"Bosanski film 'Ničija zemlja' je dobio Oskara zbog politike"! Slaviša Čurović zagrmeo o najprestižnijoj filmskoj nagradi: "Dokazivali su da su poslušni"

Glumac Slaviša Čurović kaže da je dodela nagrade Oskar odavno postala pitanje politike i da je bosanski film "Ničija zemlja" 2002. godine dobio tu nagradu isključivo iz političkih razloga.

Film reditelja Miroslava Lekića "Ruski konzul", u kome glavne uloge tumače Žarko Laušević i Nebojša Dugalić, izabran je da predstavlja Srbiju na dodeli Oskara 2025. godine.

Ovim podovom održana je konferencija za medije na kojoj su prisustvovali glumci i autori koji su radili na ovom filmu.

Prvi je crvenim tepihom prošao Nebojša Dugalić koji je u svojim izjavama za medije otkrio koja su njegova očekivanja od kandidature "Ruskog konzula", ali je i evocirao uspomene na Žarka Lauševića, sa kojim u ovom filmu deli brojne kadrove.

Foto: Goran Đukanović

Potom je pred medije izašao i glumac Slaviša Čurović, koji se dotakao problema politizacije ove najprestižnije filmske nagrade, a kao savršen primer za to istakao je bosanskohercegovačkog reditelja Danisa Tanovića, čiji je film "Ničija zemlja" nagrađen Oskarom za najbolji strani film 2002. godine.

Foto: Printscreen/Youtube

Čurović dodaje da se mnoge prestižne nagrade kako u svetu filma, tako i u muzici dodeljuju iz političkih razloga, ali veruje da kvalitet i dalje može odneti prevagu.

Šta američka publika, publicisti i kritičari iz Amerike mogu da nađu pozitivno u filmu "Ruski konzul"?

- Mislim da je Oskar odavno postao stvar politike. Pogledajte, na primer, filmove poput "Kolje" iz Češke ili one koji su vezani za velike istorijske i političke trenutke, poput "Pada Berlinskog zida". Zatim, tu su i uspesi iranske i mađarske kinematografije, "Strogo kontrolisani vozovi", pa kada su Poljaci pobedili... Svi ti filmovi su nagrađeni iz političkih razloga. Naravno, postoje i izuzeci, retka čuda, poput filma Roberta Beninjija "Život je lep", tada je prvi put pobedio film koji je snimljen van engleskog govornog područja.

Foto: Miloš Rafailović

Šta bi moglo privući Amerikance u tom filmu, s obzirom na to da tema filma možda ne odgovara njihovim afinitetima?

- Ono što je za nas važno jeste to što smo napravili film koji će ostati zapamćen u istoriji naše kinematografije. To je film koji će putovati, koji će publika u inostranstvu moći da vidi, o njemu će se pisati i govoriti. Mi smo imali predsednika Udruženja filmskih glumaca za dodelu Oskara. Bio je to Mladen Sekulović, popularni Karl Malden. Čak ni tada naši filmovi nisu dobacili daleko. Još od Kusturice i filma "Otac na službenom putu". Bio je i Arsenijević nominovan u kratkom filmu. Takmiče se filmovi sa čitave zemaljske kugle, to su ozbiljne kinematografije. Iz indijske kinematografije izlazi više od hiljadu filmova. Iz naše od petnaest do osamnaest. Sve u svemu, važno je da se takmičimo, jer ako ne pokušamo, ne znamo dokle ćemo dobaciti.

Foto: Miloš Rafailović

Kakvu ulogu, po Vašem mišljenju, politički kontekst ima u takvim uspesima?

- Setite se Evrovizije. Grupa "Riva" je dobila pobedu, da se SFRJ ne bi raspala. Potom 2006. godine opet pobeda na Evroviziji, kada se Crna Gora odvojila, da bi posle toga sve kao bilo u redu. Bitan je taj trenutak u kome se nešto daje i dešava. Nije sve u kvalitetu. Imamo u okruženju tih oskarovaca koji su dobili zahvaljujući određenom trenutku. Konkretno, Danis Tanović je dobio Oskara za svoj film "Ničija zemlja" kada su dokazivali da ako ste poslušni i dobri možete dobiti Oskara, a ako niste da će vas gađati kao Irak ili organizovati Arapsko proleće. Oskar jeste politički čin, ali svakako kvalitet je ono što prednjači.

Koliko vam je bolno što ste glumili sa Žarkom Lauševićem u njegovoj poslednjoj ulozi?

Gde se Žarko rodio, na Cetinju, Njegoš je napisao: "Blago onom ko dovijek živi, imao se rašta i roditi". Mogao bih to da kažem i Tacitovim rečima: "Neću ceo umreti".