Interesovanje publike za 21. Beogradski festival igre nadmašilo sva očekivanja

Nakon više od mesec dana trajanja i 34 odigrane predstave, završena je dvadesetprva edicija Beogradskog festivala igre

Dvadesetprvo izdanje Beogradskog festivala igre u potpunosti je opravdalo slogan „Savršene različitosti”, predstavljanjem najraznovrsnijih žanrova savremene igre, uz potvrdu da su dve decenije brižljivog negovanja publike donele rezultate – 34 izvođenja na 10 različitih scena i lokacija - bila su unapred rasprodata!

Foto: Foto: Dušan Vukić

 

Nezapamćeno interesovanje gledalaca za sve predstave, od kamernih do pravih „blokbaster” komada, u tri grada gde se festival održavao (Beograd, Novi Sad, Subotica), nedvosmisleno govori o tome da je srpska publika prigrlila savremenu igru i prestižnu činjenicu da se najnovija i najhvaljenija koreografska ostvarenja za kojima u svetu vlada pomama – mogu otkrivati „kod kuće“.

Foto: Foto: Dušan Vukić

 

Podsetimo, od 7. marta do 10. aprila nastupilo je 18 kompanija iz 12 zemalja, od Amerike i Kanade do Kine, Evrope i Australije... Festival je pratilo skoro 17.000 gledalaca, a među publikom su bili i brojni novinari i kritičari, direktori festivala i pozorišnih kuća iz inostranstva.

Već na samom početku, svetska zvezda Joan Buržoa, svojim komadima u Bioskopu Balkan, izvedenim pod nazivom „Neuhvatljiva tačka odlaganja”, poput kovitlaca je „oborio s nogu” gledaoce i pružio zapanjujuću festivalsku uvertiru.

Foto: Foto: Dušan Vukić

 

Na svečanom otvaranju u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu svedočili smo jednako senzacionalnim, kolosalnim komadima dvoje vodećih koreografa današnjice, Damjana Žalea (Proklizavanje) i Šaron Ejal (SAABA), u izvođenju Kompanije igre Opere Geteborga.

U Novom Sadu se dogodila i međunarodna premijera komada „Skupština”, nove kreacije slavne Kristal Pajt. Njena virtuozna vankuverska trupa Kidd Pivot je evropsku turneju ovog fantastičnog hibrida pozorišta i savremene igre otpočela upravo na Beogradskom festivalu igre, a nastavila u Londonu, Parizu, Cirihu i Luganu, kuda ih je vodio dalji put. Naša publika je među prvima pogledala i predstavu „Lutak” Sofije Napi, inspirisanu Kalodijevom originalnom pričom o Pinokiju, a u izvođenju trupe Komoko iz Firence.

Foto: Foto: Dušan Vukić

 

Pravi vizuelni spektakl priredio je  sastav Dewey Dell iz Čezene, izvedbom „Posvećenja proleća” Teodore Kasteluči na muziku Igora Stravinskog, koja je oduševila publiku beogradskog Pozorišta Duško Radović  i Narodnog pozorišta u Subotici.

Publika je uživala i u nepretencioznim i nežnim komadima MM kompanije igre iz Ređo Emilije, „Elegiji” Enrika Morelija i „Baladi” Maura Bigoncetija, izvedenim u Pozorištu na Terazijama, gde su, nekoliko dana kasnije, nastupili neustrašivi igrači Kompanije Ervea Kubija iz Kana, u predstavi „Sol Invictus”.

Foto: Foto: Dušan Vukić

 

Akrobate novog cirkusa iz Adelejda, okupljene pod imenom „Gravitacija i ostali mitovi”, zaista su prkosili gravitaciji svojim vratolomijama u Bioskopu Balkan, dok su njihovi sunarodnici iz Sidnejske kompanije igre ostavili neizbrisiv utisak komadom „ab [intra]” Rafaela Bonačele izvedenim dva puta u beogradskom Narodnom pozorištu.

Rame uz rame sa koreografskim zvezdama i stvaraocima čija su dela već ušla u antologiju savremene igre, Beogradski festival igre je predstavio i radove mladih, ženskih autora – Une Doerti iz Belfasta („Mornarsko plavo”) i Jue Jin iz Šangaja, koja je hrabro pokrenula sopstvenu trupu u Njujorku („Žamor” i „Kroz pukotinu zraka”).

Među zvezdama ovogodišnjeg festivala bila je svakako Aurelija Tijere Čaplin, unuka slavnog Čarlija Čaplina. Ona je, sa Džejmijem Martinezom, odigrala komad „Zvona i čini” u prepunom Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Bio je to nesvakidašnji događaj za Beogradski festival igre, ali i za Beograd. Pravi mozaik različitih žanrova i formi, od slepstika i vodvilja do estetike nemog filma koji je proslavio Čarlija Čaplina.

Foto: Foto: Dušan Vukić

 

Ove godine festival je prvi put predstavio i pantomimu. Radim Vizvari, najpoznatiji pantomimičar današnjice, odigrao je u Bitef teatru svoj „Solo”, u kojem je ilustrovao deset razvojnih etapa ove umetnosti. Na istom mestu Izraelac Majkl Getman je, u svom solu „Najvažnije stvari”, izmamio i poneku suzu u publici. Getmanov sunarodnik, legendarni Emanuel Gat, svojim čudesnim komadom „Utopija” za trupu iz Valete, spustio je zavesu na 21. Beogradski festival igre.

Ambiciozna edicija, koja je trajala više od mesec dana, nije ostavila tragove zamora kod gledalaca. Naprotiv. Od prvog do poslednjeg izvođenja interesovanje nije jenjavalo i tražila se karta više. Umetnici su ispraćeni ovacijama publike koja je uživala u vrhunskoj i raznovrsnoj selekciji onoga što svetska scena ima da ponudi.