U Salonu Muzeja grada Beograda otvorena velika samostalna izložba "Anatomija zvuka" umetnika Marka Kusmuka (FOTO)

Nakon izuzetno uspešnih samostalnih i grupnih izložbi širom Evrope i regiona mladi, ali već afirmisani, slikar Marko Kusmuk svoj novi opus predstavlja beogradskoj publici na velikoj samostalnoj izložbi "Anatomija zvuka" u Salonu Muzeja grada Beograda. Na izložbi, koja će biti otvorena do 28. jula, predstavljeno je 65 slika, a umetnik je izložio i svoju prvu skulpturu.

Salon Muzeja grada je bio mali da primi sve zainteresovane koji su želeli prvi da vide izložbu, a podršku izuzetnom umetniku su dali i ministar kulture Nikola Selaković, Nele Karajlić, Nada Topčagić i mnogi drugi. O saradnji sa Kusmukom i njegovim delima na otvaranju su govorili viši kustos Muzeja grada Predrag Đidić, istoričarka umetnosti Milica Grujić, a umetnik Marko Kusmuk je rekao: "Anatomija zvuka je dubinsko istraživanje načina na koji ljudi doživljavaju svet kroz auditivnu i vizuelnu percepciju. Ona potiče posmatrače da razmišljaju o tome kako se naše čulo sluha, vid i ostala čula kombinuju u našem umu, stvarajući kompleksne i subjektivne interpretacije stvarnosti. Ovo istraživanje se fokusira na to kako naš um obrađuje te podražaje, stvarajući duboke odjeke naših životnih iskustava, koji su svojevrsni odraz naše percepcije sveta." 

Motiv na najnovijim Kusmukovim radovima koji su predstavljeni na izložbi "Anatomija zvuka" je uho, koje se često u savremenoj umetnosti pojavljuje u delima koja istražuju teme komunikacija. Kroz svoje radove Kusmuk preispituje čin slušanja, pouzdanost čula i univerzalnu istinitost primljenih informacija, ali i istražuje složeni odnos između vizuelnih i auditivnih senzacija.

- Rad Marka Kusmuka na ovoj izložbi svedoči o njegovoj sposobnosti da složena unutrašnja iskustva prevede u vizuelnu formu. Njegove slike su prožete slojevima značenja koji izazivaju posmatrače da preispitaju samu srž stvarnosti. "Anatomija zvuka" nudi duboko i višeslojno istraživanje načina na koje čula oblikuju naše razumevanje sveta i svega u njemu. Ova izložba poziva gledaoce da zastanu, slušaju i vide dalje od površine, upuštajući se u dijalog sa čulnim bogatstvom i emocionalnom dubinom koju Kusmuk tako majstorski prenosi. Kroz svoju jedinstvenu umetničku viziju, Kusmuk otvara diskusiju o percepciji, stvarnosti i ljudskom iskustvu, čineći "Anatomiju zvuka" značajnim doprinosom savremenoj umetnosti i nezaobilaznim opusom za ljubitelje umetnosti i širu javnost - istakla je Milica Grujić, istoričarka umetnosti.

Kompleksna i slojevita poetika jedna je od najupečatljivijih osobina radova ovog nadarenog umetnika. Podjednako dobro se snalazeći i u malom i u velikom formatu, Kusmuk upotrebom bogatog slikarskog rečnika uspeva da prikaže večne teme.

Kusmuk je za svoja dela već dobio brojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu, i to: Prvu nagradu za crtež fondacije Vladimir Veličković, Prvu nagradu Golden Osten koju dodeljuje Osten Bienale, Skoplje Veliku nagradu Udruženja likovnih umetnika Srbije povodom 100 godina ULUS-a, kao i Prvu nagradu za crtež "Zlatni lav" u Veneciji na izložbi Venis Lend u organizaciji Anonima Sogniatori.

Marko Kusmuk izlaže od 2007. godine od kada je imao 28 samostalnih izložbi u Srbiji, Nemačkoj, Italiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kini, Crnoj Gori, Makedoniji, a kolektivno je izlagao na više od 70 žiriranih izložbi u zemlji i inostranstvu - Kina, Japan, Italija, Nemačka, Turska, Danska, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina. U poslednje tri godine učestvovao u 16 značajnih međunarodnih i domaćih umetničkih projekata. 

Rođen je 1985. godine u Sarajevu, a na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu na slikarskom odseku je diplomirao 2007. godine. Magistrirao je 2008. godine u Rimu na Accademie di Belle Arti, odsek: slikarstvo. Doktorske studije završava 2016. godine odbranom disertacije sa radom/tezom pod nazivom "Likovna dekonstrukcija u dualizmu lica i naličja" u klasi prof. Miloša Šobajića. 

Marko Kusmuk živi i radi u Beogradu, a kao samostalni umetnik izražava se kroz slikarstvo i crtež.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.