Izložba savremenih francuskih umetnika u Salonu Muzeja grada Beograda

Randez-vous, savremena likovna scena u Francuskoj. Otvaranje izložbe u petak 7. jun u 19 časova, a trajaće sve do 30. juna.

U Beogradu se u Salonu Muzeja grada Beograda prvi put domaćoj publici predstavlja grupa savremenih francuskih slikara selektovana od strane umetnika Marka Velka, koji zajedno sa njima izlaže i deli osobenu likovnu estetiku. Umetnici koji izlažu svoje radove u Salonu, uglavnom velike formate u tehnici ulje na platnu, stvaraju u stilu nove figuracije i do sada su zajedno izlagali u Monpeljeu i mnogim drguim gradovima u Francuskoj i širom Evrope.

Foto: Privatna arhiva

- Frederik Lutz (Fredeérique Loutz), Iris Levaser (Iris Levasseur), Stefan Penkreakh (Stéphane Penchreac’h), Leopold Rabus (Leopold Rabus), Davor Vrankić (Davor Vrankic), Karin Hofman (Karine Hoffman), Nazanin Pujandeh (Nazanin Pouyandeh), Marko Velk (Marko Velk), Markos Karasker (Marcos Carrasquer), Simon Pasjeka (Simon Pasieka), Abel Pradalije (Abel Pradalié), Florans Obreht (Florence Obrecht), Aksel Pahlavi (Axel Pahlavi), Loran Pru (Laurent Proux), Rafael Rikol (Raphaëlle Ricol), Katja Burdarel (Katia Bourdarel), Edgardo Navaro (Edgardo Navarro), Damijen Kadio (Damien Cadio), Filip Mirazović (Filip Mirazović).

Foto: Privatna arhiva

Prikazana dela skoro dvadeset slikara novije generacije, a koji žive u Francuskoj, omogućava nam da se istovremeno upoznamo sa svim jakim osobenostima i da razumemo suštinske elemente vizije i misli koji su danas postali naši. Međutim, bilo bi neumesno pretpostaviti da postoji tumačenje koje bi bilo zajednički imenitelj za sve. Umetnik Marko Velk je okupio slikare koji imaju svaki svoju naraciju, svoj univerzum, svoje oblike, koji se ne mogu pronaći kod drugih, ali koji su u uzajamnoj komunikaciji, te otvaraju puteve ka drugim njima sličnim svetovima zasnovanim na bliskim osnovima.

Foto: Privatna arhiva

Ovo viđenje nam je značajno za razumevanje važnosti pojedinačnih perspektiva koje čine ove nove tendencije u figurativnom slikarstvu u 2024. Međutim, nema tu uticaja škole ili grupe koji uključuje „afirmativne stavove“, kao što je to, delimično, bio slučaj u ranim godinama sa Pop Artom, Neofiguracijom ili Slobodnom figuracijom. Možda je čak i najbliže onome što je bilo slikarstvo Nove Lajpciške škole. Na osnovu izloženih slika razumemo sličnosti koje ih povezuju, razmene koje ostvaruju, atmosfere koje vladaju, stvarnosti i puteve koje stvaraju, dajući pun smisao odnosima koje je definisao Marko Velk, a koji je blizak ovim umetnicima koji se poznaju i sreću na zajedničkim izložbama ...

Olivije Keplen iz kataloga Tajanstveni deo stvari, 2024.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.