"Odrasli smo u istom dvorištu": Lauš i Vesna Radusinović su kao deca bili nerazdvojni, od malih nogu su imali zajednički "biznis"

Književnica Vesna Radusinović je kao dete provela nekoliko godina u komšiluku s pokojnim Žarkom Lauševićem na Cetinju, a jednom prilikom je otkrila kako je izgledalo njihovo druženje.

Vesna je ispričala i kako je izgledalo odrastanje sa Lauševićem na Cetinju, gde su bili prve komšije.

- To je bio jako davno. Žarko je bio moj prvi komšija na Cetinju. Odrasli smo u istom dvorištu. On i njegov brat su uvek bili zaštitinički raspoloženi prema nama koji smo bili nekoliko godina mlađi. Ja sam nekoliko godina mlađa od Žarka. Uvek sam bila inicijatorka vešte i lake zarade, pa onda je on u neko doba pristao da bude Oliver Mlakar, a da ja budem Helga Vlahović, a baba je pristala da njen kišobran bude bubanj za pitanja. I mi smo radili, jelte, kviz - seća se Vesna i dodaje:

Foto: Informer

- Sve je bilo idilično dok nismo shvatili da se od znanja nešto i nećemo ovajditi. Tada smo prodali na pijaci i breskve i cveće, i za zarađeni novac kupili košarkašku loptu. Inače, ulazak na kviz je bio dozvoljen celom komšiluku u Ivan Begovoj ulici na Cetinju u kojoj smo odrastali Žarko i ja. Žarko je znao da uzme bakinu varjaču i najavljivao bi Sofiju Loren, Rakel Velc, Elizabet Tejlor, dok bi se sankama spuštali snežnom stazom od Vatrogasnog doma sa vrha ulice. Nije to trajalo dugo, samo nekoliko razreda osnovne škole. Ja sam se odselila sa Cetinja. Kviz u dvorištu su bile i prve pare koje smo zaradili. Ulazak kod Olivera i Helge bio je 20 i 50 para. 20 para za najmlađe, a 50 para za školarce. Klinci u ulici su zdušno plaćali "karte" a mi smo bili velikodušni pa smo im kupovali lopte i Mikijeve zabavnike, slatkiše. Znate, to su bile sedamdesete. U godinama koje su sledile mala cetinjska trupa je bila veoma ponosna na njega. Zdravo i lepo detinjstvo smo imali. On je fantastično crtao, savršeno kuvao, pamtim ga kao veoma neznog i stidljivog dečaka. Postao je princ, car, kralj glume.