Ljubav srpske glumice i Peka Dapčevića uzburkala celu Jugu: Dobijala je anonimna pisma puna mržnje

Glumica Milena Dapčević dobijala je anoniman pretća pisma jer je bila u vezi sa istaknutim partizanskim borcem Pekom Dapčevićem što je u tadašnje vreme bilo neprihvatljivo.

Malo ko zna da je prvu emisiju Televizije Beograd 1958. godine vodila glumica Milena Dapčević i tako postala prva srpska i jugoslovenska spikerka.

Sledeći put kada se Milena pojavila na malom ekranu bilo je to u prvoj televizijskoj drami "Slučaj u tramvaju", kada je nastupila kao ono što jeste zapravo bila, glumica.

Milena Dapčević rođena je kao Milena Vrsajkov u Despotovu 1930. godine, a postala je jedna od najvećih zvezda socijalističkog filma. Njenu karijeru je, bez sumnje, obeležio film "Anikina vremena" iz 1954. godine, napravljen po motivima istoimene novele Iva Andrića, u kom je igrala naslovnu ulogu.

Osvajala je talentom, ali i lepotom, a sredinom 20. veka u Jugoslaviji su je opisivali kao "lepu ženu, jednu od onih lepih žena koja i pojavom i glasom kao da sugeriše da postoji samo njena tajna, nešto što samo ona zna i što nikad neće reći". Igrala je u velikom broju filmova i TV drama, a mlađi su je upamtili kao doktorku u filmu "Boško Buha".

Foto: Printscreen/Youtube

Pored toga što su njen život obeležili film i televizija, tu je i njena velika ljubav s Pekom Dapčevićem, narodnim herojem, učesnikom Narodnooslobodilačke borbe i Španskog građanskog rata, ambasadaorom SFRJ i general-pukovnikom JNA. Upoznali su se tokom leta 1952. godine, dok je Dapčević letovao u Dubrovniku, gde je Milena snimala film "Svi na more". Par se ubrzo venčao, a kum im je bio Milovan Đilas, koji je pisao o njihovoj velikoj ljubavi.

U posleratnim danima bilo je neprihvatljivo da se jedan istaknuti partizanski borac viđa s glumicom, a ne nekom partizankom, ali su Milena i Peko "terali svoje". Glumica je bila odbačena od Dapčevićevih ratnih drugova, naročito jer je on tokom rata bio u vezi s prelepom Stanom Tomašević, prvom ženom koju je Josip Broz Tito postavio za partizanskog komesara i koju su nazivali "Titovom manekenkom".

Foto: Printscreen/Youtube

Međutim, Peko je odabrao ženu koja ne samo što nije bila istaknuta borkinja, već je bila samo dete kad je počeo rat. Milena je dobijala anonimna pisma puna mržnje i besa, a još se pamti da su na dočeku Nove 1954. godine u Klubu književnika sedeli samo sa Đilasom i njegovom suprugom, što je Đilasa podstaklo da napiše politički tekst "Anatomija jednog morala", u kom je kritikovao funkcionere i njihove supruge.

- Naročito su bile vešte u surovosti one koje se nisu mogle pohvaliti vrlinama koje su tražile od drugih, od neveste. Jedna je rekla, imitirajući slabu literaturu: "Prosto osećam odvratni zadah razvrata ako sam s njom u istoj prostoriji". A druga, koja je proživela mladost u onom vremenu kada se u SKOJ-u oslobađanje od "buržoaskih" moralnih predrasuda devičanstva i vernosti smatralo prvim znakom ženske emancipacije, rekla je: "Više se ne zna ko su naše drugarice! Ne razlikuje se ko je ku*va, a ko je drugarica". A jedna je dodala: "Njeno zanimanje je takvo da može biti samo ku*va" - pisao je Đilas.

Foto: Printscreen/Youtube

Pekin položaj bio je složen: njegov voljeni, mlađi brat, pukovnik Vlado Dapčević, načelnik Uprave za agitaciju i propagandu JNA, 1948. izjasnio se za Staljina, a 1950. pokušao je da pobegne iz zemlje i bio osuđen na dvadeset godine robije. U obračunu s Đilsom je ćutao - nije mogao protiv njega, ali ni protiv onog što je Tito odlučio.

Nakon skandala, Peko je smenjen s mesta načelnika Generalštaba JNA i postao amabasador Jugoslavije u Grčkoj.

Milena i Peko imali su dvoje dece, ćerku Milicu i sina Vuka, a glumica je celog života isticala koliko je ponosna na naslednike. Milica je odlučila da postane arheološkinja, o čemu je Milena pričala s ponosom, a u jednom intervjuu istakla je i da Milica ima "bolji ukus u odevanju" od nje.

Peko Dapčević preminuo je u Beogradu 1999. godine, sa Milenom pored sebe. Ona je nastavila da živi u Srbiji i neguje sećanje na njega, a svet je napustila 3. decembra 2018. godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.