"Od sledeće godine uključićemo i ljude sa Kosova i Metohije"! Miloš Biković o saradnji sa mladima i razvoju njihovih talenata

Miloš Biković rekao je da će Fondacija koju je osnovao pre tačno godinu dana, od sada u svoje projekte i radionice uključiti i studente iz Kosovske Mitrovice, Banjaluke i Crne Gore.

Fondacija Miloša Bikovića, koja je tokom prošle godine postala značajan oslonac za mlade talente, danas je proslavila prvu godišnjicu svog postojanja.

Tokom 2024. godine, Fondacija je realizovala petnaest različitih projekata, organizovala osam radionica i pružila priliku za akademski i lični razvoj 32 studenta kroz program "Osnaživanje mladih talenata za akademski i lični razvoj".

Cilj ovog programa je pružanje podrške mladima sa inicijativom, koji žele da utiču na društvene promene i ostvare svoju viziju, bilo kroz nauku, umetnost ili ekološke projekte.

Foto: ATAIMAGES

Srpski glumac i osnivač Fondacije, Miloš Biković, istakao je da je tokom prve godine rada ostvareno mnogo važnih ciljeva.

Kako ste prepoznali važnost podrške mladima na tom prvom koraku u profesionalnoj karijeri?

- To pitanje se dobro naslanja na to što bih hteo da kažem da sam ponosan što smo nakon godinu dana rada ostvarili petnaest projekata, osam radionica, sa 32 studenata, koji su prošli kroz ovaj program. Imali smo mnogo putovanja. Suština je bila da mlade ljude koji imaju neku inicijativu, neku proaktivnost, ne samo za akademski uspeh, nego imaju želju i viziju koju žele da ostvare i tako menjaju naše društvo, da takve mlade ljude podržimo tako što ćemo im dati veštine, koje možda nisu znali da su im potrebne, što ćemo otvoriti perspektivu da neke druge stvari pogledaju na malo drugačiji način i dati im vetar u leđa da realizuju svoje projekte, jer su svi oni došli sa nekom idejom, svi imaju neku viziji. Hoćemo da im pomognemo da je formulišu i da se ta vizija uobliči. Da se ostvari. To su sve prelepi projekti, koji će nastaviti kao domino efekat utiču na druge ljude. Da li je to podizanje svesti o određenim ekološkim aspektima, da li je to projekat koji podiže svest o određenim zdravstvenim problemima, koji su prisutni u našem društvu, da li je to projekat koji podržava mlade umetnike koji nemaju gde da se izraze - to je meni divno. Tako bismo saznali za te mlade umetnike, neko će ih videti i oni će se povezati i nastaviti dalje.

Foto: ATAIMAGES

Da li dolaze studenti samo iz sfera umetnosti?

- Ne. Imamo studente iz različitih sfera. Imamo fiziku, arhitekturu, psihologiju... Ove godine zapravo ima najmanje umetnosti. Sledeće godine ćemo se više profilisati. Svaka godina će biti podređena jednom aspektu. Imaćemo verovatno manje studenata. Ove godine je bio pilot projekat. Učili smo u hodu.

Koliko je mladima neophodna podrška u Srbiji?

- Verujem da im je neophodna, ali naravno da znam da će se i sami snaći. Oni su nama neophodni. Oni su ti koji će da kreiraju današnji i sutrašnji dan. Oni su ti koji će da kreiraju dane za našu decu. Zato su oni nama potrebni. Mi smo jedno društvo. Podrška koju sada mi njima dajemo, to ne možemo da se naziva plemenitošću. To je investicija u našu budućnost. Mislim da mi njima pomažemo na taj način što ćemo ih povezati sa ljudima koji su jako uspešni u svojim sferama i drugim sferama koje su komplementarne. Drugim rečima, mi se trudimo da vratimo veru u to da se u Srbiji radom, pameću, marljivošću i kreativnošću ostvariti vrhunski rezultat koji će biti priznat na svetskom nivou. Sa nama su bili takvi ljudi, koji imaju velike kompanije, koje su ostvarile velike uspehe, a ne zna se za njih dovoljno.

Kako da se ljudi prijave?

- Napravićemo prijave za sledeću godinu. Ove godine smo mi više birali studente, a sledeće će biti u fokusu jedan profil studenata na koji smo se usmerili. Glavni kriterijumi, osim akademskog uspeha su i neka paralelna aktivnost i kvalitet vizije koju imaju.

Spomenuli ste petnaest projekata koje ste izveli u prvoj godini. Koji Vam je bio najdraži?

- Nisu svi još uvek realizovani, ali biće do kraja godine. Mnogi su mi dragi. Postoje dva projekta - jedan je o zdravlju vezano za kardiovaskularne probleme, a drugi o psihološkom zdravlju pod nazivom "Pričaj mi". Treći je o podršci mladim umetnicima koji nisu imali gde da naprave svoju izložbu. Naše je kad oni te projekte donesu, da im pomognemo da ih što pre i bolje sprovedu i da naprave taj prvi korak, jer tada oni faktički sami sebe upošljavaju. Navikavamo ih na to da budu preduzetnici. Dajemo im vetar u leđa, a kasnije sve zavisi samo od njih. Sada imaju bazu - 32 ljudi. Imaju kome mogu da se obrate i saborce na putu na kome će ostvarivati svoje vizije.

Foto: ATAIMAGES

Na ovu godinu gledate na pilot projekat i sada kada podvučete crtu, koje bi bile lekcije za naredne projekte u budućnosti?

- Uzećemo malo manje studenata iduće godine, da bismo mogli više da im se posvetimo. Prve godine ni mi nismo znali šta će nas sačekati. To je jedna od lekcija. Druga bi bila da zovemo malo više prijatelja da učestvuju. Prve godine nisam hteo da zovem ljude zbog potencijalnih grešaka. Tako da će u drugoj godini biti uključeno malo više mentora.

Ko je sve učestvovao ove godine?

- Profesor Vladan Cmiljanović, koji je naš istaknuti naučnik. Trenutno živi u Švajcarskoj. On testira revolucionarni lek protiv raka. Tu je i Saša Popović, iz IT sfere i vodi kompaniju sa preko osamsto zaposlenih u Novom Sadu. Vesna Bengin, koja takođe vodi jednu uspešnu kompaniju u Novom Sadu.

Rekli ste da su okupljeni studenti sa pet univerziteta. Da li tu spada i Univerzitet u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Mislite li da je naročito važno da studenti odatle ili recimo sa Akademije umetnosti u Zvečanu budu vidljivi? I da li će Fondacija biti otvorena iduće godine i za studente iz inostranstva?

- Sigurno ćemo ove godine uključiti i Kosovsku Mitrovicu, Banjaluku i Crnu Goru. To je sigurno. A kasnije ćemo se verovatno širiti i na druge zemlje, ali važno je da rastemo postepeno, ali ne smemo da budemo preambiciozni, ali jeste, to ste tačno primetili.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.