Svečano otvoren 15. Filmski festival Merlinka

Na otvaranju je obeleženo 20 godina od smrti Vjerana Miladinovića Merlinke, po kome je festival i dobio ime, prikazivanjem inserata iz filma „Marble Ass“ Želimira Žilnika.

Petnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka svečano je otvoreno u četvrtak
7. decembra u Velikoj sali Doma Omladine Beograda. Na otvaranju je obeleženo 20 godina od
smrti Vjerana Miladinovića Merlinke, po kome je festival i dobio ime, prikazivanjem inserata iz
filma „Marble Ass“ Želimira Žilnika. Prisutnima su se obratili Daniel Emeri, ambasador Australije
u Srbiji, i australijsko-makedonski reditelj Goran Stolevski, koji je otvorio festival.

Predrag Azdejković, direktor festivala Merlinka, povodom početka manifestacije je izjavio:
„Petnaest godina je brzo prošlo. Jako sam zadovoljan što nismo nestali kao mnogi LGBT projekti,
nego smo preživeli sve nedaće i postali tradicija beogradskog decembra. Svake godine filmovi su

sve bolji i bolji, produkcija je sve kvalitetnija. Jako je teško od tog ogromnog broja filmova koji
nama stignu izabrati samo 80, jer su svi jako kvalitetni i nagrađivani na velikim festivalima po
svetu“.

Foto: Damir Dervišagić

Daniel Emeri, ambasador Australije u Srbiji, na otvaranju festivala se prisutnima obratio rečima:
„Sada je, više nego ikad, važno da govorimo o izazovima s kojima se suočava LGBTI zajednica
ovde i širom sveta. Mnogi pretpostavljaju da je napredak u LGBTI pravima neizbežan, ali istorija
nas uči da to nije slučaj. Prava LGBTI zajednice nazaduju u mnogim delovima sveta. U Australiji,
kao i u mnogim zemljama sveta, LGBTI i kvir ljudi se suočavaju sa kontinuiranom
diskriminacijom. Ali, takođe sam i ponosan što je naša zemlja poduzela neke značajne korake
kako bi poboljšala njihov život. Pre šest godina na referendumu, Australija se opredelila za
bračnu jednakost – pravo ljudi da se venčaju bez obzira na rod. To je za nas bio veoma značajan
korak. Naša nedavna istorija nas uči da je napredak ipak moguć i da je redukovanje društvene
stigme i zakonske diskriminacije učinilo Australiju boljim mestom za sve ljude. Naša zemlja
ostaje posvećena liderstvu u promovisanju, zaštiti, i podržavanju ljudskih prava, među kojima su
i LGBTI prava“.

Reditelj Goran Stolevski je o svom učešću na festivalu Merlinka izjavio: „Dok sam odrastao u
Tetovu, za mene je Beograd bio poput Njujorka. Sama ideja da sada snimam filmove koji
otvaraju i zatvaraju festival u Beogradu, za mene je nadrealna. Voleo bih da su moji roditelji
ovde, a i oni bi takođe voleli da su tu. Veoma sam zahvalan Merlinki, koji je divan festival.
Petnaest godina postojanja je fantastično“.

U holu ispred Velike sale Doma omladine Beograda, otvorena je izložba “Dosta je sa ćutanjem”
sa radovima iz istoimenog stripa o interseks osobama. Jana Adamović, jedna od četiri autorke
koje su učestvovale u izradi stripa, tim povodom je istakla: “Velika nam je čast što smo u prilici
da izložimo naše radove na festivalu Merlinka. Mislim da je jako značajno da se ovakve inicijative spajaju, zato što to pomaže vidljivosti i razbijanju ćutanja sa kojim se suočava kako kompletna kvir zajednica, tako i zajednica interseks osoba”.

Foto: Damir Dervišagić

Filmski program festivala svečano je otvorio film “Dovoljno odrastao” Gorana Stolevskog čija
radnja se odigrava u leto 1999. godine, kada se rađa neočekivana i intenzivna
dvadesetčetvoročasovna romansa između sedamnaestogodišnjeg srpskog plesača
latinskoameričkih plesova i starijeg brata njegovog najboljeg prijatelja. Deceniju kasnije, njih
dvojica se sreću u gorkom ponovnom susretu. Još jedno ostvarenje Gorana Stolevskog,
“Domaćinstvo za početnike”, zatvoriće ovogodišnje izdanje festivala. Ovaj film je makedonski
kandidat za Oskara, koji je na Venecijanskom filmskom festivalu dobio nagradu Queer Lion
Award i ušao u širi izbor za Evropsku filmsku nagradu.

U selekciji inostranih dugometražnih igranih filmova, u Domu omladine Beograda, na
repertoaru je još osam ostvarenja: američki film “Aristotel i Dante otkrivaju tajne univerzuma”
reditelja Aitcha Alberta, holandsko-britanski “Srebrna magla” Sache Polak, kanadski “Pre nego
promenim mišljenje” Trevora Polaka, francuski “Momci iz provincije” Gaëla Lepinglea, izraelsko
ostvarenje “Dve” rediteljke Aster Elkayam, nigerijski “Sve boje sveta su između crne i bele”
(Babatunde Apolowo), austrijski “Probiti led” Clare Stern, i norveški film “Norveški san” Leiva
Igora Devolda.

U selekciji kratkih igranih filmova na programu su 34 ostvarenja iz 21 zemlje: Španije, Belgije,
Francucke, Čilea, Kanade, Meksika, Kine, SAD, Švedske, Brazila, Mađarske, Tajlanda, Izraela,
Irske, Norveške, Australije, Italije, Irana, Velike Britanije, Argentine i Poljske.
u Muzeju Jugoslovenske kinoteke (Kosovska 11) na program je devet dugometražnih
dokumentarnih ostvarenja. Poseban segment dokumentarnog programa čini IDFA dan,
posvećen Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu. U okviru ovog
programa, u subotu 9. decembra biće prikazana tri ostvarenja premijerno prikazana na festivalu
IDFA: “Plava lična karta”, “Kenya” i “Mnogo buke oko umiranja”. U ovoj selekciji publika će moći da pogleda i filmove “Ex-You”, “Uski put do sreće”, “Lud za lud za Ejmi”, “Nije prvi put da se borimo za našu ljubav”, “Pre nego što se preselimo”, i “Popodne sa Patrickom Sarfatijem”.

Foto: Damir Dervišagić

U selekciji kratkih dokumentarnih filmova, u Ustanovi kulture “Parobrod” na program je 19
ostvarenja iz 16 zemalja: Švajcarske, SAD, Brazila, Španije, Izraela, Francuske, Nemačke, Irana,
Litvanije, Indije, Ukrajine, Azerbejdžana, Portugala, Tunisa i Holandije.

Na festivalskom programu je i sedam igranih i dokumentarnih ostvarenja iz Srbije i regiona:
“Ubistvo na veganski način”, “Vedro nebo”, “Olujkin šou”, “Kviroslavija” i “Ex-You” iz Srbije,
hrvatski film “Poznajući Maria” i crnogorski film “Džoli”.

U Ustanovi kulture Parobrod, prve festivalske večeri prikazano je i 13 kratkometražnih
animiranih filmova.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.