"Ljudi su umirali oko mene, nismo jeli po 16 sati"! Lauševiću je boravak u američkom zatvoru ostao u užasnom sećanju

Žarko Laušević se jednom prilikom tokom svog života prisetio užasnih scena iz američkog zatvora u kojem je boravio 2009. godine. Glumac je tada ispričao da su ljudi umirali oko njega i da nisu jeli po 16 sati.

Navršava se tačno godinu dana otkako nas je 15. novembra 2023. godine, napustio Žarko Laušević, jedan od najvećih srpskih glumaca.

Žarko se u veoma kratkom periodu proslavio ulogama u filmovima "Boj na Kosovu", "Oficir s ružom" i seriji "Sivi dom".

Njegov život bio je obeležen dramom - od burne mladosti, preko tragedije koja mu je zauvek promenila život, zatvora i boravka u Americi, pa sve do povratka na scenu posle više od dve decenije.

Foto: Nebojša Babić

Žarko Laušević i njegov brat Branimir su učestvovali u tuči. Tom prilikom je Žarko iz svog pištolja ubio dvojicu mladića i teško ranio trećeg.

Na suđenju je osuđen na 13 godina zbog dvostrukog ubistva. Ta je presuda, nakon žalbi, potvrđena 1994. godine. Kaznu je izdržavao u Spužu i Požarevcu.

Posle izdržavanja zatvorske kazne napustio je zemlju i odselio se u Njujork.

Trećeg jula 2009. je saopšteno da je Laušević uhapšen zbog boravka u SAD bez vize, a jednom prilikom podelio je svoja iskustva iz zatvora u Americi.

Foto: ATA Images/Printscreen

- Obroke smo dobijali samo od osam sati ujutru do četiri popodne, ljudi su masovno umirali od šećera i visokog pritiska - seća se Laušević.

Život Žarka Lauševića u Americi nije bio nimalo bajan, a u užasnom sećanju mu je ostao boravak u zatvoru, u koji je dospeo 2009. godine, jer nije imao vizu.

- Iza zatamnjenih stakala najgoreg zatvora na svetu nalazila se ta jeziva soba u kojoj je boravilo 70 ljudi. Temperatura unutra nikada nije smela da bude veća od 13 stepeni, ni zimi ni leti. Ništa od privatnih stvari nismo smeli da imamo pored sebe, nikakvu hranu, a obroke smo dobijali samo od osam sati ujutru do četiri po podne - ispričao je Laušević.

Od 16 sati do osam ujutru narednog dana tako nisu jeli ništa. Ljudi su zbog toga umirali svakog dana.

Foto: Nebojša Babić

- Umirali su u velikom broju, što od šećera, što od visokog krvnog pritiska. Postojala je neka kantina koja je prodavala samo slatkiše i čips. Čips koji je inače koštao 30 centi prodavali su za sedam dolara. Ali ljudi su to kupovali jer su bili gladni - ispričao je glumac.

U obećanoj zemlji, u koju je pobegao strepeći od osvete bio je bez dokumenata i na poternici Interpola, pa je mogao da radi samo poslove za koje mu nije potrebno znanje jezika i papiri. Izbor nije bio veliki, a ni plata, a radio je ono što je mogao i smeo.

- Ne možeš s poternice na audiciju. Bio sam u žestokoj ilegali više od deset godina. U tom momentu naša ćerka Jana je bila mala. Trebali smo da nađemo ženu da je čuva, a to se plaćalo 15 dolara na sat. Moj moleraj 13, pa sam shvatio da treba da obrnemo stvari. Bavio sam se decom neko vreme, volim da kuvam i budem domaćica - pričao je Laušević.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.