"Naše prijateljstvo treba ostaviti u prošlosti, tamo mu je mesto"! Ristovski za Informer odgovorio na Bajićeve prozivke: "Ne bih se bavio ko je moralniji i humaniji"

Radoš Bajić izazvao je pravu buru u javnosti kada je pre nekoliko dana napisao otvoreno pismo svom kolegi Lazaru Ristovskom u kojem je progovorio o njihovom odnosu.

Bajić je u njemu, između ostalog, napisao da Lazar "više nije čovek kojeg je poznavao i zapitao se gde je nestao njegov najbolji drug".

Legendarni glumac tada u kratkoj izjavi za Informer nije želeo da komentariše Radoševe navode, ali je sada odlučio da progovori za naš portal.

- Bez želje da dalje polemišem, zelim ipak da dam kratak komentar na sve češće tekstove kojima  Radoš Bajić napada mene, moj rad i moju ličnost i to sve u trećem licu. 

Naime, uvek je tako bilo, a i biće, da kada neko o nekome govori i piše, to uvek više govori o onome  ko govori i piše, nego o onome o kome se govori. I najčešće je onaj koji govori upravo takav. Govoreći  o drugima, govoriš o sebi. 

Foto: Privatna arhiva

 

Ovde bih mogao i završiti moj odgovor, ali evo još koje slovo. Naše prijateljstvo treba ostaviti tamo gde mu je i mesto: u dnevniku i ramu prošlosti. Ne treba se na njega pozivati i potezati kao argument danas.  

Naročito se ne bih bavio time ko je od nas moralniji, humaniji, ili bolji glumac i reditelj. Ljudi se cene i poznaju po delima, a ne po priči. Iza mene stoje i brane me moja dela.  

Dalje nek se dopisuje ko hoće i sa kim hoće - kaže Ristovski za Informer.

Podsetimo, Radoš je pre neki dan na društvenoj mreži Instagram objavio fotografiju sa svojim klasićem sa Fakulteta dramskih umetnosti i pored nje otvoreno pismo koje vam još jednom prenosimo u celosti:

"On iz Ravnog Sela, ja iz moje Medveđe. Hodamo i jedemo šta se našlo. On grize jabuku, ja parče kifle, pa razmenjujemo kao braća. Sve to pre pola veka, na beogradskom asfaltu ispred Skupštine. ... Nas dvojica, čisti, mladi, i visoki kao jablanovi, studenti glume i najbolji drugovi. Noć, dan bez prestanka, uvek i svuda zajedno. Vreme oskudnosti i siromaštva, ali i idilična priča o večnom zavetu, o drugarstvu, časti i poštenju", napisao je Radoš pa nastavio:

"Pedeset godina kasnije sve je otišlo u prah i pepeo, u pohlepu i gramzivost, u bahatost i otklon od svake normalnosti... To više nije čovek koga sam poznavao, čijim uspesima sam se radovao, sa kojim sam delio snove i prelepu mladost... Gde je nestao moj najbolji drug koji bi danas da nikome ne da ni zalogaj čak ni meni? Koji bi sve za sebe? Bože Svevišnji, ako nam uzimaš snagu, sačuvaj nam dušu, obraz i čast", napisao je Radoš pored fotografije na kojoj se nalazi sa svojim kolegom.