Nataša Ninković ogolila dušu: "Mama me je zvala Kalimero, plakala sam kad god me nešto povredi"

Nataša Ninković je u emisiji "Balkanskom ulicom" ispričala sve o svojim strahovima, pa je priznala da je emotivna i da je često plakala.

Ona je zaključila da je sa godinama naučila da se nosi sa svim svojim manama, ali takođe je svesna svojih kvaliteta:

- Svesna sam svih svojih mana, ali isto tako sam svesna i svih svojih dobrih strana. To je valjda zrelost i dobro se nosim sa tim. Još uvek imam delove u kojima sam nesigurna, kao recimo kuvanje, gde mi deca kažu: "Molim te, jednom spremi jelo i reci to je to, a ne svaki put: "Jao, samo sam ovo zaboravila, možda sam malo ranije izvadila jelo iz rerne".

Nataša Ninković je vremenom uspela da uskladi svoje želje i potrebe, a u tome joj je pomogao emotivni partner:

Foto: Foto: Tanjug

- Srećna sam jer su mi usklađene želje i mogućnosti. Bilo je trenutaka kad to nije bio slučaj i stalno sam bila nečega željna, te moram još ovo, stalno nešto mi fali, ali sad imam neku ravnotežu. I sad mi se desi da se nekad izgubim, ali je Nenad taj koji me uvek povrati u realnost. Njemu više radi racio nego meni i tada me bukvalno podseti na neke stvari i otvori mi oči. Obično mi kaže: "Okreni se oko sebe i pogledaj neke stvari, treba sve da sagledaš", i onda se saberem i kažem: Da, u pravu si."

Glumica kaže da je kao mlađa puno pisala, a nedavno je našla svoj dnevnik pa se iznenadila svojim razmišljanjem:

Foto: Foto: Tanjug

- Dosta sam pisala dnevnike ranije i skoro sam ih našla i iznenadila se šta sam pisala. Tu su sve bili moji snovi i shvatila sam da sve što je mlada Nataša tada želela ja sam ostvarila i otišla i dalje od toga. Kad sam to videla, rekla sam sebi: kad budeš u nekoj krizi ili misliš da ti nešto fali, ovoga ćeš se setiti. U mladosti sam često bila buntovna, bila sam borac i to nije bilo lako za moje roditelje. Bilo mi je sve to teskobno i tesno, Beograd mi je bio mali, a ne Trebinje. I danas se suštinski ne razlikujem previše, ali se osećam ispunjeno i ostvareno.

Nataša ističe da je od malih nogu emotivna i ranjiva:

- Ceo život sam bila preosetljiva i nisam znala time da vladam. Mama me je zvala Kalimero, u smislu da sam samo plakala kad god me nešto povredi. I dan-danas sam ranjiva, samo što sam u poslednjih nekoliko godina naučila da se s tim nosim i sebi dajem dan ili dva da se s tim izborim. Ranije je to trajalo duže, ali sada ako me neko razočara, moram to da raščistim, ne mogu to napola. Onda kažem sebi: "Je l’ to tako - jeste", onda idem dalje.