Jedna priča, dve serije! Nekada su bili Paja i Jare, a danas su postali Žića i Baja!

Brojni filmovi holivudske produkcije snimljeni su ponovo u modernijoj produkciji, a Srbija može da se pohvali da ne zaostaje mnogo za američkim standardima.

Brojni filmovi i serije srpske produkcije doživele su "rimejkove". To znači da su ponovo snimljene po istom scenariju, ali sa drugim glumcima i u novoj režiji. Razlog za pravljenje "rimejka" je ogromna popularnost kod publike koju je ostvario originalni naslov. 

Među fimovima i serijama koje su doživele "rimejk" izdvojili smo "Kamiondžije", "Pozorište u kući" i "Šešir profesora Koste Vujića".

"Kamiondžije"

Ova serija prvi put je emitovana 1973. godine, a nezaboravne uloge Paje i Jareta odigrali su legendarni Pavle Vuisić i Miodrag Petrović Čkalja.

Zbog velike popularnosti serije snimani su i nastavci. Film "Paja i Jare" iz 1973, televizijska serija "Kamiondžije opet voze" 1983. i film "Kamiondžije ponovo voze" 1984. godine.

"Kamiondžije" je bila jedna od poslednjih jugoslovenskih TV-serija snimljena u crno-beloj tehnici.

Foto: printscreen

Godine 2020. snimljena je serija "Kamiondžije d. o. o." koja predstavlja omaž staroj seriji, a glavne uloge su tumačili Tihomir Stanić i Nenad Jezdić.

U fokusu priče je mali, običan čovek, koji prolazi kroz peripetije raznih devijacija aktuelnih društvenih odnosa.

Ovo je priča o dva čoveka, dva potpuno različita temperamenta, različitih interesovanja, nemanja posla, koji verovatno nikada ne bi drugovali, ali ih je životna situacija spojila da budu prijatelji i suvozači...

Priča počinje slučajnim susretom Žiće, bivšeg šofera, a potom bibliotekara u maloj seoskoj školi u okolini Uba, i Baje, vozača autobusa u gradskom saobraćajnom preduzeću u Ubu. Taj susret će u potpunosti izmeniti njihove živote.

Foto: RTS

Pošto su obojica ostali bez posla, oni su, gledajući reprizu serije "Kamiondžije" sa popularnim Čkaljom i Pavlom Vujisićem, koji su igrali Jareta i Paju, odlučili da kupe kamion i osnuju firmu za prevoz robe.

Tokom zajedničkog rada, Baja i Žića prolaze kroz niz zanimljivih i duhovitih, a društveno aktuelnih avantura, tokom kojih gledaoci mogu da se upoznaju sa raznim sudbinama običnih, takozvanih "malih ljudi" koji žive u provinciji i koji svoju svakodnevicu provode na sasvim drugi način, u odnosu na "brzi život" u uzavrelim gradskim sredinama.

U seriji "Kamiondžije d. o. o.", postoji jasna razlika u odnosu na "Kamiondžije" iz sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Novu seriju s podjednakim interesovanjem mogu da prate i poštovaoci prethodnih serijala, ali i nova publika, koja nije "opterećena" dogodovštinama Paje i Jareta, jer može da se poistoveti sa novim glavnim likovima, koji postavljeni u kontekst ovog vremena, postaju originalni junaci današnjice.

"Pozorište u kući"

Pozorište u kući je jugoslovenska televizijska serija, snimljena u produkciji Televizije Beograd i emitovana na programu JRT-a. Prva sezona serije, od 28 epizoda premijerno je emitovana od oktobra 1972. do aprila 1973. godine.

Zbog velike popularnosti, širom bivše Jugoslavije, serija je nastavljena i dobila je još 4 sezone (1974, 1975, 1981. i 1984). Glavne uloge tumačili su Vlastimir Đuza Stojiljković, Stanislava Pešić, Goran Trifunović i Olga Ivanović.

Foto: printscreen/youtube

Ova serija doživela je "rimejk" 2007. godine. 

Serija prati život porodice Petrović koju čine Rodoljub, Olga, njihov sin Borko, tašta Snežana Nikolajević i kućna pomoćnica Tina. Pored njih, neizbežne likove čine Vasa S. Tajčić, kućni prijatelj, Majka Vuka, Rođina majka, Čeda Mungos, hauzmajstor, Rajka, Čedina žena, Klativoda, pozornik, Brkić, Rođin kolega, Ana Šumović, Snežanina prijateljica iz mladosti.

Najupečatljiviji delovi serije jesu prikazi odnosa zeta i tašte, Rodoljuba Petrovića, koji je poreklom sa sela i koji je provincijalac po duhovnom statusu, koji nikada neće shvatiti finese otmenog ponašanja i njegove tašte Snežane Nikolajević, predratne gospođe s poreklom, čiji je jedini problem zet bez porekla.

Foto: printscreen/youtube

U novoj verziji "Pozorišta u kući", Rođu igra Dragan Bjelogrlić, i on je sada građevinski inženjer privržen porodici koga ratne i krizne 1990-te nisu slomile.

Radnja serije se odvija u beogradskom naselju Karaburma.

Pored Bjelogrlića, glavne uloge u novoj verziji serije odigrale su Nataša Šolak, Tanja Bošković i Milena Dravić.

"Šešir profesora Koste Vujića"

"Šešir profesora Koste Vujića" je jugoslovenski televizijski film iz 1972. godine. Režirao ga je Vladimir Andrić, a scenario je adaptirala Bojana Andrić po istoimenom romanu Milovana Vitezovića.

Ovo je priča o generaciji maturanata Prve muške gimnazije u Beogradu, 1886. godine. Niko ne bi mogao u maturantima punim nestašluka, Pavlu Pavloviću, Mihailu Petroviću, Vasiliju Simiću, Miloradu Mitroviću, Jaši Prodanoviću i Jovanu Cvijiću, prepoznati budućeg naučnika, matematičara, sudiju, pesnika, političara i geografa.

Foto: printscreen/youtube

Njihov razredni starešina je ekscentrični profesor nemačkog jezika Kosta Vujić o kome kruže brojne anegdote. U filmu se predstavljaju svakodnevni događaji učenika vezani za njihovog razrednog starešinu ali i njihova prva sentimentalna iskustva.

Čuvenog profesora u ovom filmu igrao je Pavle Vuisić.

Ovaj film doživeo je "rimejk" 2012. godine, kada je Vuisića u ulozi profesora zamenio Aleksandar Berček, a pored njega u filmu se pojavljuju i Miloš Biković, Aleksandar Radojičić, Branimir Brstina, Dragan Jovanović, Vojin Ćetković i mnogi drugi.

Omiljena rečenica profesora Vujića "sve mangup do mangupa", jeste ona koju je izgovarao kada ih je s ljubavlju prekorevao. To je bio razred za ponos Srbije koji je gradio našu istoriju onoga doba, a temelj nama.

Foto: printscreen/youtube

Velika je zasluge profesora Koste Vujića što je za razliku od direktora škole i drugih profesora shvatio da u razredu, poslednjem koji vodi, ne sedi bezbrižna manguparija, nego velika nada i buduća sreća Srbije, nada koju predstavljaju baš ti njegovi učenici koji su već bili posadili kestenove na Terazijama i jablanove u Knez Miloševoj, jer je njihov razredni starešina bio veliki pobornik takvog ulepšavanja Beograda.

Bio je ekscentrik i gurman, sa jedne strane, ali je sa druge znao da ima dobre đake i potencijalno valjane i dobre ljude, što je za njega bilo važnije, nego da na njima isteruje spartansku disciplinu ondašnjih škola.