"Sa sobom sam poneo samo harmoniku i teglu kajmaka!" Radoš Bajić jedva preboleo odlazak iz rodnog sela

"Morao sam da ustajem svakog jutra u pet sati i pešačim tri kilometara seoskim putem do Mašinske industrije i prve autobuske stanice ka školi", priča Radoš Bajić.

Iz rodne Medveđe u Niš poneo sam samo harmoniku, kaže Radoš Bajić, slavni glumac, reditelj i scenarista koji je sa 15 godina napustio porodičnu kuću u rodnom selu i preselio se u grad kako bi pohađao srednju muzičku školu. 

Bajić priča za Informer da se odlično seća dana kada je 1968. godine stigao na autobusku stanicu pored Niške tvrđave.

- Tada sam prvi put video Niš. Nosio sam harmoniku koja je bila najvrednija stvar u našoj kući na selu. Pored toga sa sobom sam poneo i teglu slatka od dunja, teglu kajmaka i neku presvlaku. Niš je grad moje mladosti, tu sam proveo četiri godine... - počinje priču Radoš i dodaje da je prvo stanovao u trošnoj kući nedaleko od Muzičke škole u Nišu:

Kultura

(VIDEO) Sam državni vrh na premijeri filma Heroji Halijarda! Radoš Bajić: Pet godina sam čekao na ovaj projekat

Večeras se u MTS dvorani odražava premijera filma Heroji Halijarda koji je režirao glumac Radoš Bajić.

10.10.2023

20:59

Kultura

Film Radoša Bajića nepoželjan u Crnoj Gori? Evo iz kog razloga šire lažne vesti!

Prikazivanje filma "Heroji Halijarda", čije su projekcije bile planirane u podgoričkom Sinepleksu, otkazano je, prenela je Radio-televizija Crne Gore.

07.10.2023

14:26

Foto: Informer

- Živeo sam u Dušanovoj ulici, tada je kompletan tranzit kroz Niš prolazio baš tom ulicom. Tutnjali su mi kamioni i automobili pod prozorom po ceo dan i noć. Vlasnik te male, skromne kućice sa baštom i česmom u sredini bio je krupan čovek u ozbiljnim godinama. Spavao je svako popodne u kuhinji i hrkao, a ja sam morao da tu prolazim i hodam na prstima da ga ne probudim.

U toj kući proveo je pet meseci, a potom se preselio u selo Komren nedaleko od Niša.

- Morao sam da ustajem svakog jutra u pet sati i pešačim tri kilometara seoskim putem do Mašinske industrije i prve autobuske stanice ka školi. U autobusu se uvek osećao miris svežeg hleba i mašinskog ulja, jer su radnici koji su polazili na posao sa sobom nosili hleb. Ustajao sam u pet da bih u školu stigao u pola sedam. Imao sam vremena do pola osam da sviram na klaviru. Imali smo predmet uporedni klavir i svi đaci, gradska deca imala su klavir u kućama i mogla su da vežbaju. Nas nekoliko iz razreda koji smo došli sa sela morali smo da dolazimo rano u školu da bismo vežbali - priča glumac koji se potom preselio za Beograd:

Foto: printscreen instagram/rados.bajic.officialpage

- Došao sam u glavni grad da bih upisao Fakultet dramskih umetnosti. Volim Beograd, ali u Niš uvek odlazim sa posebnim osećanjima. Bio sam redovan posetilac Filmskih susreta u Nišu gde sam najpre osvajao nagrade publike, a potom i žirija.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.