Tužna sudbina Taška Načića: Pred kraj života otkrio zbog čega mu reditelji nisu davali uloge

Taško Načić je pred smrt otkrio da ga reditelji nisu zvali za mnoge uloge i filmove jer je bio previše visok.

Taško Načić, najpoznatiji je po svojim ulogama u filmovima "Davitelj protiv davitelja" i "Ko to tamo peva".

Svojom pojavom i harizmom osvajao je srca publike kako ispred malih ekrana, tako i u pozorištu. Rođen je u Kruševcu, 1934. godine, a njegovo poreklo je cincarsko.

Diplomirao je glumu na FDU u Beogradu u klasi Mate Miloševića, a još za vreme studija igrao je u predstavama "Stanoje Glavaš" i "Gospođa ministarka", a svoju matičnu kaću pronašao je u Ateljeu 212, gde ga je publika uvek nagrađivala ovacijama.

Foto: Printscreen/Youtube

Međutim, zbog svog specifičnog izgleda neke uloge nije mogao da dobije.

Bio je visok 192 centimetra i često nije mogao da se uklopi u likove pa mu neki reditelji nisu davali uloge.

Načić je retko davao intervjue, ali je jednom prilikom pred samu smrt ispričao šta ga je veoma bolelo tokom dugogodišnje karijere. 

- Svestan sam da, zbog svoje spoljašnjosti, ne mogu da igram ljubavnike, niti heroje. Potpuno sam siguran da nikada neću biti Hamlet. Ali smatram da vezivanje za nečiji izgled ide na prvu loptu. Važnije je šta čovek iznutra može da uradi. Dobro, ne kažem da izgled ne može pomoći, ali dobro se sećam kad sam, kao student akademije, gledao Hudožestveni teatar. Davali su fragmente, i Tarasova je glumila Anu Karenjinu. Tarasovoj je tada bilo oko šezdeset i nešto godina, bila je golema, debela. No, posle jednog minuta predstave, to vam nije smetalo i pred sobom ste zaista imali Anu Karenjinu - ispričao je Taško početkom devedesetih.

Foto: Printscreen/Youtube

Ostvario je 67 maestralnih uloga u pozorišnim predstavama, a deset godina igrao je monodramu "Ne pucaj bre". Snimio je dvadesetak filmova, debitovao je 1960. godine u "Bolje je umet", a tokom decenija ostao je upaćen i u ostvarenjima na velikom platnu - "Bokseri idu u raj", "Majstor i Margarita", "Čudo neviđeno", "Ćao inspektore", "Nije lako sa muškarcima", "Sabirni centar" i drugi.

Taško je preminuo 26. marta 1993. godine u Beogradu u 58. godini života. Sahranjen je na Novom groblju u srpskoj prestonici.