Otvoren legat Danilo Bata Stojković u Kinoteci: 90 godina od rođenja čuvenog srpskog glumca (FOTO)

U Jugoslovenskoj kinoteci su, 28. oktobra, svečano otvoreni legat Danila Bate Stojkovića, dve prateće izložbe i retrospektiva njegovih filmova, povodom 90 godina od rođenja togvelikana srpskog glumišta.

- Celokupna glumačka pojava Bate Stojkovića poseduje onaj višak kvaliteta koji odlikuje sve velike glumce i koji čini da njihove pojedinačne uloge kreiraju priču za sebe - istakao je direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić, napominjući da se asocijacije publike najčešće vezuju za čuvene replike koje je izgovarao uz svoju prepoznatljivu i upečatljivu ekspresiju, ali da su njegove uloge svakako mnogo više od komičnih dijaloških linija.

Kao svojevrstan kontrastni pandan Pantelić je naveo još jednog Batu – Živojinovića, koji Je oteletvorio tip heroja, dok je Bata Stojković "kreirao manje atraktivnog junaka, koji često nije protagonista, a svakako se teško može nazvati herojem, ali koji je takođe postao arhetip srpskog i jugoslovenskog filma, a to je lik čuvara sistema i poretka, čiji bi simbolični rođendan bio famozni Dan bezbednosti".

Foto: Jugoslovenska kinoteka

Već u filmu "Delije" Miće Popovića, kojim započinje retrospektiva u Kinoteci, Bata Stojković "igra junaka koji se suočava sa stanjem nakon rata, kada vreme heroja i podviga ustupa mesto svakodnevici", rekao je Pantelić, dodajući da će tu liniju publika moći da prati i u "Zazidanima" Kokana Rakonjca i "Ulozi moje porodice u svetskoj revoluciji" Bate Čengića.

Na programu su i "paradigmatične uloge Bate Stojkovića koje su svoj karakterističan izraz pronašle u figuri očeva" - u filmovima "Bubašinter" Milana Jelića, "Maratonci trče počasni krug" Slobodana Šijana, "Čuvar plaže u zimskom periodu" i "Varljivo leto ‘68" Gorana Paskaljevića.

I kada se ne bave konkretno političkim uređenjem, ocenio je Pantelić, "ovi očevi jesu čuvari poretka; simpatično neurotični insistiraju na poslušnosti jer su i sami poslušni, komični u svojoj večitoj zabrinutosti što zbog sopstvene pozicije u hijerarhiji, što zbog ponašanja sinova, koji nikako da shvate da se ’marksizam jednostavno mora znati’". „Ovaj junak svoj vrhunac i kraj doživljava u filmovima „Balkanski špijun“ Božidara Nikolića i Duška Kovačevića i „Kako sam sistematski uništen od idiota“ Slobodana Šijana, u kojima je zatvoren krug od ideala do ludila. U tom smislu, Bata Stojković je počevši od na izgled tipskih i komičnih uloga iscrtao jednu veličanstvenu nad-ulogu srpskog i jugoslovenskog filma, koja u sebi sadrži tragike koliko i komike“, zaključio je Pantelić, te izrazio zadovoljstvo što je stalna postavka Kinoteke postala bogatija za legat još jednog našeg velikana.

Dramska umetnica Branka Petrić prisetila se saradnje s dragim kolegom kroz anegdote iz njihovog 40 godina dugog prijateljstva.

Foto: Jugoslovenska kinoteka

- Zajedno smo studirali. Kada je došao na Akademiju već je bio potpuno spreman. Sve nas je oduševio kako izvodi Čehovljevu „Krotku“, kako proživljava sudbinu svog lika. Voleo je da govori stihove Majakovskog, a i mi smo mu to tražili ponovo i ponovo - ispričala je Branka Petrić, ističući kako je ne samo na sceni nego u svemu bio autentičan i kako je umeo da čuva prijateljstva

Reditelj Slobodan Šijan izjavio je da se Bata Stojković pojavio u vreme kada je začet najznačajniji period u srpskom filmu - crni talas, u kojem su autori počeli da traže drugačija lica, ne lepotane, nego one koji su interesantni, po nečemu specifični, a izgledaju kao obični ljudi.

Foto: Jugoslovenska kinoteka

- Za uloge oca kakve je igrao u nekoliko filmova danas nemate takvu pojavu. Teško je naćiglumca koji ima tu specifičnu osobinu, koju je dao i drugim likovima koje je tumačio. Dopao mi se izraz iz teksta Radmile Stanković u časopisu „Kinoteka“ da je Batin otac bio manjeg rasta i kočoperan. Taj izraz fantastično opisuje te njegove likove - izjavio je Slobodan Šijan.

Kako je objasnio, "to su neki mali ljudi koji o sebi imaju visoko mišljenje i to mišljenje pokušavaju da dokažu u svakoj situaciji".

- Bio je zahtevan glumac, postavljao je pitanja, umeo je da vas natera da raspravljate o ulozi. Nekad to nervira, ali je i davalo dobre rezultate. Uspevao je da nas ubedi. Imao je izvanrednu sposobnost da se prilagodi liku - rekao je Šijan, te se prisetio nekih situacija sa snimanja tri igrana i dva televizijska filma koje je radio s Batom Stojkovićem. Šijan je skrenuo pažnju na slike Miće Popovića iz ciklusa "prizora sa Gvozdenom", za koje je Bata Stojković pozirao, i na to koliko je taj proces saradnje bio značajan za glumca.

Foto: Jugoslovenska kinoteka

Kustos Jugoslovenske kinoteke Irina Kondić rekla je da je legat Bate Stojkovića dobijen još 2019. godine, ali da njegova supruga Olga Stojković tada još nije mogla emotivno da se odvoji od svih predmeta, koji su nakon njene smrti stigli u Kinoteku.

Nagrade i lični predmeti Bate Stojkovića sada su deo stalne postavke „Naš muzej filma“, u prizemlju zgrade u Uzun Mirkovoj ulici.

Dve izložbe postavljene su u centralnom foajeu. Odabrane fotografije, uz inserte na monitorima, predstavljaju celokupnu karijeru velikog glumca – filmsku, pozorišnu i televizijsku.

Drugi deo, čine privatne fotografije, gde se Bata može videti kao dečak od tri godine, pa kao školarac, zatim sa suprugom, rekla je Irina Kondić, zahvalivši se za fotografije i sugestije Radmili Pavlović, koja je odrasla uz Batu Stojkovića.

Radmila Pavlović je istakla da se energija kojom je on plenio teško može rečima opisati. Sa posetiocima Kinoteke podelila je sećanja, počev od onog kada ju je kao devojčicu Bata odveo na njeno prvo šišanje, i kako ju je u različitim situacijama tokom života naučio poverenju, nesebičnosti, borbenosti, poštovanju prema drugima.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.