Čuvao je ljudske oči u korpama, odgovoran za genocid u Jasenovcu! Ko je ustaša Ante Pavelić o čijem se ubistvu snima film u Beogradu (FOTO)

Započelo je snimanje filma "Ruka pravde" koji obrađuje atentat Blagoja Jovovića na ustaškog vođu Anta Pavelića, koji je odgovoran za najbizarnije zločine, među kojima spada prikupljanje očiju sa mrtvih žrtava.

Pokušaj atentata na Anta Pavelića dogodio se u Buenos Airesu, Argentini, 1957. godine, kada je Blagoje Jovović pucao na ozloglašenog ustašu. Iako je bio teško ranjen, Pavelić je preživeo napad, ali je kasnije umro od zadobijenih povreda u Madridu, 1959. godine.

Ovaj značajan trenutak u srpskoj istoriji biće detaljno istražen u filmu "Ruka pravde", čije snimanje je u toku.

Film koji će se baviti pokušajem atentata na Antu Pavelića, zloglasnog vođu ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata, snima se u Beogradu, a glavne uloge su dodeljene sjajnim i proverenim glumcima, Aleksandru Gavraniću koji glumi Blagoja Jovovića i Zlatanu Vidoviću koji igra Blagojevog brata Jakova.

Foto: Stefan Andrić

Ko je bio Ante Pavelić?

Ante Pavelić bio je hrvatski fašistički političar i vođa ustaškog pokreta, koji je nastojao da stvori etnički čistu hrvatsku državu. Pavelićeva politička ideologija bila je duboko ukorenjena u fašizmu, ekstremnom nacionalizmu, antisrpstvu i antisemitizmu.

Foto: Wikipedia

Nezavisna Država Hrvatska je bila marionetska država koju su stvorile nacistička Nemačka i fašistička Italija 1941. godine, nakon invazije na Kraljevinu Jugoslaviju. Pod Pavelićevom vladavinom, u NDH su započela masovna ubistva Srba, Jevreja i Roma, kao i političkih protivnika.

Pavelić je bio poznat po svojoj okrutnoj politici etničkog čišćenja i genocida. Njegov ustaški režim, zajedno sa paravojnim jedinicama, izvršavao je neke od najstrašnijih zločina u ratu, uključujući osnivanje koncentracionih logora poput Jasenovca, gde je ubijeno na stotine hiljada ljudi.

Najbizarniji Pavelićev zločin

Možda najzloglasniji čin Anta Pavelića vezuje se za ljudske oči. On ukazuje na nezamislivu okrutnost i sadizam ustaškog režima i Pavelićevu morbidnu opsesiju trofejima koje je uzimao od žrtava.

Kako je ispričao Kurcio Malaparte, italijanski pisac i ratni dopisnik, koji je posetio Pavelića 1940-ih, hrvatski vođa je imao uznemirujuću kolekciju koju je ponosno pokazivao. U toj kolekciji nalazilo se 20 kilograma ljudskih očiju.

"Dok je Pavelić govorio, primetio sam na stolu kotaricu od vrbovog pruća. Poklopac je bio podignut i videlo se da je duple puna plodova sa mora. Činilo mi se nekakvih ostriga. Onakvih kakve se mogu videti u posudama u izlozima", zapisao je u knjizi "Kaputt" Malaparte.

Foto: profimedia

Korpa je privukla pažnju Kurciju i on je odlučio da upita Pavelića da li su ostrige uhvaćene na obalama Dalmacije.

"Ante Pavelić podiže poklopac i pokazajući mi tu ljigavu, sluzavu masu ostriga i reče, smešeći se: 'To je poklon mojih vernih ustaša! Ovde ima dvadeset kilograma ljudskih očiju'. Zgrozio sam se", posvedočio je Kurcio u svojim zapisima.

Kasniji izveštaji, uključujući i one slovenačkog partizana Vitomila Župana, potvrdili su užasnu istinitost ovih tvrdnji.

Župan, koji je bio deo grupe koja je napala ustaške snage kod Ogulina 1945. godine, pričao je kako su pronašli veliku torbu u kojoj je bilo 300-400 pari ljudskih očiju, a plave oči su bile odvojene u posebnu torbu označenu "Za Antu Pavelića".

Ovaj perverzni Pavelićev ritual nije imao samo za cilj zastrašivanje ljudi, već je odražavao njegovu duboko obolelu ličnost.

Kako je završio Pavelić?

Posle sloma NDH, 1945. godine, Pavelić je uspeo da pobegne uz pomoć Vatikana.

U Argentini, gde se Pavelić skrivao nakon rata, nastavio je da živi u relativnoj anonimnosti, skrivajući svoju odgovornost za zločine koje je počinio ustaški režim.

Njegovo smrtonosno ranjavanje u Buenos Airesu od strane Blagoja Jovovića označilo je kraj dugotrajne potrage za pravdom.

Foto: S.K.

Priča o Jovoviću je važna jer je donosi osećaj postojanja zemaljske pravde u nešto što se još uvek smatra najvećom ranom u srpskom narodu, a to su ustaški zločini.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.