POZNATI GLUMAC FEĐA ŠTUKAN U ŽIVOTNOJ ISPOVESTI PROGOVORIO O SVOM DRAMATIČNOM ŽIVOTU: Bio sam na heroinu i radio kao makro

Feđa Štukan u svojoj životoj ispovesti za Hit otkrio je detalje iz svog privatnog života i tom prilikom ispričao kako se drogirao 15 godina, zatim da je preživeo kliničku smrt, a najveće posledice na njega ostavila je smrt njegove devojke koju je pronašao mrtvu u kadi.

Glumac Feđa Štukan imao je život po kom bi mogla da se snimi ozbiljna drama! Zvezda filma "Nečista krv - greh predaka" i serije "Klan" čak 15 godina živeo je u paklu droge, bio na ratištu, a zatim završio u psihijatrijskoj ustanovi. Izgubio je ljubav svog života, radio kao makro, doživeo kliničku smrt, a zatim sve to pretočio u reči kao upozorenje svima koji razmišljaju da krenu njegovim putem!

Foto: printscreen

- Moje detinjstvo je bilo traumatično. Deda Milan je bio đakon u pravoslavnoj crkvi, našao sam ga obešenog o plinsku cev u hodniku našeg stana. Moj otac Mustafa i majka Nađa, a kasnije i sestra Eni, bili su poznati arhitekti. Imali smo novca, ali se nekako ne sećam lepih stvari iz tog perioda. Uglavnom sam tokom ranog detinjstva osećao neki miks tuge, nepravde, nemoći, usamljenosti i straha. Prvi put sam pobegao od kuće kad sam imao pet godina. Doduše, uhvatili su me brzo, dve ulice niže. Sreća je bila što sam imao dobru ekipu van kuće, sa kojom sam imao bend već u drugom osnovne škole. Tad sam počeo i da pušim, a nekoliko godina kasnije i da pijem - priča Feđa, koji je svoj život opisao u autobiografiji "Blank".

Optužen za ubistvo

Štukan je rastao u Sarajevu, a odmalena je jurio za adrenalinom.

- Odrastao sam u zajebanom kvartu i prvo ubistvo sam video u petom razredu na velikom odmoru. Tri uboda nožem u srce! Kasnije sam sa ekipom krao kola, obijao trafike, samo zbog adrenalina. Slučajno sam probao da igram bilijar i shvatio da sam veliki talenat, pa sam napustio srednju školu. Od 13. do 17. godine vreme sam uglavnom provodio u zadimljenim bilijar klubovima, a usput sam svirao po raznim bendovima, radio kao konobar... Početkom 1991. godine otišao sam u Kotor u Crnu Goru na turnir, zaljubio se u Sanju i ostao. Radio sam u bilijar klubu, a onda sam bio i makro. Imao sam pet prostitutki iz Ukrajine. Jedina mušterija koju sam našao bio je moj drugar Mujo. Doveo sam mu Natašu i on se kasnije oženio njom. Nakon mesec dana lošeg poslovanja, preostale četiri Ukrajinke su me odjebale i našle novog makroa - priča Feđa i otkriva kako je napustio Crnu Goru:

Foto: printscreen

- Došlo je do pucnjave u klubu i policija me je uhvatila s tuđim pištoljem iz kojeg sam pucao na nekog glupana iz Vršca. Nisam ga ubio, jer sam naleteo na prazne čaure. Trebalo je da budem osuđen za pokušaj ubistva. Bio sam u pritvoru s dvojicom rumunskih lopova. Stalno su prevrtali po polovinu žileta u ustima. Naučili su me kako žiletom da otvaram lisice. Kad su me policajci poveli na suđenje, dok sam čekao da me sudija pozove, oslobodio sam se i pobegao. Seo sam u bus i došao u Sarajevo. Nisam smeo da odem do Sanje da se pozdravimo.

Poziv za suđenje stiže mu u Sarajevo, ali tada počinje rat. On odlučuje da ode na ratište, da bi potom kopao "šakom i kapom" da napusti vojsku.

- Početkom rata 1992. godine, pristupam specijalnim jedinicama Armije BiH. Pucao sam čoveku u glavu snajperom i promašio ga, jer je bio predaleko. Sreća pa sam promašio! Pucao sam da ubijem i to je najstrašnija stvar koju sam uradio. Nakon toga sam završio u ludnici i tamo sam bio godinu dana. Otišao sam na psihijatriju i rekao: "Dobar dan, ja sam lud. Čujem glasove. Govore mi da moram da pobijem sve svoje saborce. Ne znam šta da radim." Prva tri meseca mi je bilo užasno, nisam se razlikovao od drugih ludaka. Živeo sam na intenzivnoj nezi psihijatrije, sve je strašno zaudaralo na ljudski izmet, jer su vezani bolesnici vršili nuždu u krevetu. Jozo - simpatični, sredovečni, paranoidni šizofrenik, koji je pre dvadeset godina izmasakrirao nožem roditelje jer su "pokušali da ga ubiju" tako što su mu "pokvarili kočnicu na biciklu", jedne noći silovao je novog pacijenta. Bio sam vezan i nisam mogao da uradim ništa, osim da zovem sestre, doktore.... Terapija me je ubijala, sve dok nije stigla moja dijagnoza, a to je psihopatija i posttraumatski stresni poremećaj. Posle toga sam skinut iz vojske.

Pošto je napustio vojsku, glumac odlazi u Nemačku i sve do kraja rata se ne vraća u Sarajevo. Zatim upisuje sarajevsku Akademiju scenskih umetnosti. Na pitanje kako je prošao prijemni, odgovara: "Pretpostavljam da sam dobro odigrao ulogu, pošto sam bio zatvoren u mentalnoj ustanovi."

Foto: printscreen

- Pošto nisam završio srednju školu, našao sam vezu, kupio diplomu za 500 maraka, predao je na Akademiju i počeo da studiram glumu.

Vrištao od bola

Iako se činilo da mu je krenulo nabolje, tragedije su nastavile da se nižu.

- Izbrisao bih mnogo slika iz svog života. Najteži trenutak u mom životu bila je smrt moje devojke Mirne. Našao sam je mrtvu u kadi! Pokušavao sam da je podignem iz kade, ali nisam mogao da podignem njeno ledeno i ukočeno telo. Dirao sam je po licu u ljubio. Četiri dana kasnije spustio sam je u grob. Spavao sam u Mirninoj sobi, vrištao od bola mesecima. Onda sam počeo da izlazim, pravim probleme u gradu, svi su me izbegavali. Bio sam potpuno razoren! Hteo sam neko da me ubije, pošto nisam imao muda da to uradim sam. Dugo sam krivio sebe zbog toga, mada nisam bio kriv. Pokušavao sam da pijem, pa da alkoholom ubijem emocije i svedem ih na minimum. To je pogoršalo stvari. Postao sam agresivan. To je bio početak mog ludila, a na kraju sam još dublje otišao, i to u heroin. Ukrao sam dedi 3.000 maraka koje je čuvao za sahranu. Na kraju sam mu ih vratio baš kad mu je zatrebalo. Rokao sam se u busu, u tramvaju, u kafani za stolom, na ulici, u parkovima... Radio sam to 20-30 puta na dan, otprilike svakih pola sata. Bilo mi je potrebno oko 250 evra dnevno. Kako sam dolazio do toliko novca dnevno, ne pitajte me, ali jesam. U gradu sam znao sve narkomane, ali nijedan nije bio gori od mene. Mogao sam da ubrizgam tri puta veću količinu od ostalih i ostanem na nogama. Moja porodica se raspala od tuge. Čak 15 godina sam bio na drogi! Poslednjih nekoliko godina tog perioda sam baš bio na dnu. Voleo sam da stavim što više droge u kašiku, a što manje vode, da 'fleš' bude što jači - priča on i otkriva da je jednom gotovo 20 minuta bio klinički mrtav:

Foto: printscreen

- Bio sam mrtav nekoliko puta od overdoza. Moždane funkcije nula, srce ništa. Video sam da tamo nema ništa od čega bi trebalo da me bude strah. Jednom se desio takav 'fleš', da me je odmah ubio. Život se nije gasio postepeno i nije se vraćao postepeno, nego se ugasio odmah i vratio odmah. Prošlo je dvadeset minuta. Spojili se smrt i život, nije bilo prolaska vremena.

Trenutak koji ga je osvestio desio se kad mu se rodila sestričina. Imao je tešku narkomansku krizu dok je tek rođenu bebu držao u rukama.

- Moja sestra je rodila ćerku, a ja sam bio u teškoj krizi tu noć. Nazvala me je da dođem, da joj pomognem da ode do bolnice. I ja odem sa njom u bolnicu i sačekam ispred vrata, dok me nisu pustili da uđem i kriziram u hodniku. Samo čekam da svane jutro, da se diler probudi oko deset i samo mislim o tome. U tim mojim mislima mi oko četiri-pet ujutru iznose Romanu, daju mi je u naručje. Apsolutno nemam odnos prema tome jer sam u krizi, razmišljam samo o heroinu. Ne interesuje me tada apsolutno ništa, ni sestra, ni njeno dete. Dali su mi dete, a moje ruke su bile zagnojene. To se zove "aut", kad promašite venu i natekne sve, zagnoji se, bude crno, crveno, zeleno, raznih boja.... Moje ruke su bile takve... Čitavo telo... Već odavno se sve povuklo, sve vene, pa nisam imao ni gde da se 'popravim'. Čelo, vratne vene, genitalije, tamo gde je ostao bilo koji komad krvnog suda, on je stradao. Držim dete u rukama i razmišljam da je to možda poslednji put da je vidim, da je to život koji se rodio, a da jedan život sad odlazi, da će njoj roditelji reći kako je imala ujaka koji je umro od nekog raka, verovatno bi je slagali. I tada sam nekako ukapirao da bi možda bilo pametno da nastavim da živim. Stid me je bilo da umrem pred tim detetom. Kunem se da mi je to dete tog trenutka spaslo život - priča Feđa, koji je tada odlučio da uzme poslednji "fiks", zatvori se u sobu i skine s droge. A zatim se okrenuo poslu.

Među zvezdama

Prijavio se za ulogu u filmu "U zemlji krvi i meda", glumice i rediteljke Anđeline Džoli, i prošao na kastingu za rolu Petra.

Foto: printscreen

- Zbog ovog filma, tačnije njegove teme koja govori o silovanim ženama i muslimanki koja se zaljubljuje u svog silovatelja, dobijao sam ozbiljne pretnje putem društvenih mreža. Bile su morbidne, a počeli su da prete i mojoj porodici. Tada sam već bio oženjen rediteljkom Amrom Mehić i imao sam ćerku Aju, koja je bila još beba. Primao sam bolesne pozive u kojima su pominjali njihovo mučenje, silovanje i smaknuće obezglavljivanjem. Morao sam sve da prijavim policiji. Kada sam nakon premijere ispričao sve Anđelini, pozvala me je da sa porodicom pobegnem u njen stan u Njujorku. Kasnije smo postali prijatelji. Bred Pit i Anđelina su kumovi mojoj ćerki Aji. Slične smo živote živeli, naročito Anđelina i ja. I Bred je bio otkačen, ali Anđelina je baš išla do ekstrema u svemu, kao ja, samo što je ona odrasla u oskarovskoj familiji, pa to malo drugačije izgleda. Dno ovde ili bilo gde drugde na svetu je isto. Ta naša životna priča nas je veoma zbližila - priča on i dodaje da je zahvaljujući holivudskom glumcu napisao autobiografiju:

- Bred Pit je došao sa idejom da napravim sinopsis po svom životu, pa da oni daju svojim ljudima da to raspišu i da se snimi film. Napisao sam prvo 30 strana i to poslao. Kasnije sam nastavio da pišem zbog svoje ćerke. Hteo sam da joj dam taj rukopis kada bude imala 20 i nešto godina da pročita. Kad joj prođe sva ta adolescentska hemija, da joj ne dajem neku ideju, što se tiče tih stvari koje se nalaze u romanu. Voleo bih da se tih stvari ne hvata. Ona je sportistkinja, jedna od boljih u državi. U ritmičkoj gimnastici ima preko 85 medalja, pehara. Uz to, trenira tenis, jahanje.

Foto: printscreen

Knjiga "Blank" već je mnogima promenila život.

- Ova knjiga je spasla mog prijatelja, koji je bio težak alkoholičar. On se izvukao, sada je oženjen, ima sina i uživa u životu. Rano je postao milioner i skontao da sve materijalno što postoji može da ima i život mu je odjednom postao vrlo dosadan. Potpuno sam ga razumeo. Srećom da se nije okrenuo drogama već alkoholu. Svaki dan je bio odvaljen od pića i onda je u jednom trenutku, kad je pročitao knjigu, prestao da pije. Sreo sam i ženu čiji je sestrić pročitao knjigu i trenutno je na odvikavanju od heroina. Takođe, i brat moje koleginice posle romana je otišao na odvikavanje. Knjiga je već napravila najdivnije stvari o kojima nisam mogao ni da maštam. Roman je postao obavezna literatura na Univerzitetu Goldsmits u Londonu i na Univerzitetu u Mostaru i preveden je na engleski, francuski i italijanski.

Bosanskohercegovački glumac za sebe slobodno može da kaže da je uspeo da pobedi sve demone. Posle niza padova, uspeo je da završi fakultet, da prestane da puši i pije, počeo je da trenira, postao je pilot i tata sada trinaestogodišnje Aje. Uspešno karijeru gradi i u Holivudu.

Foto: printscreen

- Ja poslednjih deset godina nisam ništa snimio u Bosni i Hercegovini. U tih desetak godina imao sam toliko holivudskih projekata. Godišnje jedan. Prilično sam izbirljiv. Ne mogu da prihvatim svašta. Ne prihvatam ni B produkciju jer sam u A. To bi bio korak unazad. Nekada igram glavnu ulogu, nekad se pojavim na dve sekunde, ali uvek sam u A produkciji. I u Srbiji i u Bosni i Hercegovini sam u A produkciji. Tamo nemam preporuka kao ovde. Uzmi ovog, onog. Ne dešava se. Ti moraš da prođeš audiciju. To je način na koji se dobija uloga. Ako te neko preporuči, znači da nisi to zaslužio i da se sumnja u tvoj kvalitet. Drugačije te gledaju kada te neko preporuči. Ako stvarno vrediš, kvalitet se ne može sakriti. Ni Anđa ni Bred se ne bave time da mi pomažu u životu, da me guraju.

5 LEKSIKONSKIH PITANJA
 

Prvi zarađeni novac?
- Radio sam mnogo poslova, ali prvi dinar sam dobio kada sam radio kao konobar.
Sarajevo ili Holivud?
- Uvek biram tamo gde me više poštuju, a to je definitivno Holivud.
Kako vidiš sebe za deset godina?
- Nikada ne pravim tako ozbiljne i dugoročne planove. Zanima me samo ovaj trenutak.
U čijoj koži bi voleo da budeš na 24 sata?
- U krokodilskoj, jer tada niko ne bi smeo da mi priđe.
S kojom bi glumicom pre delio kadar: Jelenom Gavrilović ili Kristen Stjuart?
- Ko je uopšte ta Kristen Stjuart? To je moj odgovor.