Udali je kao dete, muž je tukao, umrla u bedi: Tužna sudbina srpske kraljice komedije

Bila je kraljica pozorišta, ali i žrtva brutalne sudbine. Život Žanke Stokić obeležile su batine, siromaštvo i smrt u samoći, dok joj je spomenik podigla služavka, jer niko drugi nije želeo.

Živana Stokić, publici dobro poznata kao Žanka, decenijama unazad nosi titulu najveće srpske glumice. Rođena je 1887. godine u Velikom Gradištu, a život ovu kraljicu komedije nije uopšte mazio.

Detinjstvo i beg u glumu

Rođena je u selu Rabrovo, kraj Velikog Gradišta. Otac Bogosav je bio skroman čovek, a majka Julka je rano ostala udovica, pa se preudala za sveštenika Aleksandra Nikolajeviča. Žankino odrastanje nije proticalo idilično. Kad je napunila 14 godina, udali su je za jednog zaječarskog abadžiju.

U ono vreme u Zaječar su dolazile razne pozorišne trupe. Opčinjena pozornicom, sa trupom Ljubomira Rajčića otisnula se u svet i život posvetila glumi.

Foto: Kulturni centar Rabrovo

Prvi "umetnički" zadatak u trupi za Žanku je bio - pranje veša. Ubrzo ju je muž batinama vratio kući, ali je ona ponovo pobegla i tada je u zaštitu uzima glumac Aca Gavrilović, za koga se govorilo da joj je kasnije postao velika ljubav.

Prekretnica u karijeri

Ipak, uspela je u svom snu i 1902. godine poklonila se publici kao Tereza u predstavi "Bračne noći", navodi se u knjizi Petra Volka "Žanka Stokić". Već tada je osvojila publiku.
Nakon raspada trupe, sa nekolicinom kolega krenula je put vojvođanskih, slavonskih i bosanskih varoši.

U Varaždinu je 1907. igrala udovicu u predstavi "Nada", a bila je to njena prva dramska uloga. Udala se po drugi put godinu dana kasnije i o tom braku je govorila da je bio iz ljubavi, ali i da se završio sa bolnim uspomenama.

Foto: Kulturni centar Rabrovo

Prekretnicu u njenoj karijeri donelo joj je gostovanje u Beogradu avgusta 1911, kada ju je zapazio Milan Grol, znamenita ličnost u svetu kulture i pozorišnog života, a samo mesec dana kasnije primljena je u Narodno pozorište u Beogradu.

Ubrzo nakon toga dobija uloge u predstavama "Figarova ženidba", "Sirano de Beržerak", "Rodoljupci"...

Kao već čuvena glumica, pišu hroničari, 7. marta 1929, za svoj jubilej - četvrt veka umetničkog rada - od deset časova ujutro primala je čestitke i poklone u jednoj skadarlijskoj kafani.

Predato joj je i 160.000 dinara u gotovom novcu, što je sa prihodom od predstave premašilo svotu od 260.000 dinara, a tim novcem je kupila kuću na Topčiderskom brdu.

Foto: Printscreen/Youtube

Država Srbija i Crna Gora je štampala poštanske markice sa njenim likom i 2003. na predlog Mire Stupice ustanovljena je nagrada "Žanka Stokić" čiji su laureati naše velike glumice: Milena Dravić, Ceca Bojković, Mira Banjac, Dara Džokić.

Prva izvedba danas kultnog komada Branislava Nušića "Gospođa ministarka" bila je 25. maja 1929. u režiji Vitomira Bogića. Smatra se da je slavni komediograf ovaj komad pisao baš za Žanku, što neki osporavaju. U svakom slučaju, predstava je doživela veliki uspeh, do 1941. izvedena je više od 200 puta, gostovala u Pragu, Budimpešti, Beču, Varšavi, Krakovu... Imala je, naravno, Žanka Stokić i drugih kultnih i čuvenih uloga.

Foto: Printscreen/Youtube

Rat i tragedija

Međutim, velike nedaće doneo je Drugi svetski rat. Budući da je cela zemlja bila po okupacijom, trpelo je i pozorište.

U Beogradu su nicala mnogobrojna, pretežno humoristička pozorišta svakodnevno uveseljavajući, po pisanju Nedićevih medija, hiljade posetilaca.

Najpopularnije pozorište je bilo "Centrala za humor". Velike zvezde tih scena, kao i veselih radio emisija, bile su Žanka Stokić, Blaženka Katalinić, Sofija Perić-Nešić...

Foto: Printscreen/Youtube

Posle oslobođenja, Žanka Stokić je izvedena pred Sud časti 3. februara 1945. Narodni tužilac je bio Miloš Jovanović, a Žanka nije imala branioca.

Slavna glumica je za vreme saslušanja pred sudom između ostalog objašnjavala da je težak dijabetičar, da do insulina nije mogla da dođe zbog nestašice lekova, te da joj je novac bio potreban da ga nabavi na crnom tržištu... Osuđena je na osam godina gubitka nacionalne časti, a kazna je bila i društvenokoristan rad te joj je određeno da čisti ulice.

Foto: Kulturno nasleđe Srbije

U molbi za pomilovanje, dve godine kasnije, navela je da je tokom rata krila u svom stanu Koču Popovića, Samuila Pijade, porodicu Flore. Ukazivala je i na svedoke, a na kraju zamolila dopuštenje da se vrati umetničkom životu da ne bi "živela od tuđe milostinje". Ministar pravosuđa Srbije Dušan Bratić predložio je da se kazna smanji, ističući da je "optužena već godinama bezopasna po društvo".

U leto 1947. godine posetio ju je Milivoje Živanović i rekao da joj je sve oprošteno. Prethodno dobivši potrebne saglasnosti nadležnih, dolazio je i Bojan Stupica u nameri da Žanku angažuje u tada novom Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Foto: Printscreen/Youtube/RTS

Međutim, umrla je samo tri dana kasnije (21. jula 1947). Sahranjena je na Topčiderskom groblju, uz pesmu po njenoj želji - "Oj, Moravo".

Spomenik joj nije podigla ni država, ni pozorište, već služavka s natpisom: "Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki podižem ovaj spomenik, blagodarna Magda".