(FOTO) "Oduvek sam želeo da snimim film koji je samo je**nje": Ovako je Endi Vorhol opisao najkontroverzniji film u svojoj karijeri

"Plavi film" je američki erotski film iz 1969. godine koji je napisao, producirao i režirao jedan od najpoznatijih predstavnika pop-arta, Endi Vorhol. Slavni režiser je tada za medije izjavio da nije hteo mnogo da filozofira već mu je želja bila na napravi film koji je prepun scena seksa.

"Plavi film" je prvi erotski film za odrasle sa eksplicitnim scenama seksa koji je uspeo da dobije široku bioskopsku distribuciju u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ovaj film danas ima status kultnog ostvarenja i često se navodi kao prekretnica koja je označila početak tzv. zlatnog doba pornografije (1969–1984).

U glavnim ulogama pojavljuju se Vorholove "superzvezde", glumci Dženet Hofman poznatija pod nadimkom Viva i Luis Voldon, koji su u to vreme bili deo njegovog umetničkog kolektiva i kulturne scene njujorškog andergraunda.

Showbiz

"Ovo je previše, zgrožen sam": Gledaoci u šoku zbog scene seksa u novoj Netfliksovoj seriji

Trejler nove Netfliksove serije "Previše" ("Too much") šokirao je gledaoce jer se u jednoj sceni glavni lik Feliks, kojeg glumi Vil Šarp, pljuje u usta svojoj partnerki Džesiki dok zajedno leže u krevetu.

14.06.2025

10:21

Showbiz

Masturbirao s breskvom, pa je pojeo: Najodvratnija seks scena zgrozila publiku

U jednoj od najšokantnijih i najneprijatnijih scena savremenog filma, lik mladića Elija, kojeg igra Timoti Šalame, koristi breskvu za samozadovoljavanje.

15.06.2025

16:30

Foto: Profimedia

Vorhol je želeo da stvori film koji bi bio posvećen isključivo seksualnom činu, bez naracije, drame ili scenarija - u duhu svojih ranijih minimalističkih radova poput "Jedenje" i "Spavanje", koji su se, kako im i sam naslov kaže, bavili isključivo tim radnjama.

- Oduvek sam želeo da snimim film koji je čisto je**nje, ništa drugo. Kao što je film "Jedenje" bio samo jedenje, a "Spavanje" samo spavanje. Tako sam u oktobru 1968. snimio film u kojem Viva ima seks sa Luisom Voldonom. Nazvao sam ga jednostavno "Jebati" - rekao je Endi nakon premijere filma.

Film je navodno snimljen u jednoj tročasovnoj sesiji, sa 30 minuta prvobitno isečenih za verziju od 140 minuta. Prema časopisu Variety, film ima samo 10 minuta pravog seksa.

Foto: Profimedia

Premijera filma održana je 12. juna 1969. godine u čuvenom bioskopu "Elgin" u Njujorku - svega nekoliko nedelja pre nego što je Danska postala prva zemlja koja je legalizovala pornografiju. Uprkos tadašnjem konzervativnom društvenom okruženju, "Plavi film" je postao deo šireg fenomena poznatog kao "porno šik" - kada su javne ličnosti poput Džonija Karsona i Boba Houpa počele otvoreno da govore o pornografiji, a renomirani filmski kritičari, uključujući Rodžera Eberta, počeli su da analiziraju i komentarišu ovakva ostvarenja s ozbiljnim pristupom.

"Plavi film" imao je svoju prvu humanitarnu projekciju 12. juna 1969. godine u čuvenom pozorištu "Elgin" u Njujorku. Iako je prethodno prikazivan u okviru muzejske postavke u Vorholovoj umetničkoj laboratoriji poznatoj kao "Fabrika", široj javnosti film je postao dostupan tek mesec dana kasnije.

Zvanična premijera održana je 21. jula 1969. godine u pozorištu "Nju Endi Vorhol Garik" u Njujorku, a film je trajao 105 minuta. Već prvog dana prikazivanja zabeležen je rekordan prihod od 3.050 dolara, dok je ukupna zarada u prvoj nedelji iznosila impresivnih 16.200 dolara.

Film je, osim u Njujorku, prikazan i u Kaliforniji, u renomiranom pozorištu "Berkli Repertori", čime je dodatno učvrstio svoj status provokativnog i avangardnog dela koje je ostavilo snažan trag u istoriji američke nezavisne kinematografije.

Vorhol je kasnije izjavio da je njegov film imao značajan uticaj na stvaranje jednog od najkontroverznijih filmova 20. veka - "Poslednji tango u Parizu" (1972) sa Marlonom Brandom u glavnoj ulozi.

Umetnička i kulturna vrednost "Plavog filma" prepoznata je i decenijama kasnije - 2016. godine prikazan je u prestižnom Muzeju američke umetnosti "Vitni" u Njujorku, čime je dodatno potvrđen njegov značaj u istoriji američke kinematografije i savremene umetnosti.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.