Čuveni pisac bio alkoholičar i zavodnik, a na kraju izvrsio samoubistvo! Imao je mnoge ljubavnice, a neku od svoje dece nije ni upoznao!

Pisac Sergej Jesenjin umro je pre tačno 99 godina, a njegova smrt i dan danas pokrivena je velom tajni.

Na današnji dan 28. decembra 1925. godine umro je poznati ruski pesnik Sergej Jesenjin. 
Jedni veruju da su ga njegovi česti problemi s alkoholom i depresijom odveli u ranu smrt, odnosno samoubistvo sa trideset godina, a drugi da je njegova smrt naručeno ubistvo koje je izvršila tadašnja ruska tajna policija.

Pisca Sergeja Jesenjina odgajili su baba i deda sa kojima je živeo u porodičnoj kući na selu. Od najmlađih godina podsticali su ga da se bavi pisanjem.

Kao dečak od samo tri godine naučio je da jaše konja, a vrlo brzo počeo je da pomaže u farmerskim poslovima. Po završetku srednje škole, upisao je Rusku pravoslavnu školu koja je imala veliki uticaj na negovo pisanje.

Studirao je u Moskvi, a njegova poezija u to vreme najviše je bila inspirisana ruskim narodnim običajima. U prestonici Moskve upoznaje tadašnja velika imena književne scene, poput Aleksandra Bloka, koji mu pomaže u njegovom daljem radu i usmerava njegovo pisanje u sasvim novom pravcu.

Foto: wikipedia

U ranoj mladosti Jesenjin se odao alkoholu, a u ruskim književnim krugovima često je viđan u alkoholisanom stanju gde je recitovao svoje stihove.

Jedno vreme cimer mu je bio Nikolaj Kljujev, otvoreni homoseksualac zbog čega se verovalo da su ljubavnici. U kasnijoj analizi Jesenjinovih pisama, mnogi su došli do zakljuka da su posvećeni Kljujevu.

I pored mnogobrojnih špekulacija ove prirode, Jesenjin se 1913. oženio Anom Romanovnom sa kojom je dobio sina Jurija. Par nije živeo u srećnom braku i brzo su se razišli.

Njegovo pesništvo prekinuo je Prvi svetski rat, kada je otišao da služi vojsku. Jedno vreme je podržavao Oktobarsku revoluciju, misleći da će doneti bolji život ruskom narodu, ali se ubrzo predomislio, povremeno kritikujući boljševizam u svojim pesmama.

Foto: wikipedia

Jesenjin se po drugi put oženio 1917. glumicom Ziaidom Rajh sa kojom je dobio dvoje dece. Nažalost, ni ovaj brak nije doneo sreću piscu i oni su se razveli 1921, nakon čega je glumica bila prinuđena da stanuje u skloništu za majke i decu.

Iste godine pesnik je upoznao američku plesačicu Isidoru Dankan sa kojom je odmah stupio u strasnu vezu, bez obzira na to što čak nisu mogli ni da se sporazumeju (Jesenjin je govorio samo ruski jezik). Venčali su se 1922. godine.

 Međutim, brak je bio kratkog veka i Jesenjin se već naredne godine vratio u Moskvu. U to vreme je imao problema s alkoholom, često praveći skandale u hotelskim sobama i restoranima. 

Samo godinu dana kasnije 1923. zaljubio se u glumicu Avgustu Mikalaševsku, ali nije poznato da se par venčao. Iz veze sa pesnikinjom Nadeždom Volpin dobio je još jednog sina koga nikada nije ni upoznao.

Njegov ćetvrti brak bio je sa Sofijom Andrejevnom Tolstojom koja je bila unuka čuvenog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja. Par se venčao 1925. godine. 

Foto: Foto: Profimedia

Iste godine pisac je pronađen mrtav u svojoj sobi u petrogradskom hotelu "Angleter". Poslednju pesmu „Doviđenja, druže, doviđenja“ posvetio je svom prijatelju Volfu Elrihu, a rukopis mu je uručio lično, samo jedan dan pre smrti.

Danas postoji i teorija da je Jesenjinova smrt zapravo bila organizovano ubistvo NKVD (Narodni komesarijat unutrašnjih poslova – ruska javna i tajna policija) agenata koji su sve izrežirali da izgleda kao samoubistvo. 

Istraživanja Viktora Kuznjecova u knjizi "Tajna ubistva Sergeja Jesenjina" otkrivaju da je pesnik ubijen. Autor navodi da je Jesenjin uhapšen u Lenjingradu, da je mučen i ispitivan, ubijen, a zatim prebačen u hotel "Angleter". Mnoge knjige, filmovi i TV serije se bave ovom alternativom.

Jesenjinovo samoubistvo je izazvalo epidemiju sličnih samoubistava, pretežno ženskih obožavalaca. Iako je bio jedan od najistaknutijih tadašnjih ruskih književnika, većina njegovih dela je bila zabranjena u toku vladavine Josifa Staljina i Nikite Hruščova. Tek 1966. godine su mnoga njegova dela doživela nova izdanja.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.