Srpski pesnik prorekao sopstvenu smrt! Napisao zbirku "Utopljenje duše", pa se udavio u Jonskom moru!

Vladislav Petković Dis jedan je od najznačajnijh autora srpske književnosti 20. veka, a njegova prva zbirka "Utopljene duše" smatra se jednom od najzačajnijih zbirki srpske moderne.

Zbirka "Utopljene duše" bila je prva pesnička zbirka autora Vladislava Petkovića Disa, objavljena 1910. godine. Sedam godina kasnije, u toku Prvog svetskog rata, pesnik je prešao Albaniju i stigao do Grčke, gde se nažalost udavio u Jonskom moru.

- Od rođenja spremna stoji, mene čeka moja raka, da odnesem sve što imam u dubinu u duboku... - glasili su stihovi objavljeni u ovoj zbirci, koji su se na čudan način obistinili, kao da je pesnik predvideo sopstvenu smrt.

Zla kob ovog pesnika pratila je celog života. Još kao dete bio je prinuđen da posmatra kako mu rođena braća i sestre umiru, a da ništa nije moglo da ih spasi. Od dvanasetoro dece, koliko su imali njegovi roditelji, samo četvoro je doživelo da završi školu.

Srbija

Motike zamenili puškama i u Velikom ratu odbranili Srbiju! Stilizovana kamena stena zanavek će podsećati na herojstvo mačvanskog seljaka

Sećanje na Prvi svetski rat u Mačvi čuva nekoliko spomen obeležja, među kojima se izdvaja spomenik ratnicima i seljacima iz ovog kraja.

11.11.2024

12:23

Dete ratnik

Srbin, najmlađi borac u Prvom svetskom ratu! Momčilo je imao 9 godina kada je dobio čin kaplara! Ovo je priča o njemu

Momčilo Gavrić (1906 - 1993) iz Trbušana kod Loznice imao je samo osam godina kada je postao borac Šestog artiljerijskog puka Drinske divizije 1914. godine. Bio je najmlađi kaplar na svetu a kraj Velikog rata dočekao je s činom podnarednika...

11.11.2024

08:00

Foto: printsrkin/youtube

Kada je počeo Prvi svetski rat (tada poznat kao Veliki rat), Dis je, kao i većina Srba bila prinuđena da sa vojskom krene putem Krfa. Petković je bolovao od tuberkuloze. Porodicu je bio prinuđen da ostavi u Srbiji, ali je pisao pisma, pokušavajući da sazna šta se dešava sa njegovim najmilijima.

Tek 1916. primio je pismo od svoje supruge koja ga je obavestila da nije primila novac koji joj je poslao. Tada shvata da je njegov poznanik trošio njegov novac po kafanama na Krfu, umesto da ga pošalje Disovoj porodici i da su mu žena i deca gladni kod kuće. 

Očajan, napisao je ženi drugo pismo.

- Putujem danas. Da se oprostimo... Ja bih sebe kaznio smrću što sam u ovim prilikama poverovao drugima - bile su poslednje reči koje je pesnik uputio svojoj supruzi.

Foto: printsrkin/youtube

Tog maja nemačka podmornica pogodila je brod "Iliriju" na kom je Dis bio ukrcan. Brod je polako tonuo, a pesnik se, po svedočenju nekih preživelih, među poslednjima ukrcao u čamac. Prvo su išle žene i deca, pa stari, a tek onda mlađi muškarci. Dva dana kasnije izvučeno je njegovo beživotno telo.U džepovima su mu nađene naočare i drahma i po. Telo je položeno nazad u plavu grobnicu.

Kada se rat završio, njegova žena Hristina smatrala je da kao žena srpskog pesnika i kurira Ministarstva prosvete ima pravo na penziju. Dok je čekala da joj odobre molbu, zadesila ju je nova tragedija.

Njihova ćerka Gordana umrla je od opekotina u požaru izazavanom nesrećnim okolnostima. Kao da to nije bilo dovoljno, nekoliko godina kasnije njihov sin Mutimir nestao je bez traga kao pripadnik jedinica Draže Mihailovića. Žena čije je srce prepuklo tri puta, poživela je sama još nekoliko godina dok se nije upokojila.

Foto: printsrkin/youtube

Od Disa su nam ostale dve izuzetne zbrike poezije i u njima antologijske pesme "Tamniva", "Nirvana" i "Možda spava". Pesmu "Možda spava" kritičari danas smatraju najlepšom tihom pesmom u celoj srpskoj književnosti. (Najlepša glasna pesma je "Santa Maria della Salute" Laze Kostića).

Da je poživeo, srpsko pesničko nasleđe bilo bi bogatije. Pesnik koji je prešao Albaniju, preživeo glad, nesreću, metke i rat, utopio se u Jonskom moru. Srpska istorija pamti ga kao "ukletog pesnika" zbog toga što je imao nesrećan, tragičan život, kao i njegova braća i sestre, ali i deca koja nisu doživela odraslo doba. Umro je sa 37 godina.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.