(VIDEO) "Tadićev režim mi je uzeo penziju"! Eva Ras za Informer: "Možda će mi ovo biti poslednji doček Nove godine i proslava rođendana"

Eva Ras kaže da joj je režim Borisa Tadića oduzeo penziju i da je zbog toga u Srbiju došla ekipa čuvenog Bi-Bi-Sija kako bi izveštavala o tom nečuvenom događaju!

Glumica Eva Ras će 31. decembra samo sat vremena nakon ponoći napuniti 84 godine i kako kaže plaši se da će joj ovo možda biti poslednja proslava rođendana i Nove godine jer starost uzima svoj danak.

Glumica koja je poznata po ulogama u filmovima "Ljubavni slučaj ili tragedija PTT službenice" i "Lepota poroka", ali i serijama "Srećni ljudi", "Bela lađa" i " Junaci našeg doba" u velikom prazničnom intervjuu za Informer otkrila je do sada mnoge nepoznate detalje iz svog života.

U razgovoru sa Evom dotakli smo se njenih kultnih uloga, brakova, učešća u rijalitijima, ali i nemilom događaju iz prošlosti kada joj je kako kaže Boris Tadić uzeo penziju zbog čega je jedva preživljavala.

Foto: Zoran Sinko

Rođeni ste prvog januara. Kako su izgledale vaše proslave rođendana u detinjstvu?

- Rodila sam se usred noći. Moja majka je otišla na doček i nije se osećala dobro. Otišla je kući i ja sam se rodila oko 1 sat i 20 minuta posle ponoći. To nije dobar dan za rođendane. Zbog toga nikada nisam proslavljala svoj rođendan. Kad sam bila mala onda su roditelji 31. decembra više voleli da idu na doček Nove godine, a ne da ja dovodim društvo. Više su voleli da prave sarmu i peku pečenje. Bio je dogovor da ćemo prvog dana posle dočeka slaviti moj rođendan, a onda bi se svi ruinirali od pića, jela i povraćanja. Nikada na mom rođendanu nije bilo nikoga, osim moje mame i naravno moje dve sestre i brata. Oni su bili jaki i snažni, a ja bolećiva i ispadalo je da je to njihov rođendan, a ne moj.

A kasnije u životu?

- Nikada. Ali, ove godine hoću! Prvog janura punim 84 godine. Drugog januara počinje 85. godina mog života. Moram da budem zahvalna Bogu što tako dugo živim. Ove godine će biti moj rođendan, a ne doček 2025. Možda će mi biti poslednji, ako i njega doživim.

Foto: Zoran Sinko

Koliko su se vaši dočeci Nove godine razlikovali u odnosu na različite periode života?

- Pošto mi je rođendan bio beznačajan, onda sam ja taj doček uzdigla do najvećih visina i gde god sam bila išla sam na trgove da Novu godinu dočekujem sa ogromnim masama ljudi. Nema veze što me ne poznaju, nema veze što ne slavimo moj rođendan. Tako sam otkrila da je doček kolektivni praznik za celu planetu. To je dan kada se dogovorilo čovečanstvo da od sutra počinje nova stranica. Po trgovima sam imala fantastične događaje. Lepo je biti star. Dok sam bila mlada bila sam potpuno netolerantna. Malobrojni su bili one koje sam volela. Sada kada sam ostarila volim ceo svet, sve mi je lepo. Na trgu najviše volim mlade roditelje koji uzmu svoje dete i furaju kroz masu. Volim vatromet. Kad se završim odbrojavanje mi još uvek budemo na trgovima, na ulicama, u Knez Mihailovoj i tražimo kafiće gde ima mesta. Znate li da na tim dočecima na trgovima ima najviše ljudi iz provincije. Najmanje Beograđana. U Njujorku nije tako. Svi Njujorčani dođu na Tajm Skver. Ništa se to ne razlikuje od našeg beogradskog dočeka. I tamo neko peva, čeka se odbrojavanje i svi su srećni. Valjda smo srećni što smo preživeli tu proteklu godinu i da tako želimo da bude i u sledećoj. Meni je do sada uspevalo, mada 84 je previše.

Šta najviše volite kod dočeka, je li to muzika, da li volite da zapevate?

- Najviše volim kad Bregović drži koncerte po trgovima. Ipak, najviše volim masu, narod koji je rasterećen. Niko tamo ne donosi probleme, već svoju radost. Glasam za trgove i da se tu čeka Nova godina! Ne može u dekoltovanim haljinama, jer je obično hladno, ali je lepo biti i ubunđen.

Foto: Zoran Sinko

Da li su trgovi spas od usamljenosti?

- Ne. To je mnogo veća stvar. Usamljenost je tema o kojoj se toliko priča. Verujem da ljudi nisu toliko usamljeni koliko se govori. Svi smo mi deo zajednice. Gledam moje vršnjake, kraj Kalenić pijace. Ta pijaca je za mene penicilin, najveći lek. Kuda god idem gledam da to bude preko pijace, jer je tako mnogo starog sveta koji pomaže svoje porodice tako što prodaju povrće, odeću, hemijska sredstva i većina prodavaca su vrlo vremešni, a opet tupavi intelektualci stalno nešto pričaju da su starci izlapeli i dementni. Koliko reklamiraju staračke domove i koliko su neki mladi u porodici spremni da daju i više hiljada evra samo da ne bi gledali starije u kući.

Po čemu vas prepoznaje ta starija populacija sa pijace najviše?

- Po tome što sam svaki dan tu. Ne sećaju se mojih uloga. Najviše vole moje intervjue u emisijama. Živimo u vremenu kada ljudi više vole da pričaju šta ja mislim, nego koju sam ulogu igrala. Srećem i one koji me pamte iz filmova. Obožavam seljanke koje prodaju blitvu, krompir, kupus... Kažu da čim me vide na ekranu, sve ostavljaju da čuju šta ću reći.

Šta mislite da će za 100 ili 200 godina preovladati, vaši intervjui ili vaše uloge?

- Neće preovladati uloge. Nikada na planeti nije bilo 8 milijardi živih duša. Pravila su se promenila. Pametni telefon nije slučajno ovladao. Verujem da kroz 100 godina uopšte neće biti poznatih. Biće svejedno ko šta radi. Biće važno samo da pevate pesmu života.

Ipak ste vi ispisivali istoriju domaćeg filma...

- Nisam. Bila sam samo glumica. Ni sada ne razmišljam o tome kakav će biti film čiji sam deo, nego kako ću ja odigrati. Volim samu proizvodnju. Bila sam prirodna uvek. Predana ulogama. Mnogi ljudi mi postavljaju pitanje kako ste se obnažili na filmu kada niko to pre nije uradio. Upravo zato. Žensko telo je kroz istoriju civilizacije uvek bilo predmet inspiracije. Kako to da u filmu nema nagog ženskog tela? Lično sam nagovarala Makavejeva da se skinem. Nije mene niko ubeđivao, ja sam njih. Sad pišem romane koji su potpuno nova vrsta romana. Ja pišem dokumentarne romane i u njima naravno da ima i delova koji su fikcija, ali većina nije. Moja želja je da napišem roman koji će ličiti na život, kao što su dočeci Nove godine na trgovima, da živi ljudi iskaču sa stranica romana.

Foto: Printscreen/Youtube

Je li bilo zavisti od strane kolega zbog vašeg presedana da se skinete? Neke glumice iz tog perioda su to izričito odbijale. Recimo, Olivera Katarina.

- Sa Oliverom Katarinom sam uvek bila u redu, iako se nismo naročito mnogo volele. Razgovarale smo i bile smo u kontaktu. Meni smetaju kolegenice koje danas govore o tome kako nisu imale uspešnu karijeru, jer nisu htele da se skinu. Kao da bilo koja glumica može da postane uspešna zato što je skinula gaće. U filmu „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ imam izuzetno zahtevne scene, zato su i te scene nagosti postale fantastične, jer je i ceo film takav.

O kojim kolegenicama je tačno reč?

- Ne znam kako se zovu. Nedavno mi je prišla jedna na ulici i rekla da nisam čula za nju jer nije htela da se skine, kao što sam to ja uradila. Rekla sam joj samo da se skloni.

Foto: Zoran Sinko

Da li postoji prijateljstvo između kolega?

- Uvek. Zato i ne verujem u te žvake o usamljenosti. Niko ne može da živi ako je usamljen. Bio je jedan film sa Tomom Henksom, gde on padne na pusto ostrvo i bude tamo pet godina. Šta radi tih pet godina? Samo smišlja kako da napusti ostrvo i dođe do civilizacije. Taj film je maestralan!

Da li ste se na početku karijere ugledali na neku stranu glumicu?

- To je bila Greta Garbo. Zagriženici za film je znaju. Mladi koji šalju sms-ove i gledaju TikTok pojma nemaju ko je ona. Moje kumče sam odvela u kinoteku da gleda film i ona mi je rekla da sam ja bolja glumica.

Šta je vas sprečilo da ostvarite svetsku karijeru?

- Prošle nedelje sam igrala u jednom portugalskom filmu koji je osvojio nagradu za najbolji film na festivalu u Sevilji. Ipak, ostarila sam. Taj film celog leta putuje festivalima, ali ja ne mogu da idem sa njima.

Pošto se radi o reditelju koji je pre toga snimio film "Kako sam se zaljubio u Evu Ras", pa recite mi ko se sve zaljubljivao u vas, ali u stvarnom životu?

- Uvek sam bila udata i zaljubljena tako da nemam pojma ko je bio u mene zaljubljen. Kada ste u srećnoj ljubavnoj vezi onda neko mora biti lud da Vas startuje. Taj mora biti idiot! Bilo je takvih idiota, ali sam ih uvek sklanjala. Kad kučka ne mrde repom onda psi prestaju da obilaze.

Foto: Zoran Sinko

Na koji način ste se vi udavali i razvodili?

- U moje vreme se nevinost jako visoko cenila. Govorilo se da moraš da uđeš nevin u brak. Nisam znala šta je to, ali mi se nije dopadalo. Prvi put sam se udala da bi preskočila tu barijeru i da bi izašla iz roditeljske kuće. Taj izbor se pokazao lošim, jer se brak vrlo brzo raspao. Mislim da se i danas tako neki ljudi venčavaju. Prva ljubav je najjača. Treba je sačuvati, a ne razvoditi se. Izjedanačav brak i ljubav. Čemu brak ako nije iz ljubavi? Prvi brak nisam ja prekinula. Treći je bio fantastičan. Moj treći suprug, Ras, uvek mi je govorio da ne treba da se šminkam. Da sam kao flamansko slikarstvo, a ono je nedostižno u umetnosti. Prvi muž, pošto se nisam šminkala, da je to što sam mu se dopala da je to bila njegova greška. Probudio se jednog jutra, rekao mi da neće da živi sa mnom i da ga je sramota što me je oženio. Uvredila sam se i rekla mu da će videti kakva je nula bez mene. I tako se ispostavilo. Nije bio potpuna nula, ali sam postigla više od njega u našoj maloj sredini.

Vidite li neku svoju naslednicu na domaćoj muzičkoj sceni, neku koja pomera granice filma?

- Nisam ja značajna po tome samo što sam se skinula. Najznačajnija sam po tome što trajem. U septembru je 65 godina kako glumim, a to niko nije obeležio. Nije ni važno. Ni sama ne razumem kako sam to uspela. Ponekad je glumačko zanimanje jako surovo i strašno. Anže Vajda je snimao film kod nas. Pravio je kasting. Već sam bila etablirana ovde i poslali su me na kasting. On me je odbio, rekavši da sam suviše bezlična za njegove filmove. Predamnom je to rekao! Ali, iz toga se rodio kultni film sa Makavejevim. Bila sam očajna zbog reči Vajde da nemam glumački dar. Onda sam izašla ošamućena, nesrećna i očajna, a Makavejevu su isto odbili neki scenario. Zajedno smo čekali autobus ispod Košutnjaka. Tako smo se upoznali i rodio se film „Čovek nije tica“, pa onda i svi ostali filmovi koji smo radili zajedno.

Foto: Zoran Sinko

Pored sveta filma, osvojili ste i internet. Mnogi ne znaju ko je glumica Eva Ras, ali mnogi citiraju vaše razne izjave koje su viralne na društvenim mrežama...

- Znate li vi da sam devedesetih godina, usled bratoubilačkih ratova, radila u Nemačkoj, gde sam kupila kompjuter, koji je bio neviđeno skup. 12 hiljada maraka! Sve pare od slika sam dala za njega. Kupila sam ga zbog pisanja romana, da ne moram više da seckam papire, da ih potom lepim. Da očistim kuću od stranica koje su bile svuda. Svi su ih preskakali. Shvatila sam da kompjuter marke Atari može to da sredi. Sve što sam znala je "copy-paste". Međutim, nisam se očarala kompjuterima tada. Kada se pojavio internet 1996. godine, ja sam tražila preko toga da mi pošalju neke novinske isečke recimo. Sada idem i u podkaste. Stalno me objavljuju na TikToku. Seku isečke iz emisija i objavljuju. Misle da ne znam. Sada je publika tamo.

Koji su vam bili motivi za ulazak u rijaliti?

- Pre svega obožavam televiziju Pink i bračni par Mitrović. Obožavam Željkove dronove i to što se vozi rošulama po ulici. Čak ni Ilon Mask ne radi te stvari, a mlađi je od našeg Mitrovića. Čim je počeo rijaliti ja sam odmah to krenula da gledam. Tu nema kastinga, ali u rijaliti ne možete ući ako niste nenormalno poznati. Kada mi je režim Borisa Tadića otkinuo glavu i oduzeo penziju tada su došle novinarske ekipe iz Bi-Bi-Sija i Le Monda da prave emisiju sa mnom. Bilo je nenormalno da se ukine penzija jednoj osobi koja je časno radila.

Da li biste ponovo ušli u rijaliti? Je li bi vas bilo strah od potencijalnih okršaja sa ljudima koji važe za vaše suparnike, pre svega mislim na Žižu Stojanović?

- Njoj se divim, jer je bila starija od mene kad je ušla u rijaliti. Nemam više snage za takve programe. Publika od rijalitija vidi samo ono što je na ekranu. Ali, kada ste tamo, to je najteže radno mesto koje sam ikada imala. Za tako nešto u 84. godini nemam snage. Volela bih, ali ne bih da dovodim produkciju u neprijatnu situaciju da imaju sa mnom probleme zbog mog zdravstvenog stanja.

Ceo intervju sa Evom Ras možete pogledati u videu na kraju teksta: