu, pokušavao da reši tuđe probleme. Svoje je nosio u sebi. Dešavalo se da oseća da je zaboravljen, skrajnut, da može da pruži više na filmu, televiziji i u pozorištu. Nije o tome pričao, trudio se da šalom i smehom maskira neraspoloženje kada bismo primetili da ga nešto muči. Imao je sreću da poslednjih deset godina provede s Majom. Ona je bila njegova sigurna luka. Bio je veoma vezan i za moju kćerku Danicu. Voleo je ljude, a i oni njega. Toga sam u potpunosti postala svesna kada nas je napustio - zaključuje Nevena Živić.