Igra scene i kostima - izložba sa povodom

U Beogradu od 09.marta do 09.aprila u Palati umetnosti Madlena biće postavka izložbe Igra scene i kostima - izložba sa povodom. Otvaranje izložbe zakazano je za 09.mart u 19h u Palati umetnosti Madlena, a izložbu će otovriti gospođa Madlena Cepter, Mirjana Nikolić rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu i profesorka Milanka Berberović.

Scenografija, još dok se ne upale svetla, i kostim, koji u mnogim kulturama ima izuzetno značajnu ulogu, integralni su činioci jednog scenskog dela. Zapravo, oni su i nagoveštaj i uvod i nezaobilazni vizuelni i višedimenzionalni okvir za sve što će se odvijati, posebno za ključne momente u komadu, odnosno na njima je dobar deo atmosfere, ali i karaktera dela. Stoga, danas nam je gotovo nezamisliva činjenica da su se sve do sedamdesetih godina 20. veka, doprinosi likovno-scenske umetnosti podrazumevali kao ukras i da ih tek moderni teatar osvešćuje kao neraskidivu komponentu svoje suštine.

Scena i kostim – dva verna druga, neretko rođena u istoj glavi, proizvod su specijalista primenjenih umetnosti. Kompleksni projekti, mnoštvo skica, kojima pethode dogovori, rekvizitarijum, probe… ne ostavljaju puno vremena za jednako važne aktivnosti, poput njihove promocije i izvan medija za koje su nastali. Za svakoga ko kompletnim bićem percipira i tako, zapravo, učestvuje u jednom umetničkom delu, bilo pozorišnom, filmskom ili televizijskom, čarolija boja, oblika, pokreta, uz sve izgovoreno, odglumljeno, otpevano i odigrano, u kontekstu jedne ideje, vođene dramaturškim, rediteljskim i koreografskim principom, ne prestaje njegovim trajanjem. Takvo delo nosimo u svom sećanju, utiscima, vizuelnom iskustvu, ponekad i snovima i vizijama.

Foto: Vladimir Parežanin

Postoji potreba čuvanja i negovanja kostimografskog i scenografskog kulturnog blaga, sublimativnog vida primenjene umetnosti, održivog i rečitog kao samostalni umetnički produkt i kad je sveden na vizuelno-prostorni aspekt u kontekstu, kao u ovoj prilici, izložbene postavke. Očigledna je neophodnost sagledavaja pojedinačnih i isticanja vrhunskih autorskih doprinosa, ali i promena u vremenu, čitanju i pristupu delima univerzalne dramske, muzičke, baletske literature. Na taj način, čuva se sećanje na postignuća, koja i dalje nadahnjuju te predstavljaju sponu među različitim generacijama stvaralaca.

Čini se da i kod nas polako sazreva ta svest. Povremeno, doduše nedovoljno često, publika ima priliku da pogleda objedinjene rezultate na ovom polju. Posle nekolicine takvih postavki, uglavnom iniciranih u okrilju retrospektivne izložbene aktivnosti Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajna Srbije (ULUPUDS-a), sada već sedamdesetogodišnje reprezentativne asocijacije, i izložbama Međunarodnog trijenala scenografije i kostimografije, u oviru Sterijinog pozorja, prisustvujemo izložbi odabranog savremenog scenskog kostima i scenografskih rešenja, sa povodom razvoja ove teme, pre svega, za konkretniju orijentaciju naše kulturne svesti ka neprolaznim vrednostima, a protiv zaborava vrhunskih doprinosa naših umetnika u oblasti likovno-scenskog stvaralaštva.

Foto: Vladimir Parežanin

Predstavljeni primeri kostimografija i scenografija različitih koncepata, stilskih određenja i likovnosti, dvadesetak stvaralaca, koji svojim radom obeležavaju kraj 20. i prve decenije 21. veka, uglavnom umetnički formiranih na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, dragoceni su za razumevanje stručnih i umetničkih oblasti scenografije i scenskog kostima i njihovu primenu. Prikazani projekti (putem modela, skica, fotografija, audio-video zapisa…) svojim elementima, omogućavaju razumevanje predstava gotovo u potpunosti. Postavka aktuelnog materijala na ovom polju neminovno ukazuje na autorske stavove i relacije sa stvaralaštvom savremenih likovnih umetnika, budući da su se tokovi scenske i likovne umetnosti oduvek mogli pratiti uporedo. Takođe, doprinos scenografa i kostimografa neodvojiv je od procesa vrednovanja umetničkog, u ovom slučaju, scenskog dela, koje donosi svaki novi trenutak u vremenu. Duh vremena odraziće samo autor koji poseduje izraženu osećajnost sopstvenog duha, uz neophodnu moć opažanja, estetsku i poetičku vrlinu, sposobnost materijalizacije zamisli, izvorno prepoznate u metafizičkoj dimenziji. U ovom momentu, stotine stvaralaca osmišljavaju nove svetove formi i kolorita, svako na svoj način, porađajući harmoniju i lepotu. Tu panoramu mnogih različitosti odražava i ova slojevita izložba, sačinjena od komplementarnih celina, ali jedinstvena idejom da se pokrene negde zastao javni dijalog o likovno-scenskoj umetnosti.

Foto: Vladimir Parežanin

Kako su scena i kostim nerazdvojni u strukturi jednog kompleksnog scenskog dela, u inscenaciji, oni korespondiraju sa mnogim oblastima umetničkog stvaralaštva, te su uvek deo većegdruštva, pa i kompleksno predstavljanje njihovog značaja podrazumeva koegzistenciju sa ostalim umetničkim sferama među kojima je možda najbliskiji tekstil. Ova grana primenjene umetnosti, nerazdvojna i od čisto likovne umetnosti, široko je korišćena u realizaciji scenskog kostima, a zastupljena je i u scenografskim rešenjima, kao usko vezana za ambijente svakodnevice i one koje posmatrača vode ka drugačijim, izmaštanim prostorno-vremenskim dimenzijama. Tekstilni materijali podatni su za scensku upotrebu, ali i napredak umetnosti tekstila u smislu osvajanja prostora, naročito tokom druge polovine 20. veka, potpomogao je njegovu primenu i u drugim medijima. Neraskidive su i veze kostima i aksesoara, koji može da bude proizvod ne samo kostimografa, već i vajara, dizajnera nakita, obuće…, a polje kostimografije takođe podrazumeva i projektovanje frizura i maski. S druge strane, scenografija je oduvek bila predmet bavljenja slikara, posebno pejzažista, i arhitekata, a ne isključivo scenografa. Štaviše, ključnih sedamdesetih godina prošlog veka, uz nastojanja reditelja i producenta Pitera Bruka (Peter Brook, 1925-2022), pozornica dobija status scenske pokretne slike.

Foto: Vladimir Parežanin

I pored uslovljenosti rediteljskom zamisli, kao i specifičnostima žanra i medija, scenografija i kostimografija vizuelno-dramaturški doprinose predstavi upravo kreativnim, osobeno umetničkim stilskim tretmanom zadatka. Zadati zahtevi uglavnom neće ograničiti stvaralačke odgovore, ukoliko je projekat poveren autorima koji imaju šta da kreativno ponude i koji, istovremeno, dišu zajedno sa svim svojim saradnicima za život jedne predstave, što bolji prijem i odjek jednog filma ili za potrebe televizijske inscenacije. Ujedno to su i ljudi koji će svojim dizajnerskim intervencijama učiniti nezaboravnim razne događaje, instalacije, ambijente i postavke u različitim okruženjima. To što nam oni pružaju za određene medijske sadržaje, i što ostaje posle svega, u vidu skica i originalnog crteža, kostima, maketa…, trag je koji svedoči o interdisciplinarnim zahvatima, o preciznosti izvođenja, likovnosti pojedinačnih elemenata i celine, ličnim poetičkim dometima, uz poznavanje materije, epoha, stilova, istorije kostima i scenografije, narodne umetnosti, popularne kulture, etnografije i etnologije, folklora, antropologije, sociologije, filozofije, psihologije. Upućuju na svoj način i na autorsku slobodu u doživljavanju teksta i zbivanja koja on donosi, na funkcionalnost datih rešenja, njihovu međusobnu usklađenost i karakterizaciju likova i scena kojima služe.

Foto: Vladimir Parežanin

Nadasve, bez obzira na svu kompleksnost u kojoj učestvuju, svaki pojedinačni deo rada može i treba, ako je istinski vredan, da živi i jedan muzejski, galerijski ili revijski život, prema datoj prilici, dakle, život posle života u planiranom kontekstu. Kao takav, on je svedočanstvo duha vremena u kojem je nastao, jer svaka velika umetnost to odražava, osim što ukazuje na arhetipsku vrednost i poseduje edukativni i vizionarski karakter. Izloženi eksponati, ukupnim dejstvom na izložbi, upućuju naš pogled iza scene, kao ekstrakt svega onoga što podrazumeva unutrašnja struktura jednog scenskog dela, u bilo kom mediju, dela koje u našoj svesti ostaje dugo, a izuzetno može i da je bitno menja.

Foto: Vladimir Parežanin

Savremene tendencije, dakle, nisu samo predmet i ideal struka primenjene umetnosti, već, u skladu sa inovativnim tehničko-tehnološkim i medijskim mogućnostima, pružaju nove vidove prezentacije scenskih umetnosti, čemu teži i ovaj izložbeni set, kao deo imaginarnog muzeja novije srpske scenografije i kostimografije.

Savremeni kostim i scena, svakako, zaslužuju novi pogled. Svojom lepotom, kreativnim iskoracima, potvrđenošću originalnosti i inovativnosti na mnogim meridijanima. Značajem za delo, glumce, publiku. Za kontinuitet i ukupni nivo jedne kulturne sredine.

 

Piše: Ljubica Jelisavac - Katić

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.